Dugotrajno pritiskanje kvačila dok vozilo miruje može izazvati probleme na sistemu menjača i skupo vas koštati.

Mnogi vozači sa ručnim menjačem, dok čekaju na crvenom svetlu, drže kvačilo pritisnuto i prvu brzinu uključenu. Ova navika, poznata pod nazivom “pritiskanje kvačila na semaforu”, može imati ozbiljne posledice po vaš automobil, iako se to ne vidi odmah. Prema stručnim objašnjenjima, produženo držanje kvačila pod opterećenjem može dugoročno izazvati kvarove na određenim delovima sistema.

Kada vozač pritisne papučicu kvačila, potisni ležaj ostaje aktivan sve vreme dok je kvačilo stisnuto. Za razliku od kratkog kontakta tokom promene brzina, na semaforu vozači često drže kvačilo i po minut ili duže. Zbog toga su komponente stalno pod pritiskom, što može dovesti do bržeg habanja i oštećenja.

Pritisak na potisni ležaj: kako dolazi do problema

Na prvi pogled, pritiskanje kvačila na semaforu ne deluje kao velika greška. Međutim, kada ovu radnju ponavljate duži vremenski period ili na svakom zaustavljanju, dolazi do opterećenja potisnog ležaja i drugih delova sistema. Kao rezultat, vremenom može doći do skupih kvarova koje vozači često ignorišu dok ne postane kasno. Pored toga, stalno držanje menjača u prvoj brzini povećava rizik od dodatnog trošenja zupčanika.

Jednostavno rešenje za duži vek vozila

Stručnjaci savetuju da, kad god čekate na semaforu ili duže stojite, izbacite menjač u neutralan položaj (ler) i pustite kvačilo. Tako smanjujete bespotrebno opterećenje sistema i produžavate vek trajanja delova. Ova jednostavna promena navike može vam uštedeti novac i sprečiti probleme sa kvačilom u budućnosti. Ipak, mnogi vozači iz navike ili želje da brže krenu ignorišu ovo pravilo, pa se kvarovi dešavaju češće nego što misle.

Na kraju, “pritiskanje kvačila na semaforu” predstavlja čestu grešku i preporučuje se da tokom dužeg čekanja pustite kvačilo i stavite menjač u neutralan položaj. Na taj način, štedite svoje vozilo i izbegavate nepotrebne troškove popravke. Ova informacija je posebno korisna za sve vozače sa ručnim menjačem koji žele da njihov automobil traje duže i funkcioniše bez problema.

Običaj poznat kao gutači grehova nekada je bio deo sahrana u Velsu i Engleskoj, a vezuje se za oslobađanje duše preminulog.

Običaj poznat kao gutači grehova vekovima je izazivao jezu na sahranama, naročito u oblastima Velsa i engleskim regionima uz velšku granicu. Prema zapisima iz 17. veka, ovaj ritual podrazumevao je da čovek na sahrani pojede hleb i popije pivo, koji su prethodno prošli preko pokojnika. Na taj način, kako su verovali, on je preuzimao grehe preminulog na sebe.

Za obavljanje ovog obreda, gutači grehova dobijali su skroman honorar – veknu hleba, činiju piva i šest penija. Porodice su ih pozivale nakon smrti bližnjih, a potom ih uglavnom izbegavale zbog verovanja da nose tuđe grehe. Ovaj običaj, iako mračan, davao je porodicama nadu da će duša preminulog pronaći mir.

Gutači grehova: koreni i tok obreda

Obred je počinjao kada bi telo pokojnika bilo izneto iz kuće i položeno na nosila. Preko tela su gutaču grehova predavali hleb i pivo. Nakon što bi ih pojeo i popio, smatralo se da je oslobodio dušu pokojnika svih loših dela iz života. Zauzvrat, odlazio bi sa nekoliko novčića, ali i nevidljivim teretom, zbog kojeg su ga mnogi iz zajednice izbegavali.

U nekim varijantama običaja, hleb je bio polagan direktno na grudi pokojnika ili na tanjir sa solju, dok je u drugim slučajevima predavan preko kovčega. Pivo se često služilo uz hleb, mada su detalji zavisili od mesta do mesta. Iako se danas često misli da su gutači grehova činili organizovanu profesiju, istorijski izvori pokazuju da ih nije bilo mnogo i da su najčešće radili pojedinačno.

Između istorije i legende

Najpoznatiji zapis o gutačima grehova ostavio je engleski antikvar Džon Obri krajem 17. veka. On je opisao kako je u oblasti Herefordšir gutaču grehova predavana vekna hleba i drvena posuda puna piva, a za obavljeni ritual dobijao je šest penija. Prelazne reči poput „međutim” i „osim toga” pomažu da shvatimo da su istorijski izvori retki i nedovoljni za potpuno razumevanje trajanja i rasprostranjenosti ovog običaja.

Zbog toga je danas teško razdvojiti šta je istina, a šta legenda. Zapisi su tokom vremena pomešani sa folklorom, pa se precizan broj gutača grehova i tačno trajanje obreda ne mogu sa sigurnošću utvrditi. Ipak, priče o ovom običaju i dalje intrigiraju i podsećaju na neobične načine na koje su ljudi tražili utehu u trenucima žalosti.

Značaj običaja i pogled savremenika

Za mnoge porodice, gutači grehova predstavljali su simbol nade da će pokojnikova duša pronaći mir. S druge strane, zajednica je ove ljude često odbacivala i izbegavala, verujući da na sebe nose tuđe grehe. Danas je običaj nestao, ali ostaje zanimljiv deo kulturne i istorijske baštine britanskog ostrva.

Na kraju, običaj poznat kao gutači grehova svedoči o ljudskoj potrebi da pronađe smisao i olakšanje u trenucima gubitka. Iako je ovaj ritual vekovima izazivao jezu, njegova suština bila je u pokušaju da se pokojniku obezbedi mir, a porodici uteha.

Tokom jedne noći na VMA pregledano je više od 660 pacijenata, a broj moždanih udara i povreda raste zbog visokih temperatura.

Ekstremne vrućine u Beogradu dovele su do značajnog porasta moždanih udara i povreda, a hodnici Vojnomedicinske akademije gotovo su prepuni pacijenata. Prema zvaničnim podacima, tokom jedne noći obavljeno je više od 660 pregleda, od čega je oko 560 pacijenata zatražilo medicinsku pomoć, dok je 66 osoba primljeno na bolničko lečenje.

Dr Ranko Raičević, glavni dežurni lekar grupe neuropsihijatrijskih klinika, istakao je da su ekstremne temperature ozbiljan okidač za kardiovaskularne i neurološke probleme, posebno moždani udar. “Apelujemo zbog ovih velikih vrućina na pacijente da redovno uzimaju svoju terapiju i da vode računa, pre svega, o visokim vrednostima krvnog pritiska”, naglasio je dr Raičević.

Porast moždanih udara i povreda: izazovi za VMA

Tokom poslednje dežurne noći, zabeležen je i veliki broj operacija i intervencija u angiosali. Osim toga, registrovano je nekoliko povreda na građevinskim radovima, što dodatno opterećuje medicinski sistem. Poseban problem predstavljaju saobraćajne nezgode u kojima su najugroženiji vozači dvotočkaša, posebno motociklisti i dostavljači.

Dr Raičević upozorava da je glavni uzrok ovih nesreća neprilagođena brzina, ali i uverenje mladih ljudi da su neranjivi. “Svi misle da mladost može sve. Nažalost, samo jedan trenutak nepažnje može promeniti život za čitav život, ako uopšte prežive takav događaj”, naveo je.

Ekstremne vrućine kao okidač zdravstvenih problema

Pored saobraćajnog traumatizma, VMA beleži nagli skok broja pacijenata sa moždanim udarom. Ekstremno visoke temperature direktno utiču na povećanje rizika od ovakvih stanja. “Ponekad je potrebno da se, zbog vrućina, terapije koriguju, ali pacijenti to nikako ne smeju da rade na svoju ruku”, upozorava dr Raičević. Takođe, tokom dežurstva su izvedene tri mehaničke trombektomije, što potvrđuje ozbiljnost situacije.

Međutim, osim moždanih udara, na VMA je zabeležen i veliki broj povreda u saobraćaju, kao i tokom obavljanja građevinskih i transportnih poslova. Ovakav trend dodatno otežava rad svih dežurnih službi, koje su tokom noći imale pune ruke posla.

Na kraju, zvaničnici apeluju na građane da budu odgovorni u saobraćaju i da se strogo pridržavaju uputstava lekara, posebno kada su u pitanju vrućine i uzimanje terapije. Ovako visok nivo zdravstvenih izazova zahteva dodatnu pažnju, kako bi se smanjio broj povreda i ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.