Meteorolozi najavljuju izražene pljuskove i lokalne nepogode, a sledeće nedelje očekuje se novo osveženje

Prema najnovijim meteorološkim prognozama, Srbiju tokom vikenda očekuje izražena nestabilnost sa mogućim obilnim padavinama, naročito u subotu i nedelju. Kako je saopšteno, visinski ciklon sa centrom iznad Ukrajine i Rumunije svojim uticajem obuhvatiće i naše područje, što će rezultirati povremenim pljuskovima, lokalno vrlo jakim, a moguća su i nevremena.

Maksimalne dnevne temperature tokom vikenda i početkom naredne nedelje kretaće se između 24 i 29 stepeni Celzijusa, dok će noći biti svežije. Stručnjaci navode da će tropski talas sa visokim temperaturama zaobići Srbiju i pretežno zahvatiti zapadne delove Evrope.

Sredinom sledeće nedelje, oko srede, očekuje se kratkotrajno poboljšanje vremena i porast temperature na 25 do 31 stepen. Međutim, već u četvrtak prognozira se novi visinski ciklon koji bi iz pravca Poljske mogao doneti nove pljuskove i osveženje. Meteorolozi ističu da će se detalji o ovom zahlađenju precizirati u narednim danima, ali je izvesno da se očekuje pad temperature i nestabilno vreme.

U periodu od 17. do 20. jula predviđeno je pretežno suvo i toplo vreme sa temperaturama od 28 do 34 stepena u većini mesta, dok bi u zaleđu Jadrana živa u termometru mogla doseći 38 stepeni. Ipak, prema trenutnim podacima, ekstremne vrućine iznad 34 stepena nisu očekivane u većem delu kopna.

Nakon tog perioda, meteorološki modeli ukazuju na mogućnost jačeg pogoršanja vremena oko 20. jula, uz osveženje i povratak prijatnijih letnjih temperatura. Stručnjaci zaključuju da bi ostatak leta mogao proteći u umerenijim okvirima, bez izrazito visokih temperatura.

Povodom godišnjice rođenja, otkriveni detalji iz privatnog života i navika slavnog pronalazača

Nikola Tesla, jedan od najpoznatijih naučnika, rođen je 10. jula 1856. godine u selu Smiljan, tada u okviru Austrijskog carstva. Njegovi pronalasci omogućili su razvoj savremenog sveta, ali i detalji iz njegovog privatnog života i danas izazivaju pažnju javnosti. Povodom godišnjice rođenja, izdvojeno je 15 manje poznatih činjenica o ovom geniju.

Tesla je govorio čak osam jezika, uključujući srpski, engleski, nemački, francuski, italijanski, mađarski, češki i latinski, a zahvaljujući izuzetnom pamćenju lako je savladavao stručnu literaturu na različitim jezicima. Poznat je i po fotografskom pamćenju, pa je često razvijao izume u mislima bez pravljenja skica.

Jedna od njegovih neobičnih osobina bila je odbojnost prema biserima, do te mere da je odbijao razgovor sa osobama koje su ih nosile. Spavao je veoma malo, tvrdeći da mu je dovoljno svega dva do tri sata sna dnevno, dok je ostatak vremena posvećivao radu. Svakodnevno je prepešačio i do 15 kilometara, verujući da kretanje održava ravnotežu tela i uma.

Brojevi 3, 6 i 9 bili su njegova opsesija, te je navike i izbore često prilagođavao tim brojevima. Posebno je vodio računa o higijeni, prao je ruke često i izbegavao rukovanje. Tesla se nikada nije oženio, smatrajući da bi porodični život odvukao pažnju od nauke. Pred kraj života bio je poznat po ljubavi prema golubovima, posebno prema jednoj beloj golubici.

Bio je visok oko 188 centimetara, što ga je činilo upečatljivom pojavom. Imao je izuzetno osetljivo čulo sluha i vida, navodeći da može da čuje grmljavinu na velikim udaljenostima i primeti sitne detalje. Pored bisera, izbegavao je i druge oblike nakita, parfeme i okrugle predmete.

Kolege su isticale da je radio i po 18 do 20 sati dnevno, a često je znao napamet stihove poznatih pesnika, posebno Jovana Jovanovića Zmaja, ali i Getea, Šekspira i Marka Tvena. Do poslednjih dana, Tesla je smatrao da nauka mora služiti čovečanstvu i da je korist za ljude važnija od ličnog bogatstva.

I danas, 170 godina od njegovog rođenja, Tesla ostaje jedna od ključnih ličnosti svetske nauke, a detalji iz njegovog života i dalje intrigiraju javnost.

Meteorolozi najavljuju vrhunac vrućina 17. jula, uz mogućnost olujnog nevremena nakon prodora hladnog fronta

Srbija se priprema za dolazak najintenzivnijeg toplotnog talasa iz zapadne Evrope, a prema najavama meteorologa, maksimalne temperature će dostići i do 40 stepeni Celzijusa oko 17. jula. Očekuje se da će ekstremne vrućine trajati do 19. i 20. jula, kada je najavljen prodor hladnog fronta sa mogućnošću olujnog nevremena, navodi se u zvaničnim prognozama.

Evropske službe upozoravaju da su toplotni talasi širom kontinenta sve češći i jači, a posledice su već vidljive kroz povećan broj šumskih požara i ozbiljnu sušu. Podaci pokazuju da je ove godine u Evropskoj uniji požarima zahvaćeno 56% više zemljišta nego što je uobičajeno.

Iz evropske službe za praćenje klime navode da uzastopni talasi vrućina predstavljaju rastući izazov, dok britanski Nacionalni savet šefova vatrogasnih službi upozorava građane da budu izuzetno oprezni prilikom boravka na otvorenom zbog visokog rizika od izbijanja požara.

“Većina šumskih požara počinje od male iskre: odbačenog roštilja, cigarete ili staklene flaše na suncu. Svi imamo ulogu u sprečavanju ovih katastrofa”, izjavio je Dejv Svolou, taktički savetnik u NFCC-u.

Naučnici ističu da klimatske promene i zagađenje doprinose intenzitetu toplotnih talasa i apeluju na prelazak na održive izvore energije i prilagođavanje novim vremenskim ekstremima.