Zvaničnici saopštili da je postignut privremeni sporazum, prvi brodovi prošli kroz moreuz, izraelska i iranska strana komentarisale situaciju

Privremeni prekid vatre na Bliskom istoku dogovoren je na period od dve nedelje, saopštili su zvanični izvori. Sporazum podrazumeva obustavu napada i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, strateškog plovnog puta, pod kontrolom iranske vojske. Prvi brodovi, grčki teretni brod NJ Earth i liberijski Daytona Beach, prošli su kroz moreuz jutros, nakon što je Iran odobrio plovidbu.

Prema izjavama zvaničnika, predsednik Sjedinjenih Američkih Država odlučio je da odloži najavljene napade na iranske ciljeve, pod uslovom da Iran prihvati prekid vatre i omogući ponovno otvaranje moreuza. Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana saopštio je da je sporazum prihvaćen uslovno, uz zahtev da napadi na Iran budu zaustavljeni tokom trajanja primirja.

Izrael je pozdravio dogovor, ali je istakao da Liban nije uključen u ovaj sporazum. Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Irana izjavio je da će prolaz kroz Ormuski moreuz biti omogućen naredne dve nedelje, pod nadzorom iranskih oružanih snaga.

U Libanu, militantna grupa Hezbolah saopštila je da je na pragu “istorijske pobede” i pozvala civile da ne žure sa povratkom u jug zemlje, dok se ne objavi zvanično primirje. Lideri Hezbolaha naglasili su važnost strpljenja u ovom periodu.

Predsednik Turske izjavio je da pozdravlja proglašenje primirja i apelovao na potpunu primenu sporazuma na terenu. On je upozorio na mogućnost sabotaže i naglasio da Turska podržava napore za trajni mir u regionu.

Uprkos otvaranju moreuza, prema informacijama iz brodarskih kompanija, više od 800 tankera i dalje se nalazi u Persijskom zalivu, dok brodovlasnici čekaju dalje instrukcije i procenjuju bezbednosnu situaciju na osnovu uslova primirja. Kompanije su navele da je potrebno vreme da se obezbedi potpuna sigurnost za komercijalnu plovidbu u ovom delu sveta.

“Primirje je omogućilo prvi korak ka normalizaciji plovidbe, ali se situacija i dalje pažljivo prati”, saopšteno je iz brodarskih izvora.

Turski predsednik istakao važnost izbegavanja provokacija i podržao napore za trajan mir u regionu

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pozdravio je danas proglašeno primirje u sukobima u Iranu i apelovao na potpunu primenu dogovora na terenu. Erdogan je upozorio da ne sme biti provokacija ili akata sabotaže koji bi mogli narušiti postignuti dogovor, izrazivši nadu da će primirje opstati i doprineti stabilnosti regiona koji je od kraja februara pogođen sukobima i nestabilnošću.

Turski predsednik je naglasio da će njegova zemlja nastaviti da podržava sve napore usmerene ka trajnom miru u ovoj oblasti. U međuvremenu, pakistanski premijer Šehbaz Šarif izjavio je da su Iran, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici postigli dogovor o trenutnom prekidu vatre, koji stupa na snagu odmah i obuhvata sve zone sukoba.

Američki predsednik Donald Tramp je prethodno potvrdio da je, nakon razgovora sa rukovodstvom Pakistana, postignut dogovor o dvonedeljnom prekidu vatre između SAD i Irana. Nakon Trampovog saopštenja, iranske vlasti su izdale zvanično saopštenje kojim potvrđuju dogovor i navode da će sporazum obuhvatiti i kontinuiranu iransku kontrolu nad Ormuskim moreuzom.

“Nadamo se da će ovo primirje omogućiti povratak mira i stabilnosti u region nakon dugog perioda nestabilnosti”, izjavio je Erdogan, ističući važnost dosledne primene dogovora na terenu. Zvaničnici iz regiona poručuju da će pažljivo pratiti razvoj situacije i naglašavaju značaj saradnje svih strana u cilju očuvanja mira.

Predstavnici zajednice i stručnjaci diskutovali pred obrazovnim odborom Teksasa o ulozi religije u školama, odluka očekuje u junu

Obrazovni odbor države Teksas razmatra predlog prema kojem bi biblijske priče, poput one o Joni i kitu, postale obavezno štivo za učenike javnih škola širom države. Ova inicijativa izazvala je opsežnu raspravu među verskim liderima, nastavnicima, roditeljima i učenicima tokom višesatnog sastanka održanog u utorak. Diskusija o predlogu deo je šireg trenda u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u državama sa republikanskom većinom, gde se razmatra veća prisutnost religije u obrazovanju, što dovodi i do zakonskih i sudskih procesa.

Predlog dolazi nakon što je Teksas prethodnih godina uveo druge mere povezane sa religijom u javnim školama, uključujući odobravanje prisustva kapelana u 2023. godini i zahtev da se Deset zapovesti izlažu u školama. Međutim, deo škola je uklonio ove prikaze nakon pokretanja sudskog postupka. Prema navodima, Teksas ima oko 5,4 miliona učenika od vrtića do završnih razreda srednje škole, što ga čini jednom od ključnih država u oblikovanju obrazovnih politika na nacionalnom nivou.

Pristalice predloga tvrde da je poznavanje biblijskih priča osnovno za razumevanje američke istorije i moralnih vrednosti. Neki govornici istakli su da su osnivači države i nacije imali hrišćansku viziju. Pastor i roditelj iz Teksasa, Nathan Irving, izjavio je da su, prema njegovom mišljenju, hrišćanske vrednosti deo temelja američke države i da je, kako navodi, ulaganje u istinu važno za obrazovanje dece.

S druge strane, protivnici predloga navode da bi ovakva praksa mogla biti protivna Prvom amandmanu Ustava SAD, koji zabranjuje uspostavljanje državne religije. Više govornika tokom rasprave istaklo je da bi uključivanje biblijskih priča kao obavezne lektire moglo predstavljati kršenje ovog ustavnog načela.

Odluka o konačnoj verziji liste obavezne literature očekuje se tokom juna. Ukoliko predlog bude usvojen od strane Državnog odbora za obrazovanje Teksasa, nova pravila stupila bi na snagu 2030. godine. Rasprava u Teksasu pažljivo se prati na nacionalnom nivou zbog mogućeg uticaja na obrazovne politike i u drugim državama.