Evropol i vlasti iz 16 zemalja prijavili su više od 9.000 linkova ka ekstremističkom sadržaju, pronađenih na 47 društvenih mreža i onlajn igara.

U velikoj međunarodnoj akciji, Evropol i nadležne institucije iz 16 zemalja otkrili su više od 9.000 linkova ka nasilnom ekstremističkom i terorističkom sadržaju, a ključnu ulogu u tome imale su popularne onlajn igre i društvene mreže. Prema saopštenju, akciju je koordinirala Jedinica EU za prijavljivanje internet sadržaja (EU IRU) pri Evropolu, uz saradnju sa Španijom i specijalizovanim timovima iz 16 država.

Otkriveni linkovi vodili su ka sadržaju koji promoviše džihadistički, desničarski, levičarski i anarhistički ekstremizam, kao i terorizam. Pojedinci i grupe koristili su onlajn igre uloga da bi širili ekstremističke i terorističke narative, rekreirali strukture, simbole i napade terorističkih organizacija, ali i podsticali nasilje. Ovakve aktivnosti, kako navode iz Evropola, predstavljaju ozbiljnu pretnju posebno mladima i maloletnicima, jer mogu dovesti do njihove radikalizacije.

Kako funkcioniše zloupotreba onlajn igara u širenju ekstremizma

Zloupotreba okruženja onlajn igara omogućava pojedincima i organizacijama da neometano šire propagandu, ali i da regrutuju nove članove. Takođe, prema izveštaju EU TE-SAT 2026, ovakve platforme postale su mesto gde se ekstremističke poruke lako šire pod maskom zabave, što dodatno otežava otkrivanje i sprečavanje sličnih aktivnosti. Osim toga, Evropska komisija u dokumentu “ProtectEU: Agenda za sprečavanje i borbu protiv terorizma” iz 2026. godine, ističe važnost jačanja saradnje sa industrijom video-igara kako bi se razvile strategije za otkrivanje i uklanjanje ekstremističkog sadržaja.

Evropol posebno upozorava da širenje nasilnog ekstremizma putem onlajn igara može prerasti u koordinisane akcije, što dodatno otežava borbu protiv terorističke propagande. Akcija je deo kontinuiranih napora Evropske unije da spreči širenje terorističkog sadržaja na internetu, a nadovezuje se na sličnu operaciju sprovedenu 2025. godine.

Šta dalje preduzimaju institucije

Zbog ovih saznanja, evropske institucije planiraju da intenziviraju saradnju sa industrijom video-igara i društvenih mreža. Cilj je razviti efikasniji sistem za detekciju, prijavljivanje i uklanjanje štetnog sadržaja kako bi se zaštitili mladi korisnici. Na kraju, saradnja između država članica i privatnog sektora ostaje ključan faktor u suzbijanju zloupotrebe onlajn igara u svrhu širenja ekstremizma. U međuvremenu, Evropol nastavlja da prati i analizira nove trendove u digitalnom okruženju, kako bi pravovremeno reagovao na svaku pojavu ekstremističkog sadržaja.

Let iz Londona za Varšavu preusmeren je na aerodrom Varšava-Modlin, gde je proglašena uzbuna zbog dojave o eksplozivnoj napravi.

Avion koji je leteo iz Londona ka Varšavi neplanirano je sleteo na Varšava-Modlin aerodrom zbog dojave o bombi, sa 181 putnikom i članom posade na letu. Prema saopštenju aerodroma, avion je sleteo u 10.01, dok je uzbuna zbog potencijalne eksplozivne naprave proglašena u 9.54 časova. Let je prvobitno trebalo da završi na glavnom aerodromu Šopen, ali je iz bezbednosnih razloga preusmeren.

Na letu je bilo 3,7 tona goriva u trenutku sletanja, kako je naveo portparol aerodroma Varšava-Modlin Adam Šablovski. Pirotehničke ekipe još čekaju na uviđaj, a svi putnici i članovi posade ostali su na za to predviđenom mestu dok nadležne službe ne donesu dalja uputstva.

Avion sleteo zbog dojave: šta se dešava na aerodromu Varšava-Modlin

Nakon sletanja, avion je parkiran na posebno određenu lokaciju, gde se čekaju pirotehničke ekipe i dalja bezbednosna procedura. Iz saopštenja aerodroma navodi se da je bezbednost putnika, posade i zaposlenih trenutno prioritet. Aerodrom Varšava-Modlin ostaje zatvoren do daljeg dok traje provera prijavljene pretnje.

Takođe, informacije o eventualnim promenama situacije i nastavku avio-saobraćaja biće objavljene naknadno, prema izjavi nadležnih. U međuvremenu, svi letovi prema ovom aerodromu su obustavljeni, a putnici se upućuju na druge aerodrome ili čekaju dalja obaveštenja.

Bezbednosne procedure nakon dojave o bombi

Prema saopštenju, sve procedure su pokrenute po protokolu za ovakve situacije. Osim toga, u ovakvim slučajevima, pirotehničke službe detaljno proveravaju avion, prtljag i širi prostor oko letelice. Zbog toga često dolazi do privremenog zatvaranja aerodroma i obustave saobraćaja dok se ne utvrdi da nema opasnosti.

Pored toga, aerodromska uprava naglašava da je bezbednost svih na prvom mestu i da se mere preduzimaju u saradnji sa nadležnim službama. Putnici i zaposleni na aerodromu dobijaju informacije u realnom vremenu, dok se situacija prati i dalje procenjuje.

Dalji koraci i očekivanja

U ovom trenutku, ostaje neizvesno kada će Varšava-Modlin aerodrom ponovo biti otvoren za saobraćaj. Sve aktivnosti su usmerene na temeljnu proveru aviona i prostora, a zvanične informacije o nastavku rada biće saopštene naknadno. Prema zvaničnicima, prioritet je bezbednost putnika, posade i osoblja, a javnost će biti blagovremeno obaveštena o razvoju situacije.

Više od 4.900 ljudi privedeno tokom demonstracija širom Francuske, većina su odrasli, saopštio ministar pravde.

Masovni protesti u Francuskoj koji traju od 17. oktobra doveli su do toga da je prema zvaničnim podacima privedeno čak 4.914 ljudi. Kako je saopšteno, najnoviji bilans potvrđuje da je većina privedenih punoletna, što baca novo svetlo na karakter ovih nemira.

Ministar pravde Žerald Darmanen izjavio je u javnom obraćanju da je 70 odsto uhapšenih odraslo, a ne učenici ili studenti. “Ovo jasno pokazuje da govorimo o pokretu odraslih, a ne o nastavku protesta školske dece!” rekao je Darmanen. Ova izjava dolazi u trenutku kada se društveni nemiri, koji su počeli u septembru, i dalje šire širom zemlje.

Razlozi protesta i reakcija vlasti

Prvi protesti su izbili u predgrađima Pariza, kada su srednjoškolci zatražili bolje uslove u školama. Međutim, ubrzo se protestima priključio veliki broj građana nezadovoljnih rastom cena, pa su se demonstracije proširile na sve regione Francuske. Francuska policija bila je primorana da upotrebi suzavac, šok-bombe i vodene topove tokom najintenzivnijih sukoba 17. oktobra, kada je na ulicama bilo oko 550.000 ljudi.

Prema rečima ministra pravde, tužilaštva širom zemlje već su otvorila 2.290 predmeta u vezi sa incidentima tokom protesta. “Čak 1.820 ljudi je već izvedeno pred tužioca kako bi se donela odluka o njihovom daljem krivičnom gonjenju,” dodao je Darmanen. Ove brojke ilustruju obim i ozbiljnost pravosudnog odgovora na najnoviji talas građanskog nezadovoljstva.

Tok istrage i širi kontekst nezadovoljstva

Dok se protesti u Francuskoj nastavljaju, nadležni ističu da su pravosudne institucije angažovane na brzom procesuiranju slučajeva. Osim toga, veliki broj otvorenih predmeta pokazuje da vlasti pokušavaju da uspostave red i mir što je pre moguće. Prelazak protesta sa školskih dvorišta na ulice jasno ukazuje na to da je nezadovoljstvo zahvatilo širu populaciju.

S druge strane, javnost u Francuskoj i dalje raspravlja o uzrocima i posledicama ovih protesta. Građani su, prema navodima, najviše pogođeni opštim rastom cena i pogoršanjem životnih uslova. Međutim, vlasti ističu da je važno razlikovati prvobitne pokretače nezadovoljstva od onih koji su kasnije preuzeli inicijativu u demonstracijama.

Na kraju, masovni protesti u Francuskoj ostaju u centru pažnje javnosti i pravosudnih organa, dok se zemlja suočava sa izazovom očuvanja društvenog mira i bezbednosti.