Ukrajinske službe identifikovale odgovorne komandante, istraga napada na gradsko jezgro u toku

U direktnom raketnom napadu na centar grada Sumi na istoku Ukrajine, koji se dogodio na praznik Cvetna nedelja 2025. godine, poginulo je 35 civila, uključujući i decu, dok je 126 osoba zadobilo povrede različite težine, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Napad je označen kao najsmrtonosniji napad na ovaj grad od početka sukoba.

Prema dostupnim podacima, dve rakete su pogodile gradsko jezgro u trenutku kada su se građani okupljali povodom praznika. Ukrajinske istražne službe identifikovale su više visokorangiranih oficira ruske vojske kao odgovorne za planiranje i sprovođenje napada, među kojima su general-pukovnik Aleksej Kim i pukovnik Vasilij Solojev koji su, kako se navodi, izdali direktno naređenje. Pripremu i koordinaciju izvršili su viceadmiral Sergej Pinčuk, pukovnik Aleksandar Kiselodobev, kontraadmiral Aleksej Petrušin i pukovnik Anatolij Gorodecki, dok su za lansiranje odgovorni pukovnici Roman Polušin i Sergej Ponomarev.

Neposredno posle napada, iz zvaničnih izvora je saopšteno da je ruska strana plasirala više verzija događaja, tvrdeći najpre da je meta bila industrijski objekat ili vojno osoblje, a zatim da je uništenje izazvala ukrajinska protivvazdušna odbrana. Pojedini kanali iznosili su tvrdnje da je napad insceniran radi političke promocije ukrajinskih vlasti.

Međutim, ukrajinski zvaničnici ističu da dokazi sa terena potvrđuju da su rakete pogodile isključivo civilno područje. “Identifikacija svih odgovornih u lancu komandovanja omogućava da lica koja su izdala naređenje i izvršila napad budu privedena pravdi”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa. Ovaj napad je označen kao jedan od najtežih primera napada na civilno stanovništvo u toku rata.

Sjedinjene Američke Države postavile jasne zahteve nakon neuspešnih razgovora u Islamabadu, a Vašington upozorava na moguće posledice

Nakon što su mirovni pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Islamabadu propali tokom proteklog vikenda, potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je da je dalji razvoj događaja sada isključivo u rukama Teherana. Prema zvaničnim izvorima, američka delegacija je tokom susreta istakla jasne zahteve koji uključuju potpuno izmeštanje obogaćenog materijala iz Irana i neopozivu obavezu da neće razvijati nuklearno oružje.

Vens je naglasio da bi dogovor na ovim osnovama bio koristan za obe zemlje, ali da Iran treba da odluči da li prihvata postavljene uslove. Neimenovani američki zvaničnici navode da je SAD tražila i dvadesetogodišnji moratorijum na obogaćivanje uranijuma. U međuvremenu, predsednik Tramp je na pitanje o mogućem neuspehu pregovora do isteka primirja odgovorio da ne želi komentarisati detalje, ali je upozorio da situacija za Iran “neće biti nimalo prijatna” ako ne dođe do dogovora.

Pored pritiska na Teheran, Bela kuća je uputila upozorenje Kini zbog navodnog snabdevanja Irana protivvazdušnim sistemima. Prema obaveštajnim podacima, isporuke prenosnih protivvazdušnih raketnih sistema su možda već u toku, što dodatno komplikuje odnose nakon incidenta u aprilu kada je američki avion F-15E oboren iznad Irana, za šta se veruje da je korišćena napredna tehnologija.

Zvaničnici ističu da SAD ostaju pri stavu da su spremne da zaštite svoje interese vojnim sredstvima ukoliko diplomatija ne donese rešenje. Budućnost odnosa između dve zemlje sada zavisi od spremnosti Irana da prihvati zahteve koji se odnose na nuklearnu bezbednost i regionalnu stabilnost.

Predsednik Zelenski ističe tehnološki napredak i značaj zaštite života, bez gubitaka u najnovijoj operaciji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je u obraćanju radnicima odbrambeno-industrijskog sektora da je prvi put od početka sukoba jedna neprijateljska pozicija osvojena isključivo korišćenjem kopnenih robotskih sistema i dronova, bez prisustva pešadije. Kako je naveo, tokom ove operacije nije bilo gubitaka na ukrajinskoj strani, dok su se protivničke snage povukle pred napredovanjem mašina.

Prema rečima predsednika, domaći robotski sistemi poput Ratel, TerMIT, Ardal, Rys, Zmiy, Protector i Volia postali su značajan faktor na ratištu, izvršivši više od 22.000 misija u poslednja tri meseca. “To znači da su životi spaseni više od 22.000 puta, jer su roboti ulazili na najopasnija mesta umesto ljudi. Tehnologija sada štiti ono najvrednije – ljudski život”, naglasio je Zelenski.

On je takođe istakao da ukrajinska odbrambena industrija sada proizvodi milione FPV dronova godišnje, kao i značajne količine raketa-presretača i artiljerijske municije. Rakete domaće proizvodnje dugog dometa, kao što su sistemi Flamingo, Ruta, Peklo, Neptun, Palianytsia i Vilkha, već su u upotrebi na frontu.

Posebna pažnja posvećena je bespilotnim letelicama koje mogu pogađati ciljeve na udaljenosti do 1.750 kilometara, uključujući modele Sichen, Liutyi, Morok, Bars i Obriy. Predsednik je naglasio da se ne radi o obaranju rekorda, već o pravednoj upotrebi tehnologije, uz najavu daljeg razvoja vojne industrije i snažnijeg odgovora na frontu.

“Budućnost je već na liniji fronta – i Ukrajina je gradi,” zaključio je Zelenski, ističući da ukrajinska industrija prelazi iz faze razvoja u realnu snagu.