Predsednik Saveza Srba iz regiona tvrdi da Hrvatska prikriva podatke o nestalim Srbima i odbija identifikaciju tela

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je da Hrvatska godinama iznosi lažne optužbe protiv Srbije u vezi sa nerešenim slučajevima 1.725 nestalih lica tokom građanskog rata devedesetih godina, navodeći da je reč o strategiji prikrivanja zločina nad Srbima. U saopštenju Saveza Srba iz regiona istaknuto je da se ovim optužbama želi stvoriti pogrešan utisak u domaćoj i međunarodnoj javnosti da su svi nestali Hrvati, dok se zapravo, prema tvrdnjama Linte, na hrvatskom spisku nalazi više od 1.000 nestalih Srba.

Linta je ocenio da Hrvatska uporno odbija da objavi nacionalnu pripadnost nestalih lica i javno navede koliko je nestalih Srba, a koliko Hrvata od 1991. do 1995. godine. On je dodao da Hrvatska ne identifikuje oko 900 ekshumiranih tela u Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu, kao i da odbija da ekshumira i identifikuje više od 200 posmrtnih ostataka Srba koji se nalaze na više od 30 poznatih grobnica.

Linta je izjavio da su tvrdnje hrvatskih zvaničnika o tome da Srbija krije informacije o lokacijama grobnica lažne i da predstavljaju zamenu teza. Takođe je naveo da Hrvatska nije objavila ni podatke o okolnostima nestanka, mogućim mestima sahrane, niti o postojanju osumnjičenih za ove slučajeve.

Prema njegovim rečima, rešenje pitanja nestalih lica zahteva od Hrvatske da objavi nacionalnu pripadnost svih 1.725 nestalih sa zvaničnog spiska, da otvori arhive sa dokumentacijom o zločinima nad Srbima, kao i da hitno ekshumira i identifikuje posmrtne ostatke Srba iz poznatih grobnica. Linta smatra da Srbija treba da insistira pred međunarodnom zajednicom na transparentnosti Hrvatske u ovom procesu.

“U pitanju je smišljena strategija hrvatske vlasti da sakrije masovne zločine počinjene nad Srbima od 1991. do 1995. godine. Srbija treba da insistira u međunarodnoj zajednici da Hrvatska prestane da blokira rešavanje pitanja nestalih lica”, navodi se u izjavi Miodraga Linte.

Policija sprovela akciju na Hvaru, pronađene palice i maske kod osumnjičenih, istraga u toku

Policija je na ostrvu Hvar privela 14 osoba kod kojih su pronađene palice i sredstva za maskiranje, zbog sumnje da su planirali napad na dvojicu državljana Srbije zaposlenih kao sezonski radnici, saopšteno je iz policijskih izvora. Događaj se odigrao tokom proteklih dana, a prema informacijama iz istrage, osumnjičeni su privedeni pre nego što je došlo do incidenta.

Prema dostupnim podacima, policija je kod privedenih pronašla predmete koji se mogu povezati sa planiranjem nasilnog dela, uključujući palice i maskirnu opremu. Slučaj je izazvao brojne reakcije na društvenim mrežama, gde su korisnici komentarisali izostanak javnih reakcija pojedinih aktivističkih grupa i javnih ličnosti koje se inače oglašavaju po pitanjima nasilja i ljudskih prava.

Kako je saopšteno iz policije, osumnjičenima je izrečena mera opreza dok traje istraga. Još uvek nije objavljeno više informacija o identitetu osumnjičenih, kao ni o eventualnim daljim pravnim koracima.

Na društvenim mrežama pojedini korisnici ocenjuju da bi ovaj slučaj mogao izazvati širu pažnju javnosti da su okolnosti bile drugačije. Zvaničnici nisu davali dodatne komentare, a istraga se nastavlja kako bi se utvrdile sve okolnosti ovog događaja.

“Istraga je u toku”, navodi se u saopštenju policije.

Prvi put zvanična državna delegacija Srbije odala poštu znamenitom diplomati u Blagoveštenskoj crkvi

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon položio je danas venac na grob grofa Save Vladislavića u Blagoveštenskoj crkvi, koja se nalazi u okviru Aleksandro-Nevske lavre u Sankt Peterburgu. Ovaj čin predstavlja prvi zvanični gest jedne državne delegacije Republike Srbije u odavanju pošte ovom istaknutom srpskom diplomati, kako je saopšteno.

Gujon je istakao značaj Save Vladislavića, istakavši da je grof bio jedan od najvažnijih Srba u ruskoj istoriji, sahranjen tik uz oltar crkve, što svedoči o njegovom ugledu u Ruskom carstvu. U izjavi, Gujon je podsetio da je Rusija upravo iz Sankt Peterburga otvorila svoje prozore ka Evropi pre više od tri veka, a da je Vladislavić, Srbin iz Gacka koji je živeo u Veneciji i drugim evropskim gradovima, imao ključnu ulogu kao most između Istoka i Zapada.

“U ovim turbulentnim vremenima važno je da se setimo grofa Save Vladislavića, velikog Srbina i ruskog diplomate koji može da bude uzor ne samo srpskom i ruskom narodu, već i celoj Evropi. Čuvajući sećanje na Savu Vladislavića, čuvamo i vekovne veze prijateljstva između srpskog i ruskog naroda i podsećamo na značajnu ulogu koju su Srbi imali u evropskoj istoriji”, izjavio je Gujon.

Gujon je takođe ukazao na savremene pokušaje da se ograniči ruska kultura, umetnost i književnost u Evropi, navodeći da je važno podsećati na istorijske veze. Delegacija Srbije večeras će prisustvovati premijeri dokumentarnog filma o Savi Vladislaviću Raguzinskom u bioskopu „Rodina“ u Sankt Peterburgu. Film na ruskom jeziku prikazuje život i delo diplomate, a njegovu realizaciju podržala je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju.