Ministarstvo finansija saopštilo da mera važi 30 dana, dok analitičari upozoravaju na moguće posledice
Administracija Sjedinjenih Američkih Država donela je odluku o privremenom ukidanju sankcija na pomorsku kupovinu iranske nafte u trajanju od 30 dana, saopštilo je Ministarstvo finansija. Ova mera ima za cilj da ublaži nagli rast cena nafte izazvan sukobima SAD i Izraela protiv Irana, a primenjivaće se na naftu i naftne derivate koji su već u transportu.
Prema rečima američkog ministra finansija Skota Besenta, na globalno tržište će ovom odlukom biti plasirano oko 140 miliona barela nafte, čime će biti povećana ukupna ponuda energenata i smanjen pritisak na cene. Cena nafte porasla je za oko 50% i premašila 100 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2022. godine.
Besent je istakao da je ova kratkoročna autorizacija strogo ograničena na postojeće zalihe i da ne dozvoljava nove kupovine niti povećanje proizvodnje. “Privremenim otključavanjem ove postojeće ponude za svet, Sjedinjene Države će brzo plasirati približno 140 miliona barela nafte na globalno tržište, povećavajući ukupnu energetsku ponudu i ublažavajući privremene poremećaje izazvane Iranom”, naveo je ministar finansija u objavi na mreži X.
Licenca objavljena od strane Ministarstva finansija precizira da je dozvoljen uvoz iranske nafte u SAD isključivo radi završetka prodaje ili isporuke, dok su Kuba, Severna Koreja i Krim izuzeti iz ove mere. SAD praktično nisu uvozile iransku naftu od uvođenja mera nakon Iranske revolucije, a nije jasno da li će ijedna količina sada zaista završiti na američkom tržištu.
Odluka o privremenom ukidanju sankcija izazvala je podeljene reakcije. Energetski analitičari, među kojima je Brent Erickson iz Obsidian Risk Advisors, upozoravaju da ovakva politika može iscrpeti ekonomske alate za obaranje cena nafte. “Ako smo došli do tačke da ublažavamo sankcije zemlji s kojom smo u ratu, zaista nam ponestaje opcija”, izjavio je Erickson.
Direktor Blackstone Compliance Services, David Tannenbaum, naveo je da ovakvo rešenje može pomoći Iranu u finansiranju ratnih napora, dok je Besent odgovorio da će Sjedinjene Države nastaviti da održavaju maksimalni pritisak na Iran i njegov pristup međunarodnom finansijskom sistemu.
Analitičari procenjuju da će od ove odluke najviše koristi imati Kina, koja je najveći kupac iranske nafte. Američki ministar energetike Chris Wright izjavio je da bi isporuke mogle stići u Aziju za tri do četiri dana, dok bi se na tržištu pojavile nakon prerade u narednih mesec i po dana.
U regionu Zaliva, ključna energetska infrastruktura bila je meta napada, a Iran je praktično zatvorio Ormuški moreuz, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči najavio je započinjanje razgovora sa Japanom o otvaranju moreuza za prolazak brodova povezanih sa tom zemljom, dok Japan, zavisan od nafte iz regiona, oslobađa deo svojih rezervi zbog rasta cena.
