Veterinarska služba sprovodi pojačane kontrole, stručnjaci apeluju na biosigurnost i odgovornost uzgajivača

Afrička kuga svinja nastavlja da se širi u Srbiji, a najviše pogođeni regioni su Srem, Mačva i delovi Beograda, saopštili su nadležni iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Najkritičnija situacija je u Sremu, gde je do sada eutanazirano više od 11.000 svinja, dok su slučajevi zabeleženi i u Mačvi, Kolubarskom okrugu, Orašju i delu Beograda. Prvi slučaj na području Sremske Mitrovice registrovan je krajem prošlog meseca na manjem domaćinstvu u selu Noćaj.

Boban Đurić iz Uprave za veterinu istakao je da su veterinarska služba i inspekcija odmah preduzele sve propisane mere nakon što je novi slučaj bolesti potvrđen i u opštini Žabalj, Južnobački okrug. Prema njegovim rečima, širenje virusa najverovatnije je povezano sa ljudskim faktorom, odnosno mogućnošću prenosa bolesti putem ljudi. On je upozorio na izuzetnu otpornost virusa i apelovao na sve proizvođače i vlasnike svinja da strogo poštuju biosigurnosne mere.

„Želim da apelujem na sve proizvođače, vlasnike svinja i farmere da maksimalno poštuju biosigurnosne mere, jer je ovaj virus izuzetno otporan i može se preneti na različite načine“, naveo je Đurić.

Đurić je podsetio da je tokom prethodnih godina bolest izazvala velike probleme, uključujući i slučaj iz okoline Zaječara iz 2021. godine, kada je eutanazirano gotovo 20.000 svinja. On je naglasio da vakcina za afričku kugu svinja ne postoji i da je eutanazija jedina mera kada se bolest potvrdi na gazdinstvu. Odgovornost uzgajivača i poštovanje zakonskih propisa su, prema njegovim rečima, ključni za sprečavanje daljeg širenja.

Veterinarska služba je, kako je istaknuto, maksimalno angažovana u prevenciji i dijagnostici, a uzorci sa sumnjivih gazdinstava hitno se šalju na analizu. „Cilj je brza i rana detekcija virusa, kako bismo bili korak ispred bolesti, a ne korak iza nje“, rekao je Đurić. On je dodao da država nadoknađuje štetu vlasnicima koji su ispunili propisane uslove, poput obeležavanja životinja.

Ministar poljoprivrede izjavio je da mesta za paniku nema, jer virus nije opasan za ljude, ali je napomenuo da su uvedene strože kaznene mere za prekršioce. Nadležni apeluju na sve uzgajivače da prijave svaku promenu zdravstvenog stanja životinja i da sarađuju sa veterinarskim službama kako bi se sprečilo širenje afričke kuge svinja.

Potražnja za majstorima naglo porasla tokom toplih dana, troškovi instalacije i kupovine rastu

Velike vrućine u Srbiji dovele su do značajnog povećanja potražnje za klima-uređajima, a građani se suočavaju sa dužim rokovima čekanja na ugradnju, koja može potrajati i do četiri meseca, kako je potvrđeno iz više izvora. U Čačku, cena instalacije klima-uređaja do tri metra iznosi oko 17.553 dinara (približno 150 evra), dok se svaki dodatni metar naplaćuje oko 1.755 dinara.

Osim troškova instalacije, građani moraju izdvojiti novac i za sam uređaj, pri čemu se najjeftiniji modeli prodaju po ceni od oko 33.000 dinara. Velika potražnja za klima-uređajima izazvala je nedostatak slobodnih majstora, što dodatno komplikuje situaciju za one koji su čekali početak toplih dana da bi kupili ili ugradili uređaj.

„Majstora je gotovo nemoguće naći, čeka se i do četiri meseca“, izjavio je Filip Tomašević za lokalne izvore. Zbog toga brojni građani trenutno teško dolaze do termina za montažu i servisiranje klima-uređaja, što stvara dodatni pritisak na tržište usluga.

Povećanje potražnje za klima-uređajima i produženi rokovi za ugradnju rezultat su rasta temperature i potrebe za rashlađivanjem domaćinstava širom Srbije. Prema dostupnim informacijama, očekuje se da će se ova situacija nastaviti i u narednim nedeljama, dokle god traju visoke temperature.

Prema podacima državne statistike, broj razvoda prvi put u padu, ali brakova je duplo manje nego pre 50 godina

U Srbiji je tokom prethodne godine zabeležen pad broja razvoda, prvi put posle višegodišnjeg rasta, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku. Prema zvaničnim podacima, razvedeno je 10.148 brakova, odnosno 4,4 odsto manje nego godinu dana ranije. Istovremeno, broj sklopljenih brakova nastavlja da opada, pa je prošle godine sudbonosno „da“ izgovoreno u 29.402 slučaja, što predstavlja pad od 3,2 odsto u odnosu na godinu pre.

Statistički podaci pokazuju da je u poslednjih 50 godina broj brakova u Srbiji prepolovljen. Tako je 1975. godine zaključeno 62.843 braka, dok je prošle godine taj broj iznosio 29.402, što je 33.441 brak manje. S druge strane, broj razvoda nije značajno promenjen – 1975. godine razvedeno je 10.693 braka, a prošle godine 10.148.

Prosečno trajanje braka koji završi razvodom je 13,9 godina, dok se najveći broj razvoda – 21,1 odsto – dešava između prve i četvrte godine zajedničkog života. Prosečna starost supružnika pri razvodu je 45,6 godina za muškarce i 42,1 godina za žene. Većina razvedenih parova, 52,4 odsto, ima decu, najčešće jedno, a u skoro dve trećine slučajeva deca nakon razvoda ostaju da žive sa majkom.

Prosečna starost mladoženja pri sklapanju braka je 34,4 godine, dok su neveste u proseku stare 31,4 godine. Najveći broj brakova sklapa se između supružnika sličnih godina.

„Promena trenda u broju razvoda ukazuje na moguće stabilizovanje bračnih zajednica, ali niska stopa sklapanja brakova i dalje je zabrinjavajuća“, saopštili su iz Republičkog zavoda za statistiku.