Zdravstvene službe sprovode testiranja i kontaktiraju putnike, stjuardesa u izolaciji sa blagim simptomima

Stjuardesa aviokompanije iz Harlema hospitalizovana je u Amsterdamu zbog sumnje na infekciju hantavirusom, nakon što je radila na letu iz Johanesburga 25.04.2024. godine. Prema informacijama iz Ministarstva javnog zdravlja, ona je bila u kontaktu sa 69-godišnjom ženom iz Holandije koja je prethodno preminula od hantavirusa u Johanesburgu.

Preminula putnica bila je na holandskom kruzeru, a dan pre smrti boravila je kratko u avionu na međunarodnom aerodromu u Johanesburgu. Osoblje je zamolilo ženu da napusti let zbog bolesti, nakon čega je avion poleteo za Amsterdam. Stjuardesa, koja se sada nalazi u bolničkom centru Amsterdam UMC, razvila je blage simptome i nalazi se u izolaciji dok traje testiranje na hantavirus.

Zdravstvene službe Holandije su saopštile da su kontaktirale sve putnike sa pomenutog leta, savetovavši im da prate eventualne simptome. Zvaničnici još nisu izdali konkretne preporuke putnicima o daljim koracima ukoliko se simptomi pojave.

Vreme inkubacije hantavirusa može da traje od nekoliko dana do dva meseca, a simptomi se najčešće javljaju dve do četiri nedelje nakon infekcije. Prethodno je zabeleženo više slučajeva hantavirusa na holandskom kruzeru, sa tri smrtna ishoda među putnicima.

“Preduzete su sve mere zaštite i u toku je testiranje potencijalno zaraženih osoba”, naveli su iz Ministarstva javnog zdravlja.

Vojne vlasti pokrenule mere upozorenja, stanovništvo severa okruga Tulča obavešteno putem RO-Alert sistema

Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo je da je tokom ruskog napada na Ukrajinu dana 14.06.2024. u jutarnjim časovima dron nakratko narušio rumunski vazdušni prostor u blizini mesta Kilija i Izmail, iznad teritorije Ukrajine. Prema zvaničnim informacijama, radarski sistemi rumunskog Ministarstva odbrane registrovali su kretanje bespilotne letelice, nakon čega su u oblast upućena dva borbena aviona F-16 radi praćenja situacije.

Nacionalni vojni komandni centar odmah je obavestio Generalni inspektorat za vanredne situacije, koji je preduzeo mere upozorenja stanovništva na severu okruga Tulča. U 08:40 časova građanima je upućeno upozorenje putem sistema RO-Alert.

“Rumunske institucije su o incidentu obavestile savezničke strukture i preduzete su sve neophodne mere radi zaštite stanovništva i teritorijalnog integriteta”, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane. Dalje se dodaje da je Ministarstvo osudilo napad Rusije na teritoriju Ukrajine u neposrednoj blizini rumunske granice.

Nadležne službe nastavljaju da prate situaciju, a prema dostupnim informacijama, incident nije prouzrokovao materijalnu štetu niti ljudske žrtve na teritoriji Rumunije. Istraga o okolnostima narušavanja vazdušnog prostora je u toku, a građanima je savetovano da prate zvanična obaveštenja nadležnih organa.

“Preduzete su sve mere u skladu sa bezbednosnim protokolima, a nadležne institucije ostaju u stalnoj komunikaciji sa međunarodnim partnerima”, navodi se u zvaničnoj izjavi Ministarstva odbrane Rumunije.

Istraživanje pokazuje da i pored ponude kupona, osigurani pacijenti i dalje imaju probleme sa pristupačnošću lekova

Ponude za popuste na lekove koje se nude na apotekarskim pultovima sve češće su deo svakodnevnice pacijenata, ali stručnjaci upozoravaju da ove pogodnosti mogu nositi i skrivene troškove, posebno za one sa zdravstvenim osiguranjem. Prema studiji objavljenoj 6. aprila u stručnom medicinskom časopisu, pacijenti sa komercijalnim osiguranjem poslednjih godina ređe koriste proizvođačke kupone za lekove, iako farmaceutske kompanije nastavljaju sa distribucijom ovih pogodnosti.

Glavna autorka studije, So-Yeon Kang, profesorka politike zdravstvene zaštite na univerzitetu u Vašingtonu, navodi da proizvođači i dalje nude veliki broj kupona, ali da mnogi pacijenti i dalje imaju poteškoće da priušte neophodne lekove. „Pacijenti se nalaze na preseku interesa između osiguravača i proizvođača lekova,” izjavila je Kang.

Kuponi koje izdaju proizvođači omogućavaju pacijentima da na licu mesta ili putem interneta dobiju popust na lekove, uglavnom na brendirane proizvode. Ove pogodnosti razlikuju se od popusta koje nude posebne kartice za lekove, gde treće strane pregovaraju o nižim cenama i prenose deo uštede krajnjem korisniku. Proizvođački kuponi često imaju za cilj da zadrže pacijente na skupljim, brendiranim lekovima, čak i u slučajevima kada postoji jeftinija, generička zamena.

Neki osiguravači smatraju da ovakva praksa može da utiče na povećanje premija za zdravstveno osiguranje, što dugoročno može uticati na ukupne troškove za korisnike.

Za osobe bez zdravstvenog osiguranja, korišćenje proizvođačkih kupona može predstavljati značajnu uštedu, posebno ako ne postoji generička alternativa za određeni lek. Postoje i vladine platforme koje omogućavaju građanima da pronađu dostupne popuste ili kupone, pri čemu izvori popusta mogu varirati.

Stručnjaci savetuju pacijentima da pre korišćenja bilo koje vrste popusta na lekove detaljno proveravaju uslove, kao i moguće posledice po njihove osiguravajuće planove. Uzimanje kupona može, u nekim slučajevima, dovesti do toga da deo troškova ne bude uračunat u godišnji limit osiguranja, što može uticati na ukupnu cenu lečenja.

Iako proizvođači lekova nastoje da povećaju dostupnost svojih proizvoda kroz ovakve pogodnosti, dilema oko koristi i potencijalnih skrivenih troškova ostaje aktuelna, a stručnjaci preporučuju informisan pristup prilikom donošenja odluka o korišćenju kupona.