Poremećaji ponašanja u REM fazi sna kod žena starijih od 60 godina mogu biti prvi znakovi neuroloških oboljenja

Naučna istraživanja sve više ukazuju na to da neobično ponašanje tokom spavanja može predstavljati rani znak neuroloških poremećaja, posebno kod žena starijih od 60 godina. Stručnjaci sa Nacionalne bolnice u Bundangu, Seul, sproveli su opsežno istraživanje prateći 162 pacijenta prosečne starosti 65 godina tokom gotovo osam godina. Cilj je bio da se ispita moguća veza između poremećaja sna i ranih simptoma demencije. Rezultati su pokazali da specifično stanje, poznato kao izolovani REM poremećaj ponašanja (iRBD), može biti prvi pokazatelj promena u mozgu koje kasnije vode do ozbiljnih neuroloških bolesti.

Tokom istraživanja, primećen je postepen pad pažnje, radne memorije i opšteg pamćenja kod ispitanika, dok su žene iz ove grupe pokazale nešto blaži gubitak kognitivnih sposobnosti u poređenju sa muškarcima. Karakteristično za iRBD je to što osoba tokom REM faze sna može vikati, razgovarati, iznenada se pomerati, udarati ili čak pasti iz kreveta, a sve to uz vrlo živopisne snove. Ako primetite ovakvo ponašanje kod sebe ili partnera, stručnjaci savetuju da se što pre obratite lekaru i uradite analizu sna.

Kako ističe dr. Kim Hyun, jedan od autora studije: “Poremećaji ponašanja tokom sna mogu biti prvi signal koji ukazuje na razvoj ozbiljnih neuroloških bolesti. Rano prepoznavanje ovih simptoma omogućava praćenje i blagovremeno reagovanje.” Osim što može da ukaže na početak demencije, iRBD je često povezan i sa drugim bolestima poput Parkinsonove bolesti ili demencije sa Lewyjevim telima. Više od polovine osoba sa ovim poremećajem kasnije razvije barem jedno od pomenutih stanja.

Simptomi koji treba da vas alarmiraju uključuju nagle pokrete, trzaje, padanje iz kreveta tokom noći, pričanje, vikanje ili udaranje u snu, kao i pojavu neobjašnjivih modrica ili povreda. Iako ovi znaci ne znače sigurno oboljenje, preporučuje se pravovremena konsultacija sa lekarom radi detaljnije dijagnostike.

S obzirom na očekivani porast broja obolelih od demencije, rana detekcija simptoma je od posebnog značaja za žene srednjih i starijih godina. Pravovremeno prepoznavanje i medicinska pomoć mogu znatno doprineti očuvanju kvaliteta života i usporiti napredovanje bolesti.

Hormonske promene, promena svetlosti i ishrana glavni su razlozi prolećnog umora kod žena – evo kako da ih prepoznate i ublažite

Iako se od proleća očekuje da donese nalet energije i vitalnosti, mnoge žene upravo u ovom periodu osećaju se iscrpljeno, bezvoljno i sa slabijom koncentracijom. Umor koji se javlja sa dolaskom toplijih dana nije retka pojava – sve više žena u Srbiji prijavljuje simptome poput manjka energije, umora i otežane koncentracije kada nastupi prelaz iz zime u proleće.

Glavni uzrok leži u prilagođavanju organizma na promenu godišnjeg doba. Posle duge zime, telo prolazi kroz brojne fiziološke procese: krvni sudovi se šire zbog viših temperatura, krvni pritisak može da padne, a hormoni se postepeno usklađuju sa novim ritmom. Zbog ovih promena, osećaj slabosti i letargije može biti izraženiji nego što očekujemo.

Dodatno, promena trajanja dnevne svetlosti i raniji izlazak sunca, uz letnje računanje vremena, remete biološki sat. Mnoge žene navode da se bude umorne iako su spavale dovoljno. Prolećni umor može da izazove i glavobolje, nesanicu, pad pažnje, nervozu, kao i promene na koži ili probleme sa varenjem.

Stručnjaci podvlače da je u pitanju kombinacija više faktora. “Organizam je na kraju zime često iscrpljen, imunitet oslabljen, a hormoni u fazi prilagođavanja. Kod mnogih žena se u ovom periodu javljaju i alergije, što dodatno pogoršava simptome umora”, objašnjava dr Ana Petrović, specijalista interne medicine.

Nedostatak gvožđa i nizak krvni pritisak, što su česti problemi kod žena, mogu takođe doprineti ovakvom stanju. Manjak magnezijuma je još jedan mogući uzročnik.

Ishrana ima veliki uticaj na nivo energije. Teška, kalorična hrana i prekomeran unos šećera mogu pogoršati osećaj umora. Preporučuje se lagana i raznovrsna ishrana bogata svežim povrćem, voćem, mahunarkama i orašastim plodovima. Hidratacija je takođe važna – čak i blaga dehidratacija može pojačati umor.

Svakodnevna fizička aktivnost – poput laganih šetnji na svežem vazduhu ili boravka u prirodi – pomaže organizmu da se prilagodi novom ritmu i povrati energiju. “Redovno kretanje pomaže organizmu da se prirodno adaptira na novi ritam i povrati energiju”, savetuje dr Petrović.

Važno je prepoznati prolećni umor kao signal tela da mu je potrebna prilagodba. Prilagodite ishranu, nivo fizičke aktivnosti i unos tečnosti prema potrebama svog organizma. Ako na vreme reagujete, energija će se postepeno vratiti. Ignorisanje ovog stanja može produžiti osećaj iscrpljenosti, zato slušajte signale svog tela i spremno dočekajte novi prolećni ritam.

Brisanje, kuvanje i baštovanstvo mogu biti vaša skrivena prednost za jačanje mišića i ubrzanje metabolizma

Mnoge žene sve češće traže jednostavne načine da očuvaju kondiciju i zdravlje, a rešenje se neretko krije upravo u svakodnevnim obavezama kod kuće. Najnovija istraživanja iz oblasti fiziologije ističu da uobičajeni kućni poslovi, posebno kada se rade energičnije ili uz više pokreta, značajno utiču na sagorevanje kalorija i održavanje zdrave telesne mase.

Na primer, aktivnosti poput brisanja prašine, ribanja kupatila ili čišćenja površina nisu samo rutinske dužnosti, već i pokreti koji jačaju mišiće ruku, ramena i grudi. Kada usisavate ili perete podove, uz saginjanje i čučnjeve, dodatno aktivirate noge i gluteus, što doprinosi jačanju donjeg dela tela. Specijalista sportske medicine, dr Dragana Petrović, naglašava: “Svaki funkcionalni pokret u domaćinstvu ima potencijal da poboljša tonus mišića i ubrza metabolizam, posebno ako se izvodi sa više energije.”

Čak i dok pripremate obrok u kuhinji, kroz seckanje, mešanje i stajanje angažujete mišiće šaka, podlaktica i ramena, a produženo stajanje pozitivno deluje na cirkulaciju. Dodavanjem čučnjeva dok čekate da voda provri ili istezanjem tokom kuvanja, još više povećavate dnevnu potrošnju energije.

Vlasnice dvorišta mogu iskoristiti baštovanstvo kao pravu fitnes aktivnost. Kopanje, grabuljanje i sadnja uključuju čitav niz mišićnih grupa i imaju efekat sličan kružnom treningu, a dokazano je da ovakve aktivnosti poboljšavaju izdržljivost i zdravlje srca i krvnih sudova. Osim toga, i svakodnevne radnje poput pranja i prostiranja veša ili peglanja aktiviraju ruke, ramena i mišiće zadužene za držanje tela, posebno ako se paze na pravilno držanje ili ubace povremeni čučnjevi.

Redovne šetnje psa ili obavljanje obaveza pešaka dodatno povećavaju potrošnju kalorija i pozitivno utiču na rad srca i pluća. Dr Petrović podseća: “I najmanji pokreti, poput promene položaja tela dok sedite ili ustajanja s vremena na vreme, mogu imati pozitivan uticaj na održavanje telesne mase.”

Iako kućni poslovi ne mogu sasvim da zamene organizovani trening, za žene koje žele da ostanu aktivne i u užurbanim danima, ove aktivnosti su odličan dodatak zdravom životnom stilu. Male promene u svakodnevnoj rutini mogu doneti iznenađujuće dobre rezultate za vitalnost i zdravlje.