Godišnja proizvodnja slatkiša i keksa u Srbiji između 140 i 160 hiljada tona, cena po toni oko 4.000 evra

Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvede između 140 i 160 hiljada tona slatkiša, keksa, kremova, čokolade i vafli. Prema dostupnim podacima, oko trećina ukupne proizvodnje plasira se na inostrana tržišta, a ukupna vrednost izvoza dostiže približno 220 miliona evra. Najvažnija izvozna tržišta su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska, dok prosečna cena po toni iznosi oko 4.000 evra. U isto vreme, konkurentski brendovi iz inostranstva prodaju proizvode po ceni višoj za oko 1.000 evra po toni.

U Srbiji posluje nešto manje od 300 proizvođača koji se bave preradom kakaoa i proizvodnjom konditorskih proizvoda. Najveći deo proizvodnje otpada na keks, zatim na kremove, čokolade i vafle, dok su ključne sirovine poput kakaoa, kakao putera i mleka u prahu pretežno iz uvoza. Istovremeno, industrija beleži snažan zamah ulaganja u proizvodne kapacitete, razvoj brendova, proširenje palete proizvoda, kao i u dobijanje međunarodnih sertifikata, što je posledica sve većeg uvoza slatkiša, keksa i srodnih proizvoda iz inostranstva.

“Automatizovali smo veći broj naših linija, povećali njihov kapacitet, time podigli bezbednost zaposlenih i kvalitet proizvoda. Proizvodi su orijentisani na inostrano tržište. Prepoznajući potrebe tih tržišta, ulagali smo u sertifikaciju, tako da smo na nekim od naših tržišnih robnih marki obezbedili sertifikate poput vegan i halal sertifikata”, izjavio je Marko Abramović, generalni direktor u Atlantic grupi.

Proizvodnja bombona u Srbiji iznosi između četiri i pet hiljada tona godišnje. U proteklom periodu primećen je i rast broja malih zanatskih radionica specijalizovanih za ručnu izradu pralina i čokolade, koje se izdvajaju kvalitetom, specifičnim sastojcima i atraktivnom ambalažom, iako nemaju veliki obim proizvodnje.

“Kada pogledamo broj privrednih društava koja se bave tom proizvodnjom u poređenju sa zemljama regiona, mi tu prednjačimo. Tako da sigurno postoji prostor da se ta proizvodnja i izvoz dodatno povećaju”, izjavio je Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Cena mlaznog goriva dostigla 1.838 dolara po toni, Persijski zaliv čini 50 odsto evropskog uvoza

Evropska podružnica Međunarodnog saveta aerodroma (ACI Europe) upozorila je da će Evropa za tri nedelje ostati bez goriva za avione ukoliko se Ormuški moreuz ne otvori, što bi moglo prouzrokovati ozbiljne ekonomske posledice. Prema poslednjim podacima, Persijski zaliv je izvor oko 50 odsto evropskog uvoza avio-goriva, a aktuelna kriza u snabdevanju već je dovela do povećanja cena karata i obustave letova kod brojnih avio-kompanija.

Prošle sedmice, referentna cena mlaznog goriva u Evropi dostigla je rekordnih 1.838 dolara po toni, dok je pre početka rata iznosila 831 dolar. Generalni direktor ACI Europe Olivije Jankovec upozorio je evropske komesare za energetiku i turizam da bi bez stabilnog otvaranja prolaza kroz Ormuški moreuz u naredne tri nedelje, sistemska nestašica mlaznog goriva postala realnost za EU.

ACI Europe je u pismu upućenom Evropskoj komisiji 9. aprila, koje je prvi objavio Fajnenšel tajms, naveo da se aerodromi sa manje od milion putnika godišnje već suočavaju sa izazovima održivosti, a trenutna situacija bi mogla dodatno ugroziti lokalne zajednice i evropsku koheziju. “Kriza u snabdevanju bi ozbiljno poremetila rad aerodroma i vazdušnu povezanost – sa rizikom od teških ekonomskih posledica za pogođene zajednice i za Evropu”, upozorio je Jankovec.

U pismu se navodi i da je vazdušni saobraćaj ključan za evropsku ekonomiju, doprinosi BDP-u 851 milijardu evra godišnje i podržava 14 miliona radnih mesta. ACI Europe traži od EU da interveniše kroz kolektivnu kupovinu mlaznog goriva i privremeno ukine ograničenja i propise o uvozu ovog energenta, kao i da pojača podršku za proizvodnju i dostupnost SAF-a (održivog avijacijskog goriva).

Kriza je posledica sukoba na Bliskom istoku koji je započeo 28. februara izraelskim i američkim bombardovanjem Irana, nakon čega je Teheran blokirao pomorski saobraćaj kroz Ormuški moreuz, ključni pravac za oko 20 odsto svetske nafte, kerozina i gasa. Zbog toga je zabeležen nagli rast cena kerozina, intenzivniji čak i od rasta cena sirove nafte.

ACI Europe, koja okuplja oko 600 aerodroma iz pedesetak zemalja, pozvala je Brisel na hitno praćenje raspoloživosti i snabdevanja u narednih šest meseci, uz zahtev za ublažavanje evropskog zakonodavstva, posebno u vezi sa smanjenjem emisije metana u energetskom sektoru.

Čak 74% kompromitovanih platnih kartica ostalo važeće do marta 2026, fišing u e-trgovini dostigao 48,5%

Više od milion naloga za onlajn bankarstvo, koje opslužuju 100 najvećih svetskih banaka, kompromitovano je tokom 2025. godine putem infostealer malvera, objavljeno je u novom izveštaju kompanije Kaspersky. U istom periodu, 74% platnih kartica kompromitovanih ovim malverom na dark webu ostalo je važeće do marta 2026. godine, što ukazuje na dugotrajnu upotrebljivost ukradenih podataka za sajber kriminalce.

Prema podacima, tradicionalni finansijski fišing i dalje je prisutan, posebno u segmentu e-trgovine, gde stranice koje imitiraju internet prodavnice čine 48,5% ukupnih fišing napada u 2025. godini, što predstavlja rast od 10,3% u odnosu na prethodnu godinu. Banke su bile meta u 26,1% slučajeva (pad od 16,5% u odnosu na 2024), dok su platni sistemi bili pogođeni u 25,5% napada (rast od 6,2%).

Analize pokazuju da napadači prilagođavaju svoje aktivnosti prema regionalnim navikama korisnika. U Evropi, Aziji i Pacifiku zabeležena je ravnomernija raspodela između napada na e-trgovinu, banke i platne sisteme, dok je na Bliskom istoku čak 85,8% fišing napada usmereno na e-trgovinu. U Africi dominiraju napadi na banke (53,75%), dok Latinska Amerika ima uravnoteženiju raspodelu, sa 46,3% napada na e-trgovinu i 42,25% na banke.

Broj korisnika pogođenih finansijskim malverom za računare nastavio je da opada tokom 2025, dok su napadi mobilnog bankarskog malvera porasli 1,5 puta u odnosu na prethodnu godinu. Infostealeri, koji prikupljaju korisnička imena, lozinke, brojeve bankovnih kartica i seed fraze kripto novčanika, omogućili su značajan porast krađa akreditiva, posebno u Evropi gde je zabeležen globalni rast detekcija od 49% na računarima od 2024. do 2025. godine.

“Dark web je postao centralno čvorište finansijskog sajber kriminala. Ukradeni akreditivi i bankovne kartice prikupljeni putem infostealera tamo se objedinjuju, prepakuju i prodaju, dok se fišing alati namenjeni korisnicima finansijskih proizvoda nude kao gotove usluge. Ovo stvara samoodrživi ekosistem u kojem krađa podataka i operacije prevare međusobno jačaju, čineći napade skalabilnim i lakim za izvođenje čak i za prevarante sa minimalnim iskustvom. Prekidanje ovog ciklusa zahteva proaktivno prikupljanje obaveštajnih podataka o pretnjama od strane organizacija, kao i povećanu svest i oprez kod individualnih korisnika”, izjavila je Polina Tretyak, analitičarka u Kaspersky Digital Footprint Intelligence timu.