Zvaničnici potvrdili prolazak brodova i pad cena energenata, nastavljaju se pregovori SAD i Irana

Ormuski moreuz ponovo je otvoren za komercijalni saobraćaj tokom desetodnevnog primirja između Izraela i Hezbolaha, saopštio je iranski ministar Abas Aragči. Prolazak brodova potvrđen je i od strane američkog predsednika Donalda Trampa, što je dovelo do pada cena nafte i gasa na svetskim berzama.

Prema dostupnim informacijama, prvi putnički brod, “Selestijal Diskaveri”, prošao je kroz moreuz, dok su nekoliko teretnih i gasnih tankera nastavili kretanje u oba smera. Kompanija za praćenje brodova navodi da su najmanje tri teretna broda pod indijskom zastavom, kao i tankeri iz Kurasaa i Hong Konga, evidentirani u prolasku kroz moreuz.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će pregovori sa Iranom biti nastavljeni tokom vikenda i upozorio da bi primirje moglo biti okončano ako dogovor ne bude postignut do srede. On je takođe naveo da je kineski predsednik Si Đinping zadovoljan otvaranjem moreuza, imajući u vidu da Kina dobija oko 38% nafte tim putem.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su izvele oko 10.800 udara na Iran i više od 14.900 artiljerijskih napada u Libanu tokom šest nedelja sukoba. Prema navodima zdravstvenih vlasti iz Libana, oko 2.100 ljudi je poginulo, a više od milion je raseljeno.

Američke snage su, prema zvaničnim podacima, tokom blokade zaustavile 21 brod u Ormuskom moreuzu, koji su potom vraćeni u Iran. Tramp je istakao da blokada SAD ostaje na snazi dok se ne postigne sporazum sa Iranom, dok je Iran najavio mogućnost ponovnog uvođenja sopstvene blokade, ukoliko američke mere budu nastavljene.

Takođe, administracija SAD obnovila je izuzeće od sankcija za kupovinu ruske nafte i naftnih derivata na moru, kako bi uticala na globalne cene energenata. Ova odluka objavljena je na zvaničnoj veb stranici Ministarstva finansija SAD neposredno posle ponoći.

Američki zvaničnici obavestili evropske partnere o mogućim kašnjenjima isporuka zbog povlačenja zaliha za Bliski istok

Sjedinjene Američke Države najavile su evropskim partnerima da će isporuke oružja, čija je kupovina prethodno dogovorena, biti odložene zbog aktuelnog rata u Iranu, saopštili su neimenovani izvori iz oblasti odbrane. Kako je navedeno, vojni sukob na Bliskom istoku dodatno opterećuje američke zalihe kritičnog naoružanja i municije.

Prema navodima izvora, više evropskih država, posebno iz baltičkog regiona i Skandinavije, pogođeno je ovim odlaganjima. Oružani sistemi koji kasne kupljeni su u okviru programa “Foreign Military Sales” i još nisu isporučeni. Američki zvaničnici su, tokom bilateralnih razgovora poslednjih dana, obavestili evropske kolege o mogućem kašnjenju.

Ministarstva odbrane Estonije i Litvanije potvrdila su da ih je američka strana zvanično obavestila o mogućim odlaganjima isporuke vojne opreme. Bela kuća i Stejt department nisu komentarisali detalje, a Pentagon je u izjavi naglasio da će osigurati da američke i savezničke snage imaju neophodna sredstva za borbu i pobedu. “Iz operativnih bezbednosnih razloga, nećemo komentarisati specifične zahteve saveznika ili tekuće napore u podršci partnerima”, izjavio je portparol Pentagona.

Evropski zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog odlaganja, navodeći da ih takva situacija dovodi u težak položaj. U okviru FMS programa, evropske zemlje kupuju američko oružje uz logističku podršku i saglasnost Vašingtona, ali su odlaganja isporuka postala učestala, naročito nakon što su SAD deo zaliha preusmerile prema Ukrajini i Izraelu.

Od početka sukoba sa Iranom, američka vojska povukla je određene količine artiljerije, municije i protivtenkovskih raketa. Većina iranskih napada balističkim raketama i dronovima na Persijski zaliv presretnuta je, između ostalog, i uz pomoć američkih presretača koje koristi i Ukrajina.

Identitet pojedinih država pogođenih odlaganjem nije objavljen zbog bezbednosnih razloga, ali su izvori naveli da oružje koje kasni uključuje različite vrste municije koje se mogu koristiti i u ofanzivne i u defanzivne svrhe.

Izbori zakazani za 19. april, prema anketama očekuje se veća izlaznost i prednost koalicije Rumena Radeva

U Bugarskoj će u nedelju, 19. aprila, biti održani prevremeni parlamentarni izbori, do kojih je došlo nakon što je konzervativna vlada bivšeg premijera Rosena Željazkova podnela ostavku u decembru prošle godine. Prema anketama, koalicija levog centra bivšeg predsednika Rumena Radeva, Progresivna Bugarska, važi za favorita i može osvojiti više od 30 odsto glasova, što je gotovo 10 odsto više od najbližeg rivala – stranke GERB koju predvodi Bojko Borisov.

Ankete predviđaju i da će izlaznost na ovim izborima biti veća od 50 odsto, što je značajan porast u odnosu na dosadašnji prosek od 35 odsto. Iako se očekuje da koalicija Rumena Radeva osvoji najviše glasova, za formiranje stabilne vladajuće većine biće potreban koalicioni partner. Radev je isključio mogućnost saradnje sa GERB-om, kao i sa strankom Pokret za prava i slobode, čijeg lidera Deljana Peevskog su zbog korupcije sankcionisale Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.

Kao potencijalni koalicioni partner pominje se prozapadni blok ‘Nastavljamo promene’, koji bi mogao osvojiti između 12 i 14 odsto glasova. Međutim, postoje značajna spoljno-politička pitanja, uključujući i stav o ratu u Ukrajini, što može predstavljati prepreku za saradnju. Iako zvanično osuđuje agresiju Rusije na Ukrajinu, Radev se više puta protivio slanju vojne pomoći Kijevu i zalagao za dijalog sa Moskvom.

Ovo su sedmi parlamentarni izbori u Bugarskoj od 2021. godine. Bugarska Narodna skupština broji 240 poslanika, koji se biraju putem otvorenih lista i proporcionalne zastupljenosti iz 31 izborne jedinice.