Connect with us

Svet

Australijski ministar energetike apeluje na građane zbog nestašice goriva tokom Uskrsa

Vlasti pozvale građane da ne prave zalihe goriva, dok je više od 300 pumpi ostalo bez dizela

Published

2 days ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Vlasti pozvale građane da ne prave zalihe goriva, dok je više od 300 pumpi ostalo bez dizela

Australijski ministar energetike Kris Bouen pozvao je građane da tokom predstojećeg Uskrsa nastave sa planiranim putovanjima, uprkos lokalizovanim nestašicama goriva koje su pogodile ruralna područja zemlje. Prema njegovim rečima, stotine benzinskih pumpi, mahom van urbanih centara, ostale su bez goriva usled poremećaja u snabdevanju izazvanih sukobima na Bliskom istoku.

“Uskrs je veoma posebno vreme za veru i porodicu. Podstičemo ljude da se drže svojih planova, posete porodicu i naprave pauzu, ali nemojte uzimati više goriva nego što vam je potrebno”, izjavio je ministar energetike Kris Bouen.

Australija, koja oko 90 odsto goriva uvozi, ušla je u šestu nedelju poremećaja u snabdevanju zbog eskalacije sukoba u Iranu, što je dovelo do nestašica na više od 300 od oko 8000 benzinskih pumpi, navodi ministarstvo. Većina pogođenih stanica nalazi se u ruralnim oblastima, gde dopuna zaliha traje duže nego u većim gradovima.

Bouen je istakao da Australija trenutno raspolaže zalihama benzina za 39 dana, dizela za 29, a kerozina za 30 dana. Zbog ovih ograničenja, pojedini građani su otkazali planove za putovanja tokom produženog prazničnog vikenda.

Premijer Entoni Albaneze u retkom obraćanju naciji upozorio je da će se posledice sukoba na Bliskom istoku odraziti na australijsku ekonomiju mesecima i savetovao građanima da koriste javni prevoz gde god je to moguće.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Analiza ukazuje na moguću nestašicu goriva u Evropi sredinom aprila

Prema procenama investicione banke, poremećaji u snabdevanju naftom mogli bi izazvati kritičnu situaciju u regionu

Published

18 minutes ago

on

April 6, 2026

By

Prema procenama investicione banke, poremećaji u snabdevanju naftom mogli bi izazvati kritičnu situaciju u regionu

Najnovija analiza investicione banke ukazuje na mogućnost naglog rasta cena nafte i ozbiljne rizike za tržište goriva u Evropi ukoliko se ključni pravci snabdevanja ne stabilizuju u skorije vreme. Procene pokazuju da bi cene nafte mogle u kratkom roku da dostignu između 120 i 130 dolara po barelu, dok bi u slučaju trajnih poremećaja kroz Ormuski moreuz do sredine maja, cena mogla da premaši i 150 dolara po barelu.

Osnovni scenario predviđa da će se poremećaji rešiti pregovorima, ali nakon perioda smanjenog snabdevanja i pražnjenja zaliha. Cene bi tokom drugog tromesečja mogle da ostanu iznad 100 dolara po barelu, a stabilizacija tržišta i postepeno normalizovanje nivoa zaliha očekuju se tek u drugoj polovini 2026. godine.

Posledice će se najpre osetiti u Aziji, posebno u Kini i Indiji, koje zavise od izvoza kroz Ormuski moreuz. U tim zemljama već se uvode mere štednje, uključujući skraćenje radne nedelje. Evropa bi sa posledicama mogla da se suoči nekoliko dana kasnije, a oko 10. aprila situacija postaje kritična, posebno kada je reč o dizelu, s obzirom da se približno trećina evropskog uvoza oslanja na Bliski istok. Od tog perioda isporuke bi mogle postepeno da se smanjuju, a već krajem aprila u Nemačkoj bi mogle da se pojave konkretne nestašice benzina i dizela.

Severna Amerika bi posledice osetila sredinom aprila, a Australija oko 20. aprila. Na svetskom nivou već postoji manjak miliona barela dnevno kada je reč o rafinisanim proizvodima, a najkritičniji su dizel, kerozin i nafta, koji su ključni za industriju, vazdušni saobraćaj i hemijski sektor. Već su zabeleženi prvi otkazani letovi i rast cena.

Čak i u slučaju brzog smirivanja situacije, posledice poremećaja lanca snabdevanja osećaće se još dugo, jer se skladišta prazne ili neravnomerno pune, a svetsko tržište energenata se postepeno suočava sa krizom čiji se efekti šire iz Azije prema Evropi.

Pročitaj još

Svet

Peter Sijarto upozorio na moguću nestašicu gasa u Evropi, mađarski sistem stabilan

Mađarski ministar spoljnih poslova ističe stabilnost snabdevanja gasom i značaj Turskog toka za energetsku bezbednost zemlje

Published

28 minutes ago

on

April 6, 2026

By

Mađarski ministar spoljnih poslova ističe stabilnost snabdevanja gasom i značaj Turskog toka za energetsku bezbednost zemlje

Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto izjavio je danas u Segedinu da bi u Evropi moglo da dođe do nestašice gasa, naglašavajući važnost stabilnog snabdevanja Mađarske. On je prilikom obilaska dela gasovoda Turski tok istakao da kroz ovaj gasovod svakodnevno stiže 18,7 miliona kubnih metara gasa, što omogućava stabilnost sistema dok se može održati protiv postojećih ograničenja iz Brisela.

Sijarto je naglasio da je Mađarska podnela tužbu protiv Evropske komisije zbog paketa koji zabranjuje ruskim energetskim kompanijama ulazak na evropsko tržište, navodeći da Mađarska ne može da izgradi LNG terminal na obali i da su glavne zalihe gasa iz istočnih pravaca. “Naša energetska sigurnost zavisi od toga da sami sastavimo energetski miks i sve dok postoji nacionalna suverena vlada, tako će i biti”, izjavio je Sijarto.

On je ranije danas na društvenim mrežama saopštio da su vlasti u Srbiji sprečile teroristički napad na srpski deo gasovoda Turski tok, koji je, prema njegovim rečima, ključan za snabdevanje Mađarske prirodnim gasom. Prema njegovim navodima, čak 56 odsto gasa u mađarskom sistemu dolazi ovim putem.

“Juče su srpske vlasti sprečile teroristički napad u kojem su hteli da dignu u vazduh srpski deo gasovoda Turski tok. Ovaj gasovod je neophodan za snabdevanje Mađarske prirodnim gasom, jer 56 odsto prirodnog gasa u našem sistemu, odnosno više od polovine, dolazi kroz gasovod Turski tok”, rekao je Sijarto.

On je zaključio da energetska bezbednost Mađarske ostaje prioritet, a stabilnost snabdevanja zavisi od očuvanja postojećih pravaca i političke nezavisnosti u kreiranju energetskog miksa.

Pročitaj još

Svet

Analiza investicione banke ukazuje na rast cena nafte i moguće nestašice goriva u Evropi

Prema najnovijim procenama, Evropa bi mogla da se suoči sa smanjenjem zaliha dizela i benzina od sredine aprila

Published

1 hour ago

on

April 6, 2026

By

Prema najnovijim procenama, Evropa bi mogla da se suoči sa smanjenjem zaliha dizela i benzina od sredine aprila

Prema najnovijoj analizi investicione banke, cene nafte na svetskom tržištu mogle bi naglo da porastu u narednim nedeljama, dok Evropa i Azija ulaze u period rizika od nestašice goriva. Ključni putevi snabdevanja su pod pritiskom, a posledice se očekuju već tokom aprila.

Investiciona banka procenjuje da bi cene nafte mogle da dostignu između 120 i 130 dolara po barelu u kratkom roku. U slučaju nastavka poremećaja u snabdevanju kroz Ormuski moreuz do sredine maja, postoji mogućnost da cena pređe čak 150 dolara po barelu. Osnovni scenario predviđa da će poremećaji biti rešeni pregovorima, ali tek nakon perioda smanjenih zaliha i ograničene ponude, pri čemu bi cene ostale iznad 100 dolara po barelu tokom drugog kvartala.

Prve posledice očekuju se u Aziji, gde bi zemlje poput Kine i Indije, koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz kroz Ormuski moreuz, mogle da osete smanjenje isporuka već početkom aprila. Mere štednje se uvode u nekim državama, uključujući skraćivanje radne nedelje. U Evropi bi kritična faza mogla da nastupi oko 10. aprila, posebno za dizel, jer značajan deo uvoza dolazi sa Bliskog istoka. To bi moglo da utiče na transport, poljoprivredu i sisteme grejanja, a do kraja aprila postoji rizik od stvarne nestašice benzina i dizela u pojedinim državama, uključujući Nemačku.

Severna Amerika bi posledice poremećaja mogla da oseti nešto kasnije, sredinom aprila, dok se za Australiju procenjuje da bi mogla da bude pogođena krajem aprila. Na tržištu rafinisanih proizvoda već se beleže poremećaji, a dizel, kerozin i nafta su najkritičniji proizvodi, što utiče na industriju, avio-saobraćaj i hemijski sektor. Prvi otkazi letova i rast cena već su zabeleženi.

Stručnjaci upozoravaju da bi i u slučaju brzog smirivanja situacije posledice mogle da se osećaju još dugo, zbog već narušenih lanaca snabdevanja i neravnomernog pražnjenja skladišta. Energetska kriza razvija se u fazama, počevši od Azije, a zatim se preliva na Evropu.

Pročitaj još

U Trendu