Vernici širom zemlje obeležavaju dan tišine i molitve uz poštovanje tradicije i verskih obreda
Velika sreda, koja uvodi vernike u završnicu Stradalne nedelje, danas se obeležava širom Srbije kao dan tišine, posta i duboke simbolike u hrišćanskoj tradiciji. Ovaj dan, prema crkvenom kalendaru, podseća na događaje koji su prethodili raspeću Isusa Hrista, posebno na trenutak kada je Juda Iskariotski izdao Hrista, kao i na ženu koja ga je pomazala skupocenim mirom.
U liturgijskom smislu, na Veliku sredu prestaje služenje Pređeosvećene liturgije i čitanje molitve Svetog Jefrema Sirina, dok se u hramovima obavlja Sveta tajna jeleosvećenja – obred pomazivanja osvećenim uljem, koji simbolizuje isceljenje tela i duše.
Na ovaj dan se posti na vodi, pa se dan provodi skromno, bez slavlja i veselja. Iako su svakodnevni poslovi dozvoljeni, izostaju muzika i okupljanja, dok su u narodnoj tradiciji postojala i posebna pravila, poput izbegavanja rada iglom i koncem za žene, kao i pripreme hrane za stoku unapred.
U pojedinim krajevima, poput Negotinske krajine, običaj je branje biljke burijan, za koju se veruje da ima zaštitnu moć protiv negativnih sila, a koristi se i u narodnoj medicini. Takođe, u nekim domaćinstvima na Veliku sredu počinje farbanje uskršnjih jaja, dok se u kućama u žalosti jaja tradicionalno boje u crno kao simbol tuge.
Velika sreda ostaje dan povučenosti i pripreme za najvažnije hrišćanske praznike koji slede, pružajući vernicima vreme za preispitivanje i mir.
