Prema narodnim verovanjima, današnji dan određuje sudbinu za narednu godinu, a domaćinstva završavaju poslednje pripreme za Vaskrs
Velika subota, kao drugi dan hrišćanske žalosti, obeležava se širom Srbije uz stroga pravila i tradicionalne običaje. U mnogim domaćinstvima danas se završavaju svi važni poslovi kako bi kuća bila spremna za Vaskrs, dok crkva ovaj dan obeležava u tišini i molitvi. U pojedinim krajevima Srbije jaja se farbaju upravo na Veliku subotu, često isključivo u crvenu boju, kao simbol prolivene krvi i novog života. Domaćice u Homolju pripremaju vaskršnjak, posebni kolač sa bosiljkom, dok se u Banatu peku kolači koji se nose na groblje. Dan se počinje rano i posvećen je čišćenju doma i pripremi hrane za prazničnu trpezu, jer se veruje da lenjost danas nije oprostiva. Pravila nalažu strogi post, tišinu i uzdržavanje od veselja, kao i zabranu ručnih radova poput šivenja i krpljenja. Zemlja, prema običajima, takođe mora da miruje, pa se radovi u polju ne obavljaju. Prema narodnom predanju, na Veliku subotu posebno je važno učiniti neko dobro delo, jer se veruje da će onome ko pomogne drugome cela naredna godina biti bolja. Ovi običaji predstavljaju duhovnu pripremu za Vaskrs i simbolizuju pobedu života nad smrću.
