Senatori potvrdili nastavak glasanja po postojećim granicama, promena okruga odbijena uprkos predlogu iz redova republikanaca

Senat američke savezne države Južna Karolina odbio je 26. maja 2026. godine predlog da se ponište trenutni izbori i precrta granice kongresnih okruga, što je bio zahtev predstavnika Republikanske stranke. Ova odluka doneta je u trenutku kada je u toj saveznoj državi već počelo prevremeno glasanje za primarne izbore, što su pojedini senatori naveli kao ključni razlog protiv promene.

Predlog je podrazumevao otkazivanje aktuelnih kongresnih izbora i organizovanje novih primarnih izbora po izmenjenim granicama okruga. Inicijativa je imala za cilj da, prema navodima iz republikanskih redova, poveća izborne šanse te stranke i doprinese smeni dugogodišnjeg demokratskog predstavnika Džima Klajburna.

Senator Ričard Keš iz redova republikanaca izjavio je da smatra neprihvatljivim zaustavljanje izbornog procesa koji je već u toku. “Građani Južne Karoline danas izlaze na birališta. Ni moja savest ni zdrav razum mi ne dozvoljavaju da zaustavim izbore koji su već počeli”, naveo je Keš tokom rasprave.

Među prvim glasačima u gradu Orindžburg bio je i predstavnik Džim Klajburn, demokrata čiji su okrug republikanci pokušavali da izmene. Klajburn je izjavio da će se kandidovati za reizbor bez obzira na eventualne promene granica okruga. “U redu mi je čak i ako bi bio okrug sa prednošću za Trampa od 20 poena. Kandidovaću se tamo gde živim”, rekao je Klajburn.

Ova situacija deo je šire strategije republikanaca za promenu izbornih okruga u više saveznih država, sa ciljem jačanja pozicija stranke pred predstojeće kongresne izbore. Akcije su podstaknute i nedavnom odlukom Vrhovnog suda SAD, kojom su umanjene određene zaštite prava manjina u okviru federalnog Zakona o pravima glasača.

Pored razvoja događaja u Južnoj Karolini, u istom periodu republikanska stranka se suočila sa izazovima i u drugim državama. Tako je u Alabami tročlani saveznički sudski panel izdao privremenu zabranu koja je uticala na planove za promenu okruga i u toj saveznoj državi.

Odluka Senata Južne Karoline znači da će predstojeći izbori biti održani po postojećim granicama okruga, a izborni proces se nastavlja prema planu. Dalje reakcije i eventualne izmene zavisiće od budućih političkih i pravnih odluka na saveznoj i državnoj ravni.

Lekari obavili tročasovni pregled, zvanične izjave o zdravstvenom stanju bez detalja

Američki predsednik Donald Tramp podvrgnut je danas tročasovnom medicinskom pregledu u Nacionalnom vojnomedicinskom centru “Volter Rid”. Pregled je obavljen uoči njegovog 80. rođendana, a Tramp je izjavio da je “sve proteklo savršeno”, ne navodeći dodatne pojedinosti o svom zdravstvenom stanju, kako je zvanično saopšteno.

Ovo je bila njegova treća poseta istoj ustanovi u poslednjih 13 meseci, što je ponovo pokrenulo pitanja u javnosti o njegovom zdravlju. Dodatne spekulacije izazvale su i nedavne fotografije na kojima se vidi osip na predsednikovom vratu, kao i slike iz jula prethodne godine koje prikazuju otečene članke i modrice na ruci.

Lekar Bele kuće Šon Barbabela izjavio je da Tramp koristi uobičajenu kremu kao preventivni tretman kože zbog osipa, ali nije precizirao o kojem se tačno medicinskom stanju radi. Barbabela je, povodom ranije objavljenih fotografija, naveo da su tegobe benigne i da nema dokaza o opasnijim oboljenjima poput duboke venske tromboze ili arterijske bolesti.

Portparolka Bele kuće Karolina Livit izjavila je da je otok nogu posledica uobičajenog stanja vena, dok je modrice na rukama objasnila kao posledicu brojnih rukovanja tokom javnih nastupa.

“Pregled je protekao uobičajeno i nema razloga za zabrinutost”, naveo je lekar Barbabela. Detalji o daljem praćenju zdravstvenog stanja predsednika nisu saopšteni.

Američka administracija obavestila saveznike o planovima, detalji još nisu precizirani, izostaju promene u nuklearnom odvraćanju

Sjedinjene Američke Države saopštile su evropskim saveznicima da planiraju postepeno smanjenje broja strateških bombardera, borbenih aviona, dronova, podmornica i ratnih brodova namenjenih NATO-u u Evropi. Najava je izneta na zatvorenom sastanku direktora za politiku članica Alijanse, gde je savetnik Pentagona Aleksander Velez-Grin izložio osnovne smernice novih planova. Prema diplomatskim izvorima, detalji i tačan vremenski okvir povlačenja vojnih kapaciteta još nisu definisani, ali je istaknuto da neće biti promena u američkom nuklearnom odvraćanju u Evropi.

Jedan od diplomata naveo je da će obim američkog smanjenja zavisiti od sposobnosti evropskih saveznika da nadomeste deo kapaciteta. “Neki kapaciteti neće biti dirani, neki će biti potpuno povučeni, dok će drugi biti smanjeni na polovinu ili trećinu”, navodi diplomatski izvor. Pitanje budućeg američkog vojnog prisustva biće tema i naredne NATO konferencije o generisanju snaga, na kojoj članice definišu kapacitete koje mogu staviti na raspolaganje Alijansi.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je prošle nedelje da su evropski saveznici upoznati sa planovima o dodatnom smanjenju američkih trupa i naoružanja u Evropi i da će proces biti sproveden u koordinaciji sa NATO partnerima. Portparolka Alijanse Alison Hart ocenila je da je NATO godinama bio previše oslonjen na američke snage, ali da povećana ulaganja Evrope i Kanade omogućavaju ravnomerniju raspodelu odgovornosti. “Ova promena jača odbrambene planove NATO-a smanjujući preteranu zavisnost od jednog saveznika”, izjavila je Hart.

Ova odluka deo je dugoročnog nastojanja američke administracije da smanji vojnu ulogu SAD u NATO-u, uz istovremeno strateško preusmeravanje pažnje ka drugim regionima, pre svega Indo-Pacifiku.