Hrvatska tehnološka kompanija nudi dodatke za smenski rad i benefite, ali osnovna zarada izaziva podeljene reakcije

Kompanija Rimac, poznata po razvoju i proizvodnji visokotehnoloških komponenti za globalnu automobilsku industriju, objavila je više od 100 otvorenih radnih mesta u svom proizvodnom pogonu kod Zagreba, sa bruto platom od 1.500 evra mesečno i dodatnim stimulacijama do 250 evra, prema zvaničnom oglasu. Ova ponuda izazvala je polemiku u javnosti zbog uslova rada i visine osnovne zarade, iako su u paketu predviđeni brojni benefiti.

Operateri proizvodnje u Rimac Kampusu biće angažovani na montaži delova, sastavljanju sklopova i kontroli kvaliteta, radeći na linijama koje koriste ručne alate ili su delimično automatizovane. Radno mesto zahteva rad u smenama i fleksibilno radno vreme, dok se od kandidata očekuje osnovno znanje hrvatskog i engleskog jezika, kao i osnovno poznavanje rada na računaru. Za pozicije magacionera traže se i vozačka dozvola B kategorije, iskustvo u magacinu ili logistici, organizacione sposobnosti i poznavanje ERP sistema.

Uz osnovnu bruto platu od 1.500 evra, kompanija nudi mesečnu stimulaciju od 100 ili 250 evra za ostvarenje ciljeva, kao i dodatke: 10% za popodnevnu, 30% za noćnu smenu, 30% za rad subotom i 50% za rad nedeljom i praznicima. Paket pogodnosti uključuje subvenciju za javni prevoz, naknadu za ishranu od 100 evra mesečno, ugovor na neodređeno vreme nakon šest meseci, najmanje 25 dana godišnjeg odmora, dodatno zdravstveno osiguranje, budžet za edukacije, subvenciju za vrtić, MultiSport karticu i druge benefite.

Objava oglasa pokrenula je raspravu na društvenim mrežama i portalima pre svega zbog visine osnovne plate, za koju deo javnosti smatra da je preniska s obzirom na reputaciju Rimac Grupe i značaj kompanije za hrvatsku privredu. Kritičari posebno ističu da razlika između bruto i neto iznosa, uz smenski rad i odgovornost, čini primanja manjim nego što oglas sugeriše.

S druge strane, deo komentatora ukazuje da je ukupni paket iznad proseka za slična radna mesta u Hrvatskoj i da su sigurnost zaposlenja, bonusi za smenski rad i dodatne pogodnosti važni faktori. Rasprava se tako vodi oko očekivanja od kompanije koja ima status tehnološkog lidera, dok otvaranje novih radnih mesta potvrđuje dalji rast proizvodnih kapaciteta Rimac Campusa.

Prema dostupnim informacijama, širenje tima u Rimac Kampusu deo je strategije podrške velikim automobilskim projektima i potvrda da tehnološki sektor u regionu nastavlja da privlači radnu snagu različitih profila.

U prethodnom periodu registrovana 352 startapa, 170 poslodavaca koristilo poreske olakšice za 12.500 radnika

Ministarstvo nauke, inovacija i tehnološkog razvoja započelo je izradu nove petogodišnje strategije za razvoj startap ekosistema, nakon što je prethodna strategija za period 2021-2025. godine ostvarila realizaciju 86 odsto planiranih mera. Zvanično je saopšteno da je jedna mera delimično sprovedena, dok je jedna ostala nerealizovana, što je potvrđeno tokom prvog sastanka radne grupe u ministarstvu.

Prema analizi efekata, domaći startap ekosistem je u proteklih pet godina značajno ojačan. Osnovan je Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema sa 352 registrovana startapa, razvijena je mreža od pet naučno-tehnoloških parkova, a kroz programe poput Pametnog početka, StarTech-a, Katapulta i kroz fondove rizičnog kapitala investirano je više desetina miliona evra. Ovi programi omogućili su da više od 120 startapa godišnje dobije finansijsku podršku.

Najveći deo mera bio je usmeren na unapređenje uslova poslovanja. Uvedene su poreske olakšice za zaposlene na poslovima istraživanja i razvoja, koje je tokom prethodnog perioda koristilo 170 poslodavaca za ukupno 12.500 radnika. Dodatno, više od 50 državnih službenika prošlo je obuku za podršku startapima kroz program Innoleader, dok je programom GovTech u dva ciklusa realizovano 29 projekata namenjenih javnoj upravi.

Na planu obrazovanja i razvoja kadrova, razvijeno je 45 master programa sa visokotehnološkom komponentom i 125 studijskih programa sa preduzetničkim temama, koje je pohađalo oko 1.100 studenata. Više od 300 nastavnika prošlo je specijalizovane obuke, organizovano je preko 150 mentorskih sesija i 60 događaja, a razvijeni su i novi akceleratorski programi, uključujući Katapult i Launcher. Domaći startapi su predstavljani na međunarodnim konferencijama, a Srbija je uključena u globalne baze podataka kao što su Startap Genome i Dealroom.

“U izradi novog strateškog dokumenta, uz podršku NALED-a, sagledaćemo sve promene u okruženju i dodatno unaprediti mere podrške. Startapi su i dalje prioritet Vlade Republike Srbije i Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja. Naš cilj je da sistemska podrška postane još dostupnija i efikasnija za sve učesnike inovacionog ekosistema”, izjavila je Ana Marinković, pomoćnica ministra.

Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, istakla je: “NALED će u okviru projekta StarTech, uz podršku kompanije Philip Morris, podržati izradu nove strategije. Naš fokus je na kreiranju konkretnih mera koje odgovaraju realnim potrebama tržišta i doprinose stvaranju još povoljnijeg okruženja za razvoj startapa u Srbiji”.

Radna grupa će tokom leta definisati ključne aktivnosti s ciljem da Srbija napravi iskorak na Evropskom indeksu inovativnosti i pređe iz kategorije „inovatora u nastajanju” u grupu umerenih inovatora. Očekuje se da finalni tekst nove strategije bude spreman na jesen.

Visa Accept dostupan u više od 25 zemalja, 99 odsto malih preduzeća koristi digitalne alate

Kompanija Visa predstavila je 9. jula 2026. unapređena rešenja Visa Accept i Visa Direct, omogućivši malim i srednjim preduzećima širom sveta da pametne telefone koriste kao moderne kase za digitalna plaćanja. Prema izveštaju Visa Global SMB Macro Trends, čak 99 odsto malih i srednjih preduzeća koristi najmanje jedan digitalni finansijski alat, dok 85 odsto navodi da im je barem jedan od tih alata unapredio poslovanje.

Visa Accept pretvara pametni telefon u POS terminal i omogućava prihvatanje kartičnih plaćanja direktno na uređaju, bez potrebe za dodatnom opremom. Kupci mogu platiti prislanjanjem kartice ili putem linka, a sredstva se prodavcu uplaćuju gotovo u realnom vremenu, uz zaštitu i pouzdanost očekivanu od Visa kartičnih plaćanja. Ova usluga je već dostupna u više od 25 zemalja, a do 2027. godine Visa očekuje da će biti dostupna milionima trgovaca širom sveta.

Prema podacima iz izveštaja, jedno od pet malih i srednjih preduzeća svakodnevno ili mesečno suočava se sa nedostatkom gotovine, dok je 28 odsto imalo poteškoće u korišćenju ili dobijanju kredita i drugih oblika finansiranja u poslednjih 12 meseci. Visa Accept omogućava brži pristup sredstvima, što je ključno za likvidnost ovih firmi.

Istovremeno, oko 1,3 milijarde odraslih osoba globalno nema pristup bankarskim uslugama, ali približno 530 miliona njih već koristi pametne telefone, što otvara nove mogućnosti za proširenje digitalnih finansijskih servisa. Shahebaz Khan, viši potpredsednik i direktor sektora za komercijalna rešenja i rešenja za transfer novca za region centralne i istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike, izjavio je: „Mi vidimo budućnost u kojoj je jedan pametan telefon dovoljan da prodavac prihvati svaki način plaćanja koji kupci žele da koriste, stekne vredne uvide i sa sigurnošću vodi svoj posao.”

Pored Visa Accept rešenja, kompanija je predstavila i Visa Direct, platformu za brze isplate zaposlenima, saradnicima, vozačima ili povraćaj sredstava kupcima koristeći isti pametni telefon. Preduzeća mogu koristiti ovu uslugu za međunarodne isplate na kvalifikovane platne kartice, bankovne račune ili digitalne novčanike. Dostupnost ovih rešenja zavisi od geografskog područja, a više informacija može se dobiti kod Visa predstavnika.