Odluka regulatornog tela izazvala reakcije među onkolozima; stručnjaci navode zabrinutost zbog promena u upravljanju agencijom

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) donela je odluku da ne odobri novi tretman za melanom, što je izazvalo zabrinutost među lekarima i pacijentima koji su učestvovali u kliničkom ispitivanju. Odluka je saopštena sredinom maja 2026. godine, a prema izjavama lekara uključenih u studiju, tretman je pokazao produženje života kod dela učesnika ispitivanja.

Trisha Wise-Draper, dermatolog sa Univerziteta u Sinsinatiju, izjavila je da je vest o odbijanju leka imala ozbiljan uticaj na pacijente koji su učestvovali u ispitivanju. Eric Whitman, medicinski direktor onkološkog servisa Atlantic Health System, naveo je da se radi o odluci koja može uticati na mogućnosti lečenja za značajan broj pacijenata.

Međunarodni mediji prenose da su reakcije na ovu odluku podeljene. Dok pojedine stručne publikacije izražavaju zabrinutost zbog mogućeg uticaja na razvoj novih lekova, analitičari iz oblasti onkologije i farmaceutske industrije navode da su postojale opravdane sumnje u vezi sa lekom pod nazivom RP1. Navodi se da je kompanija koja je razvila lek više puta dobila preporuke FDA da izmeni dizajn kliničkog ispitivanja, što nije učinjeno.

Odluka FDA ne bi izazvala iznenađenje u periodu pre promene rukovodstva agencije, navode pojedini regulatorni konsultanti. Steven Grossman, bivši zvaničnik Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Sjedinjenih Država, izjavio je da su promene u načinu odlučivanja unutar FDA u poslednjih 13 meseci dovele do nesigurnosti u pogledu standarda i procedura. On navodi da takva situacija otežava planiranje kako za pacijente, tako i za farmaceutske kompanije i investitore.

Tokom perioda rukovođenja Martyja Makaryja, koji je ove nedelje podneo ostavku na mesto komesara FDA, zabeležene su promene u načinu donošenja odluka o odobravanju i odbijanju novih tretmana i politika. Prema navodima međunarodnih medija, u nekim slučajevima su viši zvaničnici agencije uticali na tok odobravanja lekova ili njihovo povlačenje, dok su određene politike bile izmenjene ili ubrzane.

Šira stručna javnost navodi da će trenutna situacija zahtevati dodatno razjašnjenje kriterijuma za odobravanje novih terapija, kako bi se povratilo poverenje u proces regulatornog nadzora nad novim lekovima. Nije precizirano da li će kompanija koja razvija tretman RP1 ponoviti klinička ispitivanja u skladu sa smernicama FDA.

Zvaničnici potvrdili da Robert F. Kennedy Jr. ne planira novu predsedničku kampanju, dok se suočava sa pritiscima unutar republikanskog pokreta

Robert F. Kennedy Jr., sekretar za zdravlje i ljudske usluge SAD, izjavio je da ne planira da se kandiduje za predsednika na izborima 2028. godine. Kennedy je ovu odluku saopštio tokom obraćanja u Klivlendu, gde je govorio pred dvoipartijskom grupom građana u okviru svoje turneje po severnom Ohaju, što su potvrdili zvanični izvori.

Njegove izjave dolaze u trenutku kada je Kennedy pod pritiskom pristalica pokreta „Make America Healthy Again“ (MAHA), koji od njega očekuju veće zalaganje za njihove prioritete, uključujući ograničavanje vakcinacije. Tokom obraćanja, Kennedy je istakao potrebu za većim izborom roditelja u vezi sa vakcinacijom dece, što je izazvalo podeljene reakcije prisutnih – deo publike je aplaudirao, dok su drugi reagovali uzdržano.

U narednom periodu, Kennedy planira da podrži republikanske kandidate na predstojećim izborima, posebno u državama gde se očekuju tesne trke. Njegova kampanja ima za cilj jačanje podrške među republikanskim biračima, s posebnim naglaskom na pristalice MAHA pokreta.

Međutim, odnos Kennedyja i Bele kuće dodatno je zakomplikovan neslaganjima oko politike vakcinacije i drugih zdravstvenih pitanja. Deo pristalica MAHA pokreta izražava nezadovoljstvo zbog politike administracije predsednika Donalda Trampa, smatrajući da njihovi zahtevi, poput ograničenja pesticida, pristupa vakcinama protiv COVID-19 ili istrage o uticaju kondenzacionih tragova aviona, nisu ispunjeni.

Pojedini članovi MAHA pokreta izrazili su nadu da će Kennedy odlučiti da se kandiduje za predsednika 2028. godine. Ipak, Kennedy je 7. maja izjavio za medije da to ne planira. „Ne, neću se kandidovati“, odgovorio je na pitanje o mogućnosti nove predsedničke kampanje kao republikanski kandidat.

U slučaju promene odluke, Kennedy bi se mogao naći u političkom sukobu sa aktuelnim predsednikom Trampom, koji razmatra više opcija za svog naslednika, uključujući državnog sekretara Marka Rubia i potpredsednika JD Vansa, prema izveštajima međunarodnih medija. Dodatno, spekuliše se o mogućnosti da i sam predsednik Tramp razmotri novu kandidaturu.

Izvori sa terena potvrđuju nastavak borbi, nema zvaničnih podataka o žrtvama ili promenama linija fronta

Borbe između sirijskih vladinih snaga i opozicionih grupa nastavljene su tokom prethodnog dana na više lokacija širom Sirije, prema navodima izvora sa terena. Sukobi su zabeleženi u provincijama Idlib, Alep i Homs, a izveštaji ukazuju na korišćenje pešadijskih jedinica i artiljerije sa obe strane. Detalji o rezultatima ovih sukoba, kao i eventualnim promenama na linijama fronta, nisu zvanično potvrđeni.

Prema izjavama svedoka, intenzitet borbi varira u zavisnosti od regiona, pri čemu su pojedina mesta pogođena višesatnom razmenom vatre. Opozicione grupe su saopštile da su uspele da odbiju nekoliko pokušaja napredovanja vladinih trupa u severnom delu provincije Idlib. Sa druge strane, zvaničnici sirijskih vlasti tvrde da su ostvareni određeni pomaci u sektorima istočno od Alepa, ali ove informacije nije bilo moguće nezavisno potvrditi.

Lokalni izvori navode da su u nekim gradskim četvrtima Homs-a granatiranja prouzrokovala oštećenja na civilnoj infrastrukturi, ali za sada nema zvaničnih podataka o civilnim žrtvama. Humanitarne organizacije upozoravaju na pogoršanje uslova za stanovništvo u oblastima gde su borbe najintenzivnije, posebno zbog ograničenog pristupa osnovnim potrepštinama i medicinskoj pomoći.

Međunarodne organizacije pozivaju na hitan prekid vatre i omogućavanje humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu. Portparoli nekoliko nevladinih organizacija apeluju na sve strane u sukobu da poštuju međunarodno humanitarno pravo i omoguće evakuaciju civila iz najugroženijih zona.

Sukob u Siriji traje više od decenije, a frontovi se često pomeraju u zavisnosti od vojnih operacija i promena političke situacije. Prethodnih meseci je zabeležen period relativnog zatišja, ali su poslednji incidenti pokazali da je bezbednosna situacija i dalje nestabilna. Nezavisno nije moguće verifikovati sve navode iz konfliktne zone, dok strane u sukobu plasiraju različite informacije o rezultatima borbi.