Žena iznela tvrdnje o događaju iz 2018. godine, Svolvel negira sve navode i navodi političku motivaciju

Još jedna žena iznela je optužbe protiv kongresmena Erika Svolvela iz Kalifornije, navodeći da je 2018. godine doživela napad nakon što joj je ponuđena pomoć u karijeri. Na konferenciji za novinare u Berverli Hilsu, žena koja se predstavila kao Lona Drues izjavila je da je Svolvel pozvao na politički događaj, ali da su na kraju otišli u njegovu hotelsku sobu, gde je on, prema njenim rečima, morao da preuzme dokumentaciju.

Drues tvrdi da je tokom boravka u hotelskoj sobi popila jedno vino i da se ubrzo nakon toga osetila dezorijentisano i fizički nesposobno da se kreće. „Verujem da mi je drogirao piće. Imala sam samo jednu čašu vina. Kada sam stigla u njegovu sobu, već sam bila onesposobljena i nisam mogla da pomeram ruke ili telo“, izjavila je Drues. Dalje je navela da je tada doživela seksualni napad i gubitak svesti.

Prema njenim rečima, nije uradila medicinski izveštaj nakon događaja, ali je o svemu obavestila najbliže osobe i zabeležila događaj u svom ličnom kalendaru. Takođe je navela da je tokom terapije u specijalizovanom centru za seksualno zdravlje razgovarala o tom događaju.

Svolvel je prethodno odbacio sve ranije optužbe, navodeći da su „neistinite“ i politički motivisane, posebno u svetlu njegove kandidature za guvernera Kalifornije, koju je nedavno povukao. U ponedeljak je najavio i planove da podnese ostavku na mesto kongresmena.

Do sada nisu objavljene nezavisne potvrde ovih navoda, a zvanične istrage ili sudski postupci nisu najavljeni. Svolvel nije izdao dodatno saopštenje povodom poslednjih optužbi.

Ova situacija dolazi nakon nekoliko prethodnih izjava drugih žena sa sličnim optužbama protiv Svolvela, koje je on takođe negirao. Pravni tim žene koja je iznela najnovije optužbe najavio je mogućnost daljih pravnih koraka, ali detalji nisu objavljeni.

Za sada nije poznato da li će nadležne institucije pokrenuti istragu povodom novih navoda.

Politička ravnoteža zavisi od rezultata u više saveznih država, ankete ukazuju na promenljive preferencije birača

U Sjedinjenim Američkim Državama više od trećine mesta u Senatu biće na izborima 2026. godine, a političke partije ulažu velike napore da obezbede većinu u gornjem domu Kongresa. Prema poslednjim izveštajima, republikanci ulaze u izbornu godinu sa većim brojem mandata koje treba da brane, dok su mnoge od tih pozicija u državama gde je bivši predsednik Donald Tramp ostvario značajnu prednost na prethodnim izborima. Ove okolnosti predstavljaju izazov za demokrate, koji nastoje da iskoriste aktuelnu političku klimu i eventualno preokrenu odnos snaga u Senatu.

Prema nedavnim anketama, rat sa Iranom i pitanja ekonomske pristupačnosti utiču na stavove birača i otvaraju mogućnost promena u izbornim rezultatima. Više ispitanika u istraživanjima izrazilo je želju da demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom, što dodatno motiviše obe strane da pojačaju kampanje u odlučujućim državama.

Tradicionalno, stranka koja drži Belu kuću često gubi mandate u Kongresu tokom međuizbora. Trenutno republikanci raspolažu većinom od 53 mesta u Senatu, a cilj im je da zadrže većinu i spreče potencijalnu promenu kontrole oba doma Kongresa. Da bi demokrate preuzele većinu, potrebno je da osvoje četiri dodatna mesta.

Među najvažnijim izbornim trkama izdvaja se ona u saveznoj državi Mejn, gde aktuelna republikanska senatorka Suzan Kolins, koja je osvojila pet mandata, pokušava da zadrži svoje mesto. Kolins se suočava sa izazovima iz redova demokrata, a ishod u ovoj državi, u kojoj je Kamala Haris pobedila sa skoro sedam procenata razlike na predsedničkim izborima 2024. godine, ostaje neizvestan.

Na demokratskoj strani, guvernerka Dženet Mils i kandidat veteran i uzgajivač ostriga Grejem Platner učestvuju u primarnim izborima zakazanim za 9. jun. Mils je ušla u trku na inicijativu stranačkog rukovodstva, dok Platner nastupa kao kandidat sa podrškom progresivnog krila partije. Očekuje se da će ova unutrašnja borba odrediti ko će predstavljati demokrate u pokušaju da osvoje ovo senatsko mesto.

Rezultati u preostalih deset saveznih država, koje nisu detaljno navedene u izveštaju, takođe će imati uticaj na konačnu raspodelu snaga u Senatu. Politički analitičari smatraju da će svaka od ovih trka biti pažljivo praćena zbog mogućnosti da dođe do promena u aktuelnoj većini.

Zbog trenutne političke situacije i ekonomskih pitanja, ishod izbora u ovim državama biće ključan za određivanje budućeg sastava američkog Senata. Dalji razvoj događaja zavisiće od rezultata primarnih izbora i raspoloženja birača do izbornog dana.

Francuski predsednik razgovarao sa liderima SAD i Irana, naglašava važnost deeskalacije i poštovanja primirja u regionu

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Sjedinjene Američke Države i Iran da se što pre vrate za pregovarački sto, ističući potrebu za deeskalacijom tenzija u Zalivu i striktno poštovanje primirja koje uključuje i Liban. Makron je tokom razgovora sa predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom i američkim predsednikom Donaldom Trampom naglasio važnost razjašnjavanja nesporazuma i izbegavanja svakog daljeg pogoršanja situacije.

“Od suštinskog je značaja da se primirje strogo poštuje od strane svih aktera, a to se odnosi i na Liban”, poručio je Makron. Takođe je istakao da Ormuski moreuz mora biti ponovo otvoren bezuslovno, bez ograničenja ili putarina, što je pre moguće.

Zvanične izjave iz Pariza ukazuju na zabrinutost zbog trenutnog stanja bezbednosti u regionu i potencijalne posledice po međunarodnu stabilnost. Uparvo zbog toga, Makron je apelovao na sve strane da pokažu uzdržanost i doprinesu očuvanju mira.

“Neophodno je razjasniti nesporazume i izbegavati bilo kakvu dalju eskalaciju”, naveo je Makron u obraćanju nakon razgovora sa liderima SAD i Irana.

Prema diplomatskim izvorima, Francuska ostaje posvećena posredovanju i podršci svim inicijativama koje vode dijalogu i smanjenju tenzija. Nije objavljeno više detalja o planiranim koracima, ali se očekuje nastavak konsultacija na visokom nivou u narednom periodu.