Učenici nakon prolećnog raspusta ponovo na nastavi, naredni slobodan dan je 1. maj prema školskom kalendaru

Svi učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji sutra se vraćaju na nastavu posle prolećnog raspusta. Đaci u centralnoj Srbiji na raspustu su od 10. aprila, dok su učenici u Vojvodini na odmoru od 3. aprila. U februaru su osnovci i srednjoškolci imali devet dana odmora zbog Sretenja.

Prema školskim kalendarima, sledeći neradni dan za učenike biće 1. maj, kada se obeležava državni praznik. Za sve osnovne i srednje škole, osim vojvođanskih, kalendar rada određuje Ministarstvo prosvete, dok škole u Vojvodini prate pravilnik Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Maturanti gimnazija školsku godinu završavaju 22. maja, dok je poslednji nastavni dan za osmake i maturante srednjih stručnih škola 29. maj. Učenici osnovnih škola od prvog do sedmog razreda nastavu pohađaju do 12. juna, dok srednjoškolci koji nisu u završnom razredu nastavu završavaju 19. juna.

“Svi ključni datumi do kraja školske godine utvrđeni su u zvaničnim kalendarima nadležnih organa”, navedeno je u saopštenju nadležnih obrazovnih institucija.

Republički hidrometeorološki zavod najavio olujne udare vetra i lokalne pljuskove, naročito u zapadnim i jugozapadnim delovima zemlje

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je najnovija upozorenja povodom očekivanih jakih i olujnih udara vetra kao i padavina na teritoriji Srbije do kraja ove sedmice. Prema zvaničnom saopštenju, tokom prepodneva lokalna pojava kiše ili pljuskova očekuje se uglavnom u oblastima od zapadne i jugozapadne Srbije prema Vojvodini, dok će udari košave u Beogradu dostići 50 km/h, a na jugu Banata 85 km/h.

Tokom dana se prognozira promenljivo oblačno vreme, mestimično sa kratkotrajnom kišom ili pljuskovima, uz mogućnost grmljavine. Vetar će biti slab do umeren južni i jugoistočni, dok se u košavskom području i na planinama očekuje umeren do jak vetar, sa olujnim udarima na jugu Banata i u donjem Podunavlju. U večernjim časovima vetar će biti u slabljenju. Najviša dnevna temperatura kretaće se od 18 do 23 stepena Celzijusa, dok se u Timočkoj Krajini očekuje oko 15 stepeni Celzijusa.

Za naredne dane, RHMZ najavljuje promenljivo i umereno toplo vreme sa maksimalnim temperaturama između 18 i 23 stepena Celzijusa. Padavine će biti lokalnog i kratkotrajnog karaktera, sa povećanom učestalošću sredinom dana i popodne, naročito u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. U zvaničnom saopštenju navodi se da su severni i zapadni delovi zemlje već zahvaćeni kišom i pljuskovima, koji sadrže čestice pustinjskog peska iz Sahare.

Prema dostupnim informacijama, tokom noći su na jugu Banata zabeleženi orkanski udari košave jačine do 105 km/h.

“Upozoravamo građane da obrate pažnju na najavljene vremenske prilike, posebno na udare vetra u košavskom području i mogućnost iznenadnih pljuskova”, navedeno je u saopštenju RHMZ-a.

Lekari savetuju redovne preglede, a simptome poput bola u grudima nakon obilnog obroka ne treba ignorisati

Tokom prazničnih obroka, naročito za vreme Vaskrsa, često dolazi do preterivanja u hrani, što može ozbiljno ugroziti kardiovaskularno zdravlje, upozoravaju stručnjaci. Lekari ističu da je važno prepoznati simptome preopterećenja organizma i na vreme potražiti medicinsku pomoć.

Prema rečima interniste kardiologa Nemanje Đenića, visokoproteinska ishrana i unos hrane bogate holesterolom mogu dodatno opteretiti bubrege i podići nivo holesterola, naročito kod osoba sa postojećim zdravstvenim problemima. Dodavanje veće količine soli u obroke može dovesti do skoka krvnog pritiska, na šta su posebno osetljive osobe sa hipertenzijom.

“Glavobolja, povišen pritisak i bol u grudima nakon obilnog obroka mogu biti povezani sa skokom pritiska izazvanim hranom. Pravi, opasni bol nakon jela je širok bol iza grudne kosti, koji se može širiti u vilicu ili rame. U takvim slučajevima, neophodno je odmah se javiti lekaru”, naglasio je Đenić.

Stručnjaci podsećaju da su u manjem riziku oni koji redovno kontrolišu zdravlje i nemaju dijagnostikovane probleme, dok su hronični pacijenti svesniji svog stanja i često oprezniji, iako im je rizik veći. Preporučuje se najmanje dva puta godišnje raditi laboratorijske analize i sistematske preglede, jer su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji.

Lekari upozoravaju da simptome poput ubrzanog ili nepravilnog rada srca, aritmija, stezanja ili teskobe u grudima ne treba zanemariti, posebno ako se jave nakon prejedanja. “Aritmije su česte posle obilnih obroka, ali su najčešće benigne. Ipak, ako se javi jak bol iza grudne kosti, potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć”, poručuju stručnjaci.