Pravoslavni vernici danas odlaze na izvore radi umivanja, a u nekim krajevima se farbaju jaja za upokojene
Pripadnici Srpske pravoslavne crkve danas, peti dan po Vaskrsu, obeležavaju praznik poznat kao istočni ili Svetli petak, posvećen Presvetoj Bogorodici. Ovaj praznik je u narodu povezan sa običajem odlaska na izvore radi umivanja, za koje se veruje da donosi isceljenje od različitih bolesti. Prema predanju, praznovanje je nastalo kod izvora pored Carigrada, gde je vizantijski car Lav Veliki u petom veku podigao crkvu nakon što je, prema hrišćanskoj tradiciji, slepom čoveku povratio vid umivanjem iz izvora. Kasnije je hram obnovio car Justinijan, nakon što je i sam pronašao ozdravljenje.
Na ovaj dan, u pojedinim krajevima, naročito u selima oko Niša i Pirota, ponovo se farbaju jaja, ali su ona namenjena upokojenima i iznose se na groblja za predstojeći Pobusani ponedeljak, dan kada se uređuju grobovi preminulih. U drugim mestima, običaji se razlikuju – negde se koriste preostala vaskršnja jaja, dok se u nekim selima posebno boje jaja baš za ovaj praznik. Istočni petak se u pojedinim mestima obeležava i kao seoska slava, a običaj je i da se na ovaj dan kolje jagnje.
Žene u Popovom polju danas ne obavljaju teže poslove, a vernici tradicionalno beru cveće, piju vodu sa izvora i provode dan u veselju do večernjih sati. Ovi običaji, iako se razlikuju po mestima, ukorenjeni su u narodnu tradiciju i vezani za hrišćanska verovanja o isceliteljskoj moći vode na ovaj praznik.
