Zvaničnici potvrdili da Intesa Sanpaolo i Banco BPM daju ponude, politička pažnja usmerena na vlasničku strukturu
U Rimu je 9. juna 2026. godine potvrđeno da je u toku nadmetanje za preuzimanje Banca Monte dei Paschi di Siena (MPS), najstarije banke na svetu. Ova institucija, osnovana 1472. godine u Sijeni, danas ima značajnu ulogu u finansijskom sistemu Italije.
Dve rivalske ponude su podnete u razmaku od 24 sata. Prvo je Banco BPM, treća po veličini banka u Italiji prema imovini, predložila spajanje s MPS-om, što je označeno kao „spajanje jednakih”. Ubrzo nakon toga, Intesa Sanpaolo, najveća italijanska banka, iznela je nezatraženu ponudu vrednu 31 milijardu evra za akviziciju MPS-a.
Prema navodima Intese, preuzimanjem MPS-a nastala bi druga najveća bankarska grupa u evrozoni, odmah iza španske banke Santander. Banco BPM nije objavio finansijske detalje svoje ponude, ali je naveo da bi zajednička grupacija imala tržišnu kapitalizaciju od oko 50 milijardi evra, čime bi postala drugi po veličini kreditor u Italiji.
Ponuda Banco BPM-a izazvala je pažnju zbog vlasničke strukture. Najveći pojedinačni akcionar BPM-a je francuska banka Crédit Agricole, koja ima približno 20% udela. Neki analitičari i politički akteri izražavaju zabrinutost da bi spajanje omogućilo indirektan uticaj francuskog kapitala na strateški važnu italijansku finansijsku instituciju. Zabrinutost se posebno odnosi na kontrolu MPS-ovih značajnih udela u drugim kompanijama, uključujući 13% vlasništva u Generali Insurance, velikom privatnom investitoru u državne obveznice Italije.
Iako do sada nije bilo javnih protivljenja iz zvaničnih italijanskih krugova u vezi sa mogućnošću prelaska kontrole MPS-a u ruke francuskih ili drugih stranih akcionara, pitanje uticaja Crédit Agricole na buduće upravljanje ostaje predmet debate.
Banca Monte dei Paschi di Siena, sa svojom istorijom dugom više od pet vekova, igra ključnu ulogu u finansijskoj stabilnosti Italije. Poslednja dešavanja ukazuju na nastavak procesa konsolidacije bankarskog sektora u zemlji, dok se pažnja javnosti i regulatora usmerava na budući vlasnički status i strateške odluke koje će uslediti.
