Zvaničnici negiraju međusobnu povezanost slučajeva, istrage i dalje u toku, društvene mreže šire spekulacije

Slučajevi nestanaka i smrtnih slučajeva zaposlenih povezanih sa državnim laboratorijama izazvali su pažnju javnosti i pokrenuli brojne spekulacije na društvenim mrežama. Tokom poslednje tri godine, zabeleženo je više incidenata koji uključuju istraživače i druge radnike povezane sa NASA-inim laboratorijama za mlazni pogon i Nacionalnim laboratorijama Los Alamos. Ove laboratorije su poznate po radu na osetljivim projektima iz oblasti nuklearne i svemirske tehnologije.

Slučajevi su privukli dodatnu pažnju nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio da su nestanci i smrti desetak državnih službenika povezani sa „ozbiljnim stvarima“, naglašavajući da je istraga u toku. „Nadam se da je reč o slučajnosti, ali neki od njih su bili veoma važni ljudi i svakako ćemo to ispitati“, rekao je predsednik novinarima, ne iznoseći detalje.

Na društvenim mrežama pojavile su se brojne teorije i spekulacije o mogućoj povezanosti ovih događaja sa potencijalnim pokušajima ugrožavanja američkih nuklearnih ili svemirskih programa. Međutim, osobe bliske istragama ovih pojedinačnih slučajeva naglasile su da do sada nije pronađena međusobna veza niti dokazi o organizovanom delovanju. Prema dostupnim informacijama, incidenti su različite prirode, a u nekim slučajevima ukazuju na lične i tragične okolnosti, a ne na špijunske ili saboterske aktivnosti.

Jedan od najskorijih slučajeva odnosi se na penzionisanog generala Vilijama Nila Mekaslanda, koji je poslednji put viđen u svom domu u Albukerkiju, savezna država Nju Meksiko, krajem februara. Prema navodima njegove porodice, još uvek traje potraga i istraga o njegovom nestanku. Zvaničnici nisu izneli više detalja o ovom slučaju, niti su potvrdili da postoji veza sa drugim incidentima.

Istražitelji koji rade na ovim slučajevima ističu da su svi incidenti predmet odvojenih postupaka i da za sada nema potvrđenih informacija koje bi ukazivale na zajednički uzrok. Istrage su u toku, a javnost se poziva da ne izvodi zaključke na osnovu nepotvrđenih podataka.

Zbog prirode rada državnih laboratorija, bezbednosni protokoli i mere zaštite često su strogi, a informacije o zaposlenima i projektima ograničene su iz bezbednosnih razloga. Zvaničnici apeluju na oprez kada je reč o širenju neproverenih informacija i naglašavaju da će javnost biti obaveštena ukoliko istrage otkriju bilo kakve nove činjenice.

Nadležni organi Irana najpre saopštili otvaranje prolaza, ali ubrzo uveli nova ograničenja za saobraćaj

Ormuski moreuz na Bliskom istoku bio je danas u centru pažnje nakon što su iranske vlasti najpre saopštile da je prolaz otvoren za komercijalni saobraćaj, ali su ubrzo nakon toga uvele nova ograničenja. Prema zvaničnim izjavama iranskih državnih medija, prolaz je trenutno pod strogom kontrolom Revolucionarne garde i otvaranje se odnosi samo na civilna plovila koja dobiju posebnu dozvolu.

Do kratkotrajnog otvaranja došlo je tokom 49. dana od početka sukoba u regionu, što je izazvalo reakcije na međunarodnim berzama i među prevoznicima. Međutim, zvanični Teheran je kasnije precizirao da je prethodna informacija bila greška ministra spoljnih poslova i da se tranzit i dalje strogo kontroliše.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države neće popustiti sa blokadom i da će američka vojska pratiti situaciju dok svi uslovi sporazuma ne budu ispunjeni. “Bezbednost regiona je naš prioritet i nastavljamo sa primenom svih mera kontrole”, navodi se u izjavi američke administracije.

Prema informacijama sa terena, civilni saobraćaj kroz moreuz moguć je isključivo uz odobrenje iranske Revolucionarne garde, dok su komercijalne aktivnosti ograničene. Tržišta su reagovala odmah po prvim vestima o otvaranju, ali je povlačenje odluke izazvalo dodatnu neizvesnost.

Nadležne službe Irana i dalje prate situaciju, a konačna odluka o potpunom otvaranju Ormuskog moreuza zavisiće od daljih političkih i bezbednosnih dogovora između uključenih strana.

Više izvora potvrdilo promenu u tužilačkom timu, razlozi uklanjanja nisu zvanično saopšteni

Glavna federalna tužiteljka iz Majamija koja je nadgledala krivičnu istragu o tome da li je bivši direktor CIA Džon Brenan svedočio neistinitim navodima pred Kongresom više nije deo tog slučaja, potvrdilo je više izvora krajem nedelje. Prema informacijama dobijenim od osoba upoznatih sa predmetom, Marija Medetis Long, rukovodilac odeljenja za nacionalnu bezbednost u kancelariji američkog tužioca za južni okrug Floride, obavestila je advokate uključenih strana da je povučena sa predmeta.

Razlozi za njeno uklanjanje nisu zvanično saopšteni. Jedan izvor upoznat sa situacijom naveo je da je odluka usledila nakon što je Medetis Long izvestila američkog tužioca Džejsona Redinga Kinjonjesa da, prema njenom mišljenju, ne postoje dovoljni osnovi za pokretanje slučaja.

Međunarodni mediji navode da je izmena u tužilačkom timu usledila nakon što je Medetis Long odbila da podigne optužnicu protiv Brenana u kratkom roku. Portparol Ministarstva pravde SAD potvrdio je promenu osoblja, naglašavajući da Medetis Long i dalje ostaje zaposlena u istoj instituciji.

Istraga protiv bivšeg direktora CIA odnosi se na navode da je tokom svedočenja pred Kongresom predočio neistinite informacije, ali zvaničnih optužnica do trenutka izveštavanja nema. Nije poznato ko će preuzeti vođenje predmeta. Nije objavljeno da li će promene u timu uticati na dalji tok istrage.

Ovaj slučaj privukao je pažnju zbog uloge bivših visokih zvaničnika u nacionalnoj bezbednosti i odnosa između pravosudnih institucija i političkih procesa. Dalji razvoj događaja zavisiće od odluka Ministarstva pravde i potencijalnih novih dokaza ili svedočenja.