Premijerka Italije poručila da bilateralna saradnja sa SAD ne sme trpeti zbog rasprave na društvenim mrežama

Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je da odnosi između Italije i Sjedinjenih Američkih Država treba da se vrate u normalu nakon spora izazvanog tvrdnjama američkog predsednika Donalda Trampa. Na događaju organizovanom povodom aktuelnih političkih pitanja, Meloni je istakla da ne želi dalje da podgreva konfrontaciju i naglasila važnost stabilnosti bilateralne saradnje.

“Ne nameravam da nastavljam da podgrevam ovu konfrontaciju”, rekla je Meloni, dodajući da je na poslednjoj sednici vlade istakla značaj očuvanja dobrih odnosa uoči predstojećih sastanaka sa američkim zvaničnicima. Premijerka je ocenila da ne postoji rizik od pogoršanja odnosa između Italije i SAD, ističući da su odnosi dve zemlje stabilni i da neće biti ponovo razmatrani zbog rasprava na društvenim mrežama.

Meloni je naglasila da ni poslednje izjave Donalda Trampa, u kojima je kritikovao Rim zbog navodne neaktivnosti tokom njegovih međunarodnih inicijativa, nisu uticale na institucionalnu i ekonomsku saradnju dve države. “To su dva sistema sa dugom i čvrstom istorijom saradnje, koja ne može biti dovedena u pitanje zbog jedne rasprave na društvenim mrežama”, izjavila je Meloni.

Premijerka je podsetila na nedavnu posetu ministra odbrane Italije Vašingtonu i istakla rast italijanskog izvoza uprkos američkim carinama, što po njenim rečima pokazuje da su italijanski proizvodi dobro prihvaćeni na američkom tržištu.

Spor između Trampa i italijanskog državnog vrha eskalirao je nakon što je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani otkazao planiranu posetu SAD zbog, kako je naveo, Trampovih uvredljivih izjava. Meloni je prethodno izjavila da su Trampove tvrdnje o tome da ga je molila za zajedničku fotografiju netačne i podvukla da ni ona niti Italija nikada ne mole niti preklinju.

Američki apelacioni sud odobrio širenje primene ubrzanog procesa deportacije, potvrđeno od strane nadležnih institucija

Savezni apelacioni sud u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je odluku kojom se omogućava nadležnim organima da prošire primenu ubrzanog postupka deportacije na celu teritoriju zemlje. Ova odluka, doneta glasovima većine sudija u Apelacionom sudu okruga Kolumbija, omogućava Ministarstvu za unutrašnju bezbednost (DHS) sprovođenje proširenih mera u okviru politike ubrzanog udaljavanja sa teritorije SAD, navode izvori iz sudskih dokumenata.

Pre izmene koja je sada dozvoljena, politika ubrzanih deportacija odnosila se uglavnom na područja u blizini granica i na osobe koje nisu mogle da dokažu boravak duži od dve nedelje na teritoriji SAD. Najnovijom odlukom sud je omogućio zvaničnicima da ubrzani proces primene u bilo kom delu zemlje, sa ciljem udaljavanja onih koji ne mogu da dokažu prisustvo u SAD duže od dve godine.

Odluka je doneta nakon što je prethodno, u avgustu 2025. godine, jedan federalni sudija presudio da proširenje ove politike nije u skladu sa pravima na pravičan proces. Međutim, sudska komisija na apelacionom nivou sada je poništila to rešenje, navodeći da Ministarstvo unutrašnje bezbednosti ima ovlašćenja za ovakav vid postupanja.

Predstavnici Ministarstva unutrašnje bezbednosti saopštili su da odluka suda omogućava nastavak sprovođenja politike ubrzanih deportacija, a zvaničnici su naglasili da će se mere primenjivati u skladu sa postojećim zakonima i procedurama. Istakli su i da će proces biti podložan internim i spoljnim kontrolama u cilju očuvanja zakonitosti.

Organizacije za ljudska prava i pojedini pravni zastupnici prethodno su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica proširenja ubrzanih deportacija, ističući potrebu za obezbeđivanjem prava na pravičan proces za sve osobe pogođene ovim merama.

Ova odluka dolazi u trenutku kada su migraciona pitanja visoko na agendi američke administracije. Prethodne promene politike donele su brojne debate o balansu između bezbednosti granica i zaštite osnovnih prava pojedinaca. U narednim mesecima očekuje se dalje praćenje implementacije odluke i eventualnih pravnih izazova.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde uticaj odluke na broj osoba zahvaćenih ovim postupkom, a zvanične institucije najavile su da će o rezultatima i primeni politika redovno izveštavati javnost.

Evropske institucije odložile odluku, Mađarska traži izbalansiran pristup prema Zapadnom Balkanu

Mađarska je danas u Briselu sprečila slanje zajedničkog pisma Evropskom savetu i Evropskoj komisiji u ime svih 27 članica Evropske unije, čime je odložila važan proceduralni korak za unapređenje kandidature Ukrajine i Moldavije za članstvo u EU, potvrđeno je iz diplomatskih izvora. O ovom pitanju razgovaraće se ponovo naredne nedelje.

Kako je saopšteno, mađarski premijer Peter Mađar izneo je stav da bi ubrzano otvaranje klastera za Ukrajinu i Moldaviju poslalo pogrešnu poruku Srbiji i ostalim državama Zapadnog Balkana koje godinama čekaju napredak u procesu pristupanja EU.

Zvaničnici iz Brisela navode da je Mađarska jedina članica koja se usprotivila slanju zajedničkog pisma, što je izazvalo odlaganje donošenja konačne odluke o daljim koracima u pristupnim pregovorima za Ukrajinu i Moldaviju. Prema istim izvorima, ostale članice su bile spremne da podrže zajednički dokument.

U zvaničnoj izjavi iz Evropskog saveta potvrđeno je da će se po ovom pitanju raspravljati tokom naredne nedelje, a očekuje se da će pokušaji postizanja konsenzusa među svim članicama biti nastavljeni. “Postupak je odložen, a konsultacije između država članica su u toku”, navodi se u saopštenju.

Mađarski predstavnici ističu potrebu da se poštuje dosadašnji princip proširenja i da se zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, ne zanemare u procesu integracija. Istovremeno, diplomatski izvori navode da ostale članice smatraju važno da se Ukrajina i Moldavija podrže u njihovim evropskim aspiracijama, posebno u trenutnim geopolitičkim okolnostima.