Zvaničnici američkih zdravstvenih institucija prate situaciju, potvrđene mere i saradnja sa međunarodnim partnerima

Vršilac dužnosti direktora američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Džej Batačarija, izjavio je da trenutna situacija sa hantavirusom ne predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju. U razgovoru sa novinarima, Batačarija je naglasio da rizik od širenja ovog virusa među populacijom u Sjedinjenim Američkim Državama nije uporediv sa onim koji je postojao tokom pandemije COVID-19.

Prema rečima Batačarije, hantavirus je teža bolest za one koji se zaraze, ali je način prenošenja značajno drugačiji u poređenju sa COVID-19. „Ovo je vrlo različito od COVID-a i trebalo bi ga tretirati na drugačiji način“, istakao je Batačarija, dodajući da je prenos sa osobe na osobu kod hantavirusa znatno teži i zahteva produžen blizak kontakt sa zaraženom osobom.

Izbijanje virusa povezano je sa holandskim kruzerom MV Hondius, koji je plovio Atlantskim okeanom. Prema dostupnim informacijama, do sada su zabeležena najmanje tri smrtna ishoda i deset potvrđenih ili sumnjivih slučajeva retke bolesti koju prenose glodari. Zdravstvene vlasti su potvrdile da je reč o Andes soju hantavirusa, koji se može prenositi među ljudima, ali samo u uslovima produženog i bliskog kontakta.

Osamnaest američkih državljana koji su boravili na brodu vratilo se u Sjedinjene Države i nalazi se pod medicinskim nadzorom u ustanovama u Nebraski i Džordžiji. Zdravstvene službe prate njihovo stanje, a do sada nisu saopšteni dodatni slučajevi širenja virusa među ovim osobama.

CDC navodi da je situacija pod pažljivim nadzorom, te da američke vlasti tesno sarađuju sa državnim i lokalnim zdravstvenim službama, kao i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i partnerskim vladama. Batačarija je naglasio da je važno izbegavati izazivanje nepotrebne panike i fokusirati se na blagovremeno informisanje javnosti o realnim rizicima.

„Ključna stvar je da javnost bude obaveštena kada zaista postoji pretnja, a ne da podižemo uzbunu bez osnova“, zaključio je Batačarija. Prema aktuelnim podacima, dodatni slučajevi nisu potvrđeni izvan broda, a epidemiološke službe i dalje nastavljaju sa istragom i praćenjem kontakata.

Nadležni koordiniraju poslednju fazu evakuacije, 22 putnika prebačena na aerodrom radi povratka u Holandiju

Poslednji od ukupno 22 putnika evakuisanih sa kruzera MV Hondius prebačeni su danas autobusima sa Tenerifa do aerodroma Tenerife Jug, odakle će letovima biti vraćeni u Holandiju, kako je saopšteno. Evakuacija sa broda, na kojem je registrovana epidemija hantavirusa sa tri smrtna slučaja, bliži se kraju.

Evakuacija je sprovedena u saradnji 23 države i koordinisana je sa Tenerifa, a završetak operacije očekuje se poslednjim letom za Holandiju tokom dana. Deo putnika biće preusmeren ka drugim državama, među kojima je i šest osoba koje su prvobitno planirale let za Australiju.

Prema zvaničnim informacijama, prvi evakuisani bili su 14 španskih državljana, koji su označeni kao asimptomatski slučajevi i vojnom letelicom prebačeni u bolnicu u Madridu, gde će biti u četrdesetdnevnom karantinu. Ministarstvo zdravlja Sjedinjenih Američkih Država potvrdilo je povratak 18 američkih državljana, od kojih je jedan pozitivan na hantavirus i smešten u specijalizovanu jedinicu u Nebraski.

Zvanično je saopšteno da će 22 putnika iz Holandije biti prebačena istim avionom. Na brodu se još nalazi 54 osobe, dok će 32 ostati na brodu do dolaska u Roterdam. Ministarka zdravlja Španije Monika Garsija navela je na društvenim mrežama da će 28 osoba napustiti brod, a 26 ostati na njemu, što pokazuje neslaganje u podacima o broju putnika.

Luka Granadilja de Abona, gde je brod bio usidren, biće dezinfikovana nakon što brod napusti luku i avion poleti. Prema dostupnim informacijama, brod je sa Zelenortskih Ostrva krenuo ka Španiji prošle sedmice, nakon što su Svetska zdravstvena organizacija i Evropska unija zatražile hitnu evakuaciju zbog izbijanja hantavirusa. Troje ljudi je preminulo, dok je petoro ranije evakuisanih pozitivno na virus. Hantavirus se najčešće prenosi kontaktom sa izlučevinama zaraženih glodara, dok je prenošenje među ljudima retkost.

Demokratski lideri podneli zahtev Vrhovnom sudu SAD nakon što je najviša sudska instanca Virdžinije blokirala novu mapu izbornih okruga

Demokratska stranka Virdžinije uputila je 11. maja 2026. godine zahtev Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država da privremeno obustavi odluku Vrhovnog suda Virdžinije, koji je prethodno poništio novu kongresnu mapu izbornih okruga. Ova mapa, koju su prethodno odobrili birači, trebalo je da se primeni na predstojećim izborima za Predstavnički dom.

Prema navodima demokratskih lidera, odluka državnog suda bila je, kako su istakli u podnesku, „duboko pogrešna“ u pogledu federalnog prava. Takođe su naveli da je presuda Vrhovnog suda Virdžinije „pravosudno odstupanje od Ustava savezne države“, kao i od zakona kojima su uspostavljene nove linije izbornih okruga za izbore 2026. godine.

U svom obraćanju Vrhovnom sudu SAD, demokrate su tvrdile da sprovođenje izbora prema drugačijim izbornim jedinicama od onih koje su usvojene na osnovu ustavnog amandmana, koji su građani nedavno ratifikovali, predstavlja uskraćivanje prava birača i kandidata na zakonito utvrđene okruge.

Virdžinija je jedna od nekoliko saveznih država koje su tokom ovog izbornog ciklusa pristupile promeni izbornih okruga. Prethodno su Teksas i Kalifornija izvršile slične izmene, a njihovim novim mapama omogućeno je sprovođenje ovogodišnjih izbora za Predstavnički dom, dok su druge savezne države, uključujući Severnu Karolinu, Misuri i Floridu, sledile isti postupak.

Prema izveštajima, promena izborne mape u Teksasu i Kaliforniji imala je uticaj na raspodelu mesta između političkih stranaka, dok je nova mapa u Virdžiniji doneta nakon što su birači prethodnog meseca izglasali odgovarajuću meru na referendumu.

Sudski sporovi oko izbornih okruga u SAD nisu retkost, a odluke najviših sudskih instanci često imaju direktan uticaj na tok i rezultate izbora. U ovom slučaju, Vrhovni sud SAD treba da razmotri zahtev demokrata Virdžinije i odluči da li će privremeno vratiti mapu koja je prethodno bila na snazi do kompletne sudske revizije.

Za sada nije poznato kada će Vrhovni sud doneti odluku po ovom pitanju. Dalji razvoj situacije pratiće se u narednim nedeljama, uoči izbora za Predstavnički dom.