Prema narodnim običajima, nepravilno odlaganje voska i nepoštovanje svetinje može uticati na mir i napredak doma
Nakon praznika Vaskrsa, u mnogim domaćinstvima postavlja se pitanje na koji način treba postupati sa vaskršnjom svećom. Prema tradiciji i narodnom verovanju, ova sveća ima posebno mesto i simbolizuje svetlost vaskrsenja i zaštitu doma, pa se savetuje njeno čuvanje tokom cele godine na počasnom i čistom mestu, najčešće pored ikone ili na polici u dnevnom boravku.
Vaskršnja sveća se ne koristi za svakodnevne potrebe, niti se troši kao obična dekoracija ili u slučaju nestanka struje, već se prema običaju pali u posebnim prilikama – tokom oluja, bolesti ili tuge u porodici. Plamen sveće tada, prema verovanju, pomaže u zaštiti i vraća mir među ukućane. Pogrešno skladištenje, poput držanja u kuhinji, blizu hrane, otpada ili na mestima gde ima vlage i prljavštine, smatra se omalovažavanjem blagoslova i navodno može doneti stagnaciju i nemir.
Kada sveća dogori, ostatke voska nije preporučljivo bacati u običan otpad. Umesto toga, savetuje se da se preostali vosak zakopa u čistu zemlju, na mestu gde se ne gazi, poput saksije sa cvećem ili u bašti, ili da se odnese u crkvu na predviđeno mesto za topljenje starog voska. Ako se sveća slučajno polomi, delove ne treba lepiti, već ih takođe treba položiti u zemlju ili predati crkvi.
Idealno mesto za čuvanje vaskršnje sveće je pored slavske ikone, u posebnoj kutiji od prirodnog materijala, ili na visokom, suvom mestu, što simbolično naglašava poštovanje prema svetinji. Ako sveća promeni oblik ili boju, preporučuje se da se upali na kratko uz provetravanje prostora, što se, prema verovanju, koristi za pročišćenje doma od negativne energije. Vaskršnja sveća se čuva do narednog praznika, kada se zamenjuje novom.
