Federalni sud potvrdio da nema zakonskog osnova za traženje neredigovanih biračkih spiskova, vlasti države pozdravile odluku

Federalni sud u Sjedinjenim Američkim Državama odbio je zahtev Ministarstva pravde da se državi Rod Ajlend naloži predaja kompletnih, neredigovanih biračkih spiskova sa ličnim podacima registrovanih glasača. Odluku je u petak doneo okružni sudija Meri MekElroj, koja je imenovana tokom prvog mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Sudija MekElroj je, u obrazloženju na 14 strana, navela da postupak Ministarstva pravde predstavlja, kako je ocenila, “istraživanje bez zakonskog osnova” koje nije predviđeno saveznim izbornim zakonima. Time je usvojen zahtev zvaničnika Rod Ajlenda da se tužba odbaci. Ministarstvo pravde je pokrenulo postupak sa ciljem da dobije uvid u neredigovane biračke spiskove, što uključuje lične podatke građana registrovanih za glasanje.

U istoj odluci, sud je odbio i predlog Trampove administracije da se državni sekretar Rod Ajlenda, Greg Amore, obaveže da preda tražene podatke. Zvaničnici Rod Ajlenda su pozdravili odluku suda i ocenili da potvrđuje stav države da Ministarstvo pravde nema pravni osnov za traženje privatnih informacija o glasačima.

U izjavi nakon presude, državni sekretar Amore je naglasio da je održavanje i zaštita biračkih spiskova isključiva nadležnost država, izražavajući uverenje u postojeće procedure u Rod Ajlendu. On je naveo da će država nastaviti da sprovodi mere koje obezbeđuju integritet i ažurnost biračkih lista.

Ova odluka dolazi u periodu pojačane pažnje na pitanja bezbednosti i transparentnosti izbornog procesa u Sjedinjenim Državama. Ministarstvo pravde nije odmah komentarisalo presudu, a nije poznato da li će biti podneta žalba. Odluka suda se nadovezuje na prethodne slučajeve u kojima su federalne institucije pokušavale da dobiju pristup sličnim podacima u drugim saveznim državama, što je u više navrata izazivalo pravne i političke debate o nadležnostima i zaštiti privatnosti birača.

Sudski proces je deo šireg konteksta rasprava o ovlašćenjima saveznih i državnih institucija u upravljanju izbornim procesima u SAD. Nezavisni pravni stručnjaci ukazuju da bi ova presuda mogla imati uticaj i na slične zahteve u drugim državama.

Pregovori lidera najavljeni za vikend, blokada iranskih luka ostaje na snazi do potpunog sprovođenja uslova

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je postignut dogovor o okončanju sukoba sa Iranom, pri čemu je Teheran pristao na sve zahteve Sjedinjenih Američkih Država. Najvažnija tačka sporazuma odnosi se na potpunu predaju obogaćenog uranijuma, koji će biti transportovan direktno u SAD, čime se predviđa potpuna obustava iranskog nuklearnog programa.

Prema Trampovoj izjavi, realizacija dogovora neće zahtevati prisustvo američkih kopnenih trupa, već će se sprovesti u saradnji sa iranskim institucijama. “Ići ćemo zajedno i preuzeti uranijum, a zatim ga preneti. Sve će se odvijati na osnovu postignutog sporazuma”, naveo je američki predsednik, ističući da Iran pristaje na neograničenu obustavu nuklearnog programa.

Dodatno, prema zvaničnim informacijama, sporazum uključuje i prestanak finansiranja i podrške militantnim grupama na Bliskom istoku, posebno Hezbolahu u Libanu i Hamasu u Gazi. Ova odluka predstavlja značajnu promenu u regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

Iako je većina uslova dogovorena, blokada iranskih luka ostaje na snazi do potpunog sprovođenja sporazuma. Tramp je naglasio da Iran neće dobiti pristup zamrznutim sredstvima iz Sjedinjenih Država dok se svi uslovi ne ispune. Pregovori lidera i potpisivanje memoranduma očekuju se tokom predstojećeg vikenda.

“Većina glavnih tačaka je završena. Očekuje se da će proces ići brzo i efikasno”, izjavio je Tramp, naglašavajući da Sjedinjene Američke Države imaju potpunu kontrolu nad situacijom.

Američki predsednik izjavio da su pregovori u toku, iranska strana nije komentarisala poslednje tvrdnje

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u telefonskom intervjuu da je postignut dogovor sa Iranom o uklanjanju obogaćenog uranijuma sa teritorije te zemlje. On je naveo da će u tom procesu saradnja biti uspostavljena između američkih i iranskih predstavnika, a da učešće američkih kopnenih trupa neće biti potrebno. Izjavio je da će materijal, nakon zajedničkog rada na njegovom preuzimanju, biti prebačen u Sjedinjene Države.

Na pitanje novinara ko će konkretno izvršiti uklanjanje uranijuma, američki predsednik je odgovorio da će to uraditi „naši ljudi“ u saradnji sa iranskom stranom. “Ne, nema trupa. Mi ćemo otići sa njima, preuzeti materijal i doneti ga. Biće to zajednički posao, jer će tada već postojati dogovor i neće biti potrebe za sukobima kada postoji sporazum”, rekao je predsednik Sjedinjenih Država.

Takođe je naglasio da je Iran pristao da obustavi podršku grupama koje SAD smatraju proxy organizacijama, među kojima su pomenute i Hezbolah i Hamas. Detalji o načinu realizacije navedenih dogovora nisu objavljeni, a iz Irana nije stigla zvanična potvrda ili komentar na ovakve navode.

Na pitanje kada bi dogovor mogao biti ozvaničen, američki predsednik je izjavio da će predstavnici obe strane održati sastanak tokom predstojećeg vikenda. On je dodao da će postojeća blokada prema Iranu ostati na snazi dok se dogovor ne realizuje u potpunosti.

Prethodnih meseci, odnosi između Sjedinjenih Država i Irana bili su u žiži međunarodne pažnje usled tenzija u regionu Persijskog zaliva i niza događaja povezanih sa iranskim nuklearnim programom. U više navrata su međunarodni mediji izveštavali o pokušajima diplomatskog rešavanja spornih pitanja, ali zvanične potvrde o postizanju sveobuhvatnog sporazuma do sada nije bilo.

Sjedinjene Države su ranije uvodile sankcije Iranu zbog nuklearnog programa i podrške oružanim grupama u regionu. Najnovije izjave američkog predsednika dolaze u trenutku kada međunarodna zajednica prati razvoj događaja i eventualne pomake ka smirivanju tenzija. Pregovori i dalje traju, a detalji potencijalnog sporazuma očekuju se nakon najavljenih sastanaka.