Domaćinstva danas slave Vaskrs, najvažniji hrišćanski praznik, uz poštovanje običaja i posebnu pažnju deci
Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Vaskrs, jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika koji slavi Hristovo vaskrsnuće. Ovaj praznik prethodi najduži post u pravoslavlju u trajanju od sedam nedelja, a sam dan Vaskrsa obeležen je svečanom liturgijom u crkvama širom zemlje. Nakon bogosluženja, vernici se pozdravljaju tradicionalnim rečima „Hristos vaskrse” i „Vaistinu vaskrse”, dok domaćini sa porodicama nastavljaju slavlje u svojim domovima.
Posebno mesto u proslavi ima običaj darivanja i kucanja ukrašenim jajima, što predstavlja radost za najmlađe članove porodice. Po povratku iz crkve, svi ukućani se međusobno pozdravljaju i ljube, a domaćin pali sveću, koristi kadionicu i tamjan i predaje kadionicu mlađem članu koji okadi kuću. Nakon zajedničke molitve, porodica seda za svečano postavljenu trpezu, gde je prvo jelo kuvano vaskršnje jaje.
Pored toga, na Vaskrs je uobičajeno ustati rano ujutru i umiti se vodom u kojoj su potopljeni dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje. Deca se posebno daruju crvenim jajetom, što simbolizuje zdravlje i sreću tokom godine. Ukoliko neko dođe u goste, prvo se daruje farbanim jajetom, a potom se poslužuje ostalim jelima.
Prvi ponedeljak nakon Vaskrsa poznat je kao Pobusani ponedeljak, kada se prema običaju posećuju grobovi preminulih srodnika. Tada se na grobove iznose farbana jaja, pale sveće i vrše molitve za pokoj duša, dok se u nekim krajevima jaja dele siromašnima.
Prema verovanju, na Vaskrs se ne preporučuje odlazak na spavanje pre ponoći, jer se smatra da će osoba biti pospana do narednog praznika. Ovi običaji održavaju se širom Srbije i predstavljaju važan deo kulturnog i duhovnog identiteta pravoslavnih vernika.
