Prema projekcijama međunarodnih medija, Vilson će predstavljati Republikance na izborima za guvernera u novembru

Republikanski kandidat i dosadašnji državni tužilac Južne Karoline, Alan Vilson, proglašen je pobednikom drugog kruga unutarstranačkih izbora za kandidata za guvernera, navode međunarodni mediji. Glasanje je održano u utorak, 23. juna 2026. godine, a Vilson će na jesenjem glasanju predstavljati Republikansku stranku u ovoj saveznoj američkoj državi.

U drugom krugu glasanja, Vilson je ostvario pobedu nad aktuelnom potpredsednicom vlade Južne Karoline, Pamelom Evet, nakon što nijedan kandidat nije obezbedio više od 50% glasova u prvom krugu. U prvom krugu, održanom mesec dana ranije, Vilson je osvojio 26,2% glasova, dok je Evet imala 28,9%. U istoj trci učestvovalo je još sedam kandidata, uključujući članove Kongresa Ralfa Normana i Nensi Mejs, kao i poslovnog čoveka Roma Redija, koji su eliminisani iz daljeg procesa.

Alan Vilson obavlja dužnost državnog tužioca Južne Karoline od 2010. godine, što ga čini najdugovečnijom osobom na toj poziciji u istoriji države. Osim toga, Vilson je pukovnik u pravnoj službi Nacionalne garde Južne Karoline. Poznat je i po angažovanju u slučaju Aleksa Mardoa, koji je privukao značajnu pažnju javnosti.

Pobeda Vilsona dolazi uprkos tome što je bivši predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, početkom maja dao podršku Evet, opisujući je kao „dobru prijateljicu, borca i pobednicu“. Guverner Henri Makmaster, koji je 2018. izabrao Evet za svoju zamenicu, takođe je podržao njenu kandidaturu u drugom krugu. Međutim, nedelju dana pre izbora, Tramp je odlučio da podrži oba kandidata, navodeći da ne želi da favorizuje samo jednog od njih.

Ovaj potez usledio je nakon što je Vilson zabeležio rast podrške u istraživanjima javnog mnjenja. Trampova prethodna podrška u dve druge guvernerske trke nije rezultirala pobedama kandidata koje je podržao. Vilson je takođe dobio podršku Nensi Mejs, koja je nakon ispadanja iz trke javno stala uz Vilsona, što je, prema ocenama analitičara, moglo uticati na birače koji su oklevali oko Trampovog uticaja u stranačkoj politici države.

Nakon završetka unutarstranačke trke, Republička stranka Južne Karoline sada se priprema za novembarske izbore, gde će se Vilson suprotstaviti demokratskom kandidatu, poslaniku Džermenu Džonsonu. Južna Karolina se smatra državom sa pretežnom republikanskom podrškom, a prema dosadašnjim rezultatima, nije izabrala guvernera iz redova Demokratske stranke više od dve decenije.

Zvaničnici potvrdili da je zakon dobio dvopartijsku podršku, očekuje se stupanje na snagu nakon potpisivanja

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je u utorak značajan zakon o pristupačnosti stanovanja. Ovaj zakon, poznat kao Zakon o putu do stanovanja za 21. vek, prošao je sa širokom dvopartijskom podrškom, a prethodno ga je odobrio i Senat. Nakon glasanja, zakon je upućen predsedniku na potpisivanje, što je naredni korak ka njegovom stupanju na snagu.

Zakon je rezultat višemesečnih pregovora članova oba doma Kongresa, a cilj je povećanje ponude stanova i smanjenje troškova stanovanja. Prema navodima iz teksta zakona, predviđene su mere za ograničavanje kupovine porodičnih kuća od strane korporativnih investitora, pojednostavljenje procesa ekoloških procena i uklanjanje regulatornih prepreka radi ubrzanja izgradnje novih objekata.

Pregovore o zakonodavnom rešenju predvodili su senator Tim Skot iz Južne Karoline, predsednik senatskog Odbora za bankarstvo, senator Elizabet Voren iz Masačusetsa, vodeći demokrata u istom odboru, kao i kongresmeni Frenč Hil iz Arkanzasa i Maksin Voters iz Kalifornije iz Odbora za finansijske usluge Predstavničkog doma.

Zakon je u Predstavničkom domu usvojen sa 358 glasova za i 32 protiv. Prethodno je i u Senatu dobio podršku većine članova iz obe partije, što je retkost u aktuelnoj političkoj klimi i naglašava značaj teme stanovanja pred predstojeće izbore.

Prema rečima zakonodavaca koji su učestvovali u izradi, cilj ovih mera je modernizacija saveznog pristupa stambenoj politici i olakšavanje pristupa stanovanju za građane. Tekst zakona predviđa i pojednostavljene procedure za dobijanje dozvola, kao i promene koje bi mogle ubrzati izgradnju stambenih objekata u urbanim i prigradskim sredinama.

Očekuje se da će predsednik potpisati zakon u narednim danima, nakon čega će uslediti sprovođenje predviđenih mera. Dalji tok primene i efekti zakona biće predmet pažnje zakonodavaca i javnosti, posebno u kontekstu trenutnih izazova na tržištu nekretnina.

Izvori potvrdili smene u američkoj obaveštajnoj službi, trenutno bez planova za dodatna otpuštanja

U kancelariji Direktora nacionalne obaveštajne službe Sjedinjenih Američkih Država, nakon stupanja Bila Pultea na dužnost vršioca dužnosti direktora, ukupno 51 zaposleni je prekinuo saradnju sa ovom institucijom. Prema navodima tri izvora upoznata sa situacijom, šest zaposlenih iz oblasti karijernih i političkih obaveštajnih kadrova je otpušteno, dok je 45 vraćeno u njihove matične agencije.

Kadrovske promene sprovedene su tokom petka. Prema izjavama izvora, Pulte je zatražio od svojih zamenika i drugih direktora predloge za smanjenje broja zaposlenih u okviru kancelarije. Neki od zamenika su sugerisali dodatne rezove, ali je Pulte, prema rečima jednog od izvora, ocenio da je broj od 51 dovoljan u ovom trenutku.

Jedan od izvora opisao je proces smanjenja broja zaposlenih kao promišljen i metodičan. Nije bilo izmena u grupi zaduženoj za borbu protiv terorizma, navode izvori.

Dva izvora su potvrdila da u ovom trenutku nisu planirana dalja otpuštanja. Zvaničnici nisu pružili dodatne informacije o razlozima za kadrovske promene niti o planovima za budućnost kancelarije.

Ova dešavanja dolaze u trenutku kada američka obaveštajna zajednica prolazi kroz period preispitivanja prioriteta i organizacije. Prema navodima izveštaja, diskusije o mogućim dodatnim rezovima i reorganizaciji su u toku, ali nije doneta odluka o novim potezima.

Kancelarija Direktora nacionalne obaveštajne službe ima ključnu ulogu u koordinaciji različitih američkih obaveštajnih agencija. Ove kadrovske promene deo su šireg procesa upravljanja i prilagođavanja strukture u skladu sa aktuelnim potrebama i prioritetima.

Nije izdato zvanično saopštenje o daljim planovima, a izveštaji ukazuju da se situacija pažljivo prati. Prema navodima izvora, nisu zabeležene promene u odeljenju za borbu protiv terorizma.

Kako prenose izvori, ovo je razvoj događaja u toku i očekuju se eventualna dalja saopštenja u slučaju novih odluka.