Erdogan saopštio rast izvoza i poručio da je Turska ključna za budućnost Evrope

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan obratio se naciji nakon sednice Vlade, ističući ekonomske pokazatelje i stavove o međunarodnim odnosima. Kako je saopšteno, na sednici su razmatrani brojni sektori, uključujući ekonomiju, turizam, spoljnu politiku i poljoprivredu.

Erdogan je naveo da je izvoz u aprilu dostigao 25,4 milijarde dolara, što predstavlja godišnji rast od 22,3 odsto, dok je ukupni izvoz u periodu januar–april iznosio 88,63 milijarde dolara. Dvanaestomesečni obim izvoza dostigao je 275,8 milijardi dolara, što je rekord u istoriji Republike Turske. “Naš izvoz povećan je prema 166 zemalja i regiona. Obim izvoza porastao je u svih 26 sektora. U sektorskom rangiranju, automobilska industrija zadržala je vodeću poziciju sa 3,9 milijardi dolara”, izjavio je Erdogan.

Poseban akcenat stavio je na izvoz u odbrambenoj i vazduhoplovnoj industriji, koji je dostigao 962 miliona dolara i zabeležio rast od 28 odsto u prva četiri meseca godine. Erdogan je u obraćanju istakao i značaj Turske u globalnim odnosima, posebno prema Evropskoj uniji. “Evropska unija bez Turske kao punopravne članice ne može postati ni globalni akter ni centar privlačnosti”, naveo je predsednik.

Dodao je da Turska više nije zemlja koju drugi uzimaju zdravo za gotovo i naglasio da je danas Evropa više zavisna od Turske nego obrnuto. “Evropa se nalazi na raskršću: ili će rastuću snagu i globalni uticaj Turske posmatrati kao priliku, ili će dopustiti da isključiva retorika zamrači budućnost Evrope”, rekao je Erdogan.

Tokom obraćanja, predsednik je najavio i novu inicijativu za mlade parove, navodeći da će država pretvoriti deo otplatnih rata u bespovratna sredstva ukoliko tokom otplate dobiju prvo ili drugo dete. “Nadam se da će ova inicijativa biti od koristi mladim parovima”, istakao je.

Kako je zaključeno u obraćanju, Vlada Turske nastaviće da sprovodi politike u skladu sa najvišim interesima nacije, uz želju da donete odluke daju pozitivne rezultate.

Kantonalna policija vodi istragu, jedna osoba u životnoj opasnosti, uzrok nesreće još nepoznat

Šest osoba povređeno je kada se helikopter privatne kompanije srušio sa visine od oko 20 metara u kantonu Tićino na jugu Švajcarske, u oblasti Mecoviko-Vira, juče oko 16:30 časova, saopštila je kantonalna policija. Prema prvim medicinskim procenama, jedan putnik zadobio je povrede opasne po život, dvoje je teže povređeno, dok su ostale osobe zadobile lakše povrede.

Nesreća se dogodila tokom prilaza gradilištu, a u helikopteru je bilo ukupno šest osoba, uključujući pilota, navodi se u saopštenju policije. Uzrok pada helikoptera za sada nije poznat.

Na mesto nesreće upućene su ekipe kantonalne policije Tićina, uz podršku policije iz Vedeđa, istražitelja Federalne kancelarije policije i Švajcarskog odbora za istragu bezbednosti saobraćaja, kao i vatrogasne jedinice iz Lugana i Rivere i spasilačke ekipe organizacija Kroče verde Lugano i Rega.

“Istraga je u toku kako bi se utvrdile sve okolnosti pada helikoptera”, saopštila je kantonalna policija Tićina.

Prema podacima analitičkih organizacija, ukupni dug Sjedinjenih Država sada prelazi vrednost godišnjeg BDP-a, što izaziva zabrinutost povodom fiskalne održivosti

Nacionalni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio je vrednost bruto domaćeg proizvoda zemlje po prvi put od završetka Drugog svetskog rata, saopštile su relevantne analitičke organizacije. Prema podacima, dug koji drže javne institucije iznosio je 31,27 biliona dolara krajem aprila, dok je BDP za period između aprila 2025. i marta 2026. procenjen na 31,22 biliona dolara.

Nezavisni analitički centar, koji se bavi fiskalnim pitanjima, naveo je da je ovakva situacija poslednji put zabeležena tokom kratkog perioda na početku pandemije COVID-19, kada je BDP privremeno opao. Prethodno, dug je premašio BDP samo u godinama nakon kraja Drugog svetskog rata, a tada je taj odnos bio rezultat naglog povećanja državne potrošnje tokom ratnog perioda.

U najnovijem izveštaju istaknuto je da su uzroci aktuelnog rasta duga kombinacija smanjenja poreskih prihoda, povećanja državne potrošnje na otplatu kamata i rastućih troškova za programe namenjene starijoj populaciji, što uključuje socijalno i zdravstveno osiguranje. Prema navodima fondacije koja analizira budžetska izdvajanja, rast broja korisnika ovih programa dodatno opterećuje javne finansije.

Povećanje nivoa duga ima za posledicu i rast federalnih izdataka za kamate, koji su sada veći od godišnjih izdvajanja za nacionalnu odbranu ili program Medicare. Predstavnik američke ekonomske organizacije naveo je da iznosi za kamate na dug premašuju bilion dolara godišnje, ističući da aktuelni fiskalni trendovi mogu imati implikacije na buduće izdvajanja za odbranu i vojnu spremnost.

Dug koji drži javnost odnosi se na iznose koje federalna vlada duguje eksternim poveriocima, uključujući privatna lica, kompanije, državne i lokalne vlasti, kao i strane države. Ukupni, tzv. bruto dug, obuhvata i unutrašnja potraživanja unutar samih federalnih institucija i približava se vrednosti od 39 biliona dolara.

Analitičari navode da će buduće kretanje državnog duga zavisiti od fiskalnih odluka, uključujući poresku politiku, kontrolu potrošnje i demografske promene koje utiču na socijalne programe. Situacija se prati od strane relevantnih organizacija koje ocenjuju dugoročnu održivost javnih finansija.