Više izvora potvrdilo promenu u tužilačkom timu, razlozi uklanjanja nisu zvanično saopšteni

Glavna federalna tužiteljka iz Majamija koja je nadgledala krivičnu istragu o tome da li je bivši direktor CIA Džon Brenan svedočio neistinitim navodima pred Kongresom više nije deo tog slučaja, potvrdilo je više izvora krajem nedelje. Prema informacijama dobijenim od osoba upoznatih sa predmetom, Marija Medetis Long, rukovodilac odeljenja za nacionalnu bezbednost u kancelariji američkog tužioca za južni okrug Floride, obavestila je advokate uključenih strana da je povučena sa predmeta.

Razlozi za njeno uklanjanje nisu zvanično saopšteni. Jedan izvor upoznat sa situacijom naveo je da je odluka usledila nakon što je Medetis Long izvestila američkog tužioca Džejsona Redinga Kinjonjesa da, prema njenom mišljenju, ne postoje dovoljni osnovi za pokretanje slučaja.

Međunarodni mediji navode da je izmena u tužilačkom timu usledila nakon što je Medetis Long odbila da podigne optužnicu protiv Brenana u kratkom roku. Portparol Ministarstva pravde SAD potvrdio je promenu osoblja, naglašavajući da Medetis Long i dalje ostaje zaposlena u istoj instituciji.

Istraga protiv bivšeg direktora CIA odnosi se na navode da je tokom svedočenja pred Kongresom predočio neistinite informacije, ali zvaničnih optužnica do trenutka izveštavanja nema. Nije poznato ko će preuzeti vođenje predmeta. Nije objavljeno da li će promene u timu uticati na dalji tok istrage.

Ovaj slučaj privukao je pažnju zbog uloge bivših visokih zvaničnika u nacionalnoj bezbednosti i odnosa između pravosudnih institucija i političkih procesa. Dalji razvoj događaja zavisiće od odluka Ministarstva pravde i potencijalnih novih dokaza ili svedočenja.

Federalni sud potvrdio da nema zakonskog osnova za traženje neredigovanih biračkih spiskova, vlasti države pozdravile odluku

Federalni sud u Sjedinjenim Američkim Državama odbio je zahtev Ministarstva pravde da se državi Rod Ajlend naloži predaja kompletnih, neredigovanih biračkih spiskova sa ličnim podacima registrovanih glasača. Odluku je u petak doneo okružni sudija Meri MekElroj, koja je imenovana tokom prvog mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Sudija MekElroj je, u obrazloženju na 14 strana, navela da postupak Ministarstva pravde predstavlja, kako je ocenila, “istraživanje bez zakonskog osnova” koje nije predviđeno saveznim izbornim zakonima. Time je usvojen zahtev zvaničnika Rod Ajlenda da se tužba odbaci. Ministarstvo pravde je pokrenulo postupak sa ciljem da dobije uvid u neredigovane biračke spiskove, što uključuje lične podatke građana registrovanih za glasanje.

U istoj odluci, sud je odbio i predlog Trampove administracije da se državni sekretar Rod Ajlenda, Greg Amore, obaveže da preda tražene podatke. Zvaničnici Rod Ajlenda su pozdravili odluku suda i ocenili da potvrđuje stav države da Ministarstvo pravde nema pravni osnov za traženje privatnih informacija o glasačima.

U izjavi nakon presude, državni sekretar Amore je naglasio da je održavanje i zaštita biračkih spiskova isključiva nadležnost država, izražavajući uverenje u postojeće procedure u Rod Ajlendu. On je naveo da će država nastaviti da sprovodi mere koje obezbeđuju integritet i ažurnost biračkih lista.

Ova odluka dolazi u periodu pojačane pažnje na pitanja bezbednosti i transparentnosti izbornog procesa u Sjedinjenim Državama. Ministarstvo pravde nije odmah komentarisalo presudu, a nije poznato da li će biti podneta žalba. Odluka suda se nadovezuje na prethodne slučajeve u kojima su federalne institucije pokušavale da dobiju pristup sličnim podacima u drugim saveznim državama, što je u više navrata izazivalo pravne i političke debate o nadležnostima i zaštiti privatnosti birača.

Sudski proces je deo šireg konteksta rasprava o ovlašćenjima saveznih i državnih institucija u upravljanju izbornim procesima u SAD. Nezavisni pravni stručnjaci ukazuju da bi ova presuda mogla imati uticaj i na slične zahteve u drugim državama.

Pregovori lidera najavljeni za vikend, blokada iranskih luka ostaje na snazi do potpunog sprovođenja uslova

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je postignut dogovor o okončanju sukoba sa Iranom, pri čemu je Teheran pristao na sve zahteve Sjedinjenih Američkih Država. Najvažnija tačka sporazuma odnosi se na potpunu predaju obogaćenog uranijuma, koji će biti transportovan direktno u SAD, čime se predviđa potpuna obustava iranskog nuklearnog programa.

Prema Trampovoj izjavi, realizacija dogovora neće zahtevati prisustvo američkih kopnenih trupa, već će se sprovesti u saradnji sa iranskim institucijama. “Ići ćemo zajedno i preuzeti uranijum, a zatim ga preneti. Sve će se odvijati na osnovu postignutog sporazuma”, naveo je američki predsednik, ističući da Iran pristaje na neograničenu obustavu nuklearnog programa.

Dodatno, prema zvaničnim informacijama, sporazum uključuje i prestanak finansiranja i podrške militantnim grupama na Bliskom istoku, posebno Hezbolahu u Libanu i Hamasu u Gazi. Ova odluka predstavlja značajnu promenu u regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

Iako je većina uslova dogovorena, blokada iranskih luka ostaje na snazi do potpunog sprovođenja sporazuma. Tramp je naglasio da Iran neće dobiti pristup zamrznutim sredstvima iz Sjedinjenih Država dok se svi uslovi ne ispune. Pregovori lidera i potpisivanje memoranduma očekuju se tokom predstojećeg vikenda.

“Većina glavnih tačaka je završena. Očekuje se da će proces ići brzo i efikasno”, izjavio je Tramp, naglašavajući da Sjedinjene Američke Države imaju potpunu kontrolu nad situacijom.