Zvaničnici potvrđuju oštre reakcije na sporazum SAD-Iran, deo republikanskih senatora izneo primedbe na uslove dogovora

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp javno je odgovorio na kritike koje su upućene povodom memoranduma o razumevanju sa Iranom, ističući da su protivnici sporazuma iz redova republikanaca i demokrata izneli niz prigovora na dogovor. Tramp je svoju reakciju izneo putem društvenih mreža odmah po povratku sa samita G7.

Prema objavama, predsednik SAD je naveo da su protivnici sporazuma “ili ljubomorni, loši ljudi, ili nemaju dovoljno informacija”, reagujući na izjave više republikanskih senatora koji su izrazili zabrinutost zbog postignutog dogovora sa Iranom. Tramp je naglasio da su, prema njegovim rečima, ekonomski pokazatelji pozitivni, dok se istovremeno smanjuju cene nafte.

Jedan od najistaknutijih kritičara bio je senator iz Luizijane Bil Kasidi, koji je ocenio da sporazum sa Iranom ne rešava pitanje nuklearnih ambicija te zemlje. Kasidi je takođe ukazao da je Iran, prema njegovom mišljenju, u poziciji da koristi strateški važan prolaz, moreuz Ormuz, kao sredstvo pritiska u budućnosti. On je izjavio da je Iran, u okviru novog sporazuma, dobio mogućnost izgradnje nove infrastrukture, dok su u prethodnom periodu, prema njegovim navodima, sankcije imale snažniji efekat.

Kasidi je u svojoj izjavi istakao da su posledice sporazuma, prema njegovom viđenju, podrazumevale gubitke među američkim vojnicima i povećane troškove za građane SAD, dok se sada predviđa ukidanje međunarodnih sankcija i obustava vojnih operacija. Senator je dogovor okarakterisao kao “ozbiljnu grešku u spoljnoj politici”. Njegove kritike usledile su i nakon nedavnog poraza na primarnim izborima protiv kandidata koje je podržao aktuelni predsednik SAD.

Tokom prethodnih meseci, deo republikanskih senatora je javno izražavao rezerve prema strategiji Bele kuće u vezi sa Iranom, posebno u vezi sa merama koje se odnose na nuklearni program i sankcije. Tramp je ranije u više navrata kritikovao senatore koji su glasali za njegov opoziv u Senatu nakon događaja 6. januara.

Sporazum SAD-Iran deo je šire inicijative za smanjenje tenzija na Bliskom istoku i otvaranja mogućnosti za ekonomske i diplomatske kontakte. Detalji memoranduma još nisu u potpunosti objavljeni, a reakcije iz drugih političkih grupacija i međunarodnih aktera očekuju se u narednim danima.

Američko Ministarstvo pravde najavilo intenziviranje postupaka protiv naturalizovanih građana, predviđa se najmanje 250 slučajeva do kraja fiskalne godine

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država planira da pokrene najmanje 250 postupaka za oduzimanje državljanstva naturalizovanim građanima do kraja fiskalne godine, koja završava 30. septembra 2026. godine. Ovu informaciju je potvrdio zvaničnik Ministarstva pravde, navodeći da je reč o do sada neviđenom korišćenju ovlašćenja za denaturalizaciju.

Prema zvaničnim navodima, Ministarstvo pravde ima mogućnost da oduzme državljanstvo osobama koje su ga stekle nelegalno ili na osnovu lažnih podataka. Planirano je da se svi navedeni slučajevi pokrenu pred saveznim sudovima širom Sjedinjenih Država tokom 2026. godine.

U poslednjim nedeljama, Ministarstvo pravde već je podnelo više desetina tužbi za oduzimanje državljanstva u okviru, kako navode, pojačane inicijative aktuelne administracije za pooštravanje pravnih procedura u oblasti imigracije. Zvaničnici ističu da je ovakav pristup značajno intenzivniji u poređenju s prethodnim praksama.

Iako broj od 250 slučajeva čini malu proporciju u odnosu na procenjenih 24 miliona naturalizovanih građana u SAD, analitičari navode da predstavlja značajan porast u odnosu na prethodne godine. Između 1990. i 2017. godine, američke vlasti su u proseku pokretale oko 11 ovakvih slučajeva godišnje.

Zakonodavstvo Sjedinjenih Država omogućava oduzimanje državljanstva u slučajevima kada se utvrdi da je proces naturalizacije zasnovan na lažnim informacijama ili prikrivanju relevantnih podataka. Službenici Ministarstva pravde naglašavaju da se svi slučajevi razmatraju pojedinačno i da se odluke donose na osnovu konkretnih dokaza.

Ova najava dolazi u trenutku kada se u javnosti vode debate o imigracionoj politici i njenom uticaju na društvo. Predstavnici Ministarstva pravde ističu da cilj ove mere nije masovno oduzimanje državljanstva, već dosledna primena zakona u slučajevima gde postoje sumnje u legalnost procesa naturalizacije.

Međunarodni mediji navode da ovo predstavlja jednu od najopsežnijih kampanja denaturalizacije u novijoj američkoj istoriji. Zvaničnih podataka o ishodima aktuelnih i planiranih slučajeva za sada nema.

Pitanja imigracije i državljanstva ostaju jedno od centralnih političkih pitanja u Sjedinjenim Državama, a stručnjaci navode da će naredni meseci pokazati uticaj ove inicijative na ukupnu imigracionu politiku.

Makron razgovarao sa građanima u Mon Valerijenu povodom godišnjice poziva Šarla de Gola na otpor

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da bi, da je služio vojni rok, izabrao pešadiju kao rod vojske. On je ovu izjavu dao tokom ceremonije obeležavanja godišnjice istorijskog poziva generala Šarla de Gola na otpor nacističkoj Nemačkoj, održane u memorijalnom kompleksu Mon Valerijen, tokom razgovora sa građanima. Na pitanje jednog od prisutnih da li žali što nije služio vojni rok, Makron je rekao da pripada prvoj generaciji Francuza koja nije bila obavezna da služi vojsku. “Bez oklevanja bih izabrao pešadiju”, istakao je Makron, odgovarajući na pitanje koji bi rod vojske odabrao, preneto je u zvaničnoj izjavi. Makron je takođe govorio o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka 1996. godine, ocenivši da ta odluka nije bila greška i da je francuskim oružanim snagama omogućila modernizaciju.

“Pripadamo generaciji koja nije imala tu obavezu, ali smatram da je to bila ispravna odluka”, naveo je predsednik Francuske. Ceremonija je održana povodom godišnjice poziva na otpor koji je general Šarl de Gol uputio tokom Drugog svetskog rata. Događaju su prisustvovali građani, zvaničnici i predstavnici oružanih snaga.