Učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji od danas su na jesenjem raspustu koji traje do ponedeljka, 16. novembra.

Za sve učenike osnovnih i srednjih škola širom Srbije od danas počinje jesenji raspust. Prema zvaničnom školskom kalendaru, jesenji raspust u Srbiji traje ukupno pet dana. Naime, đaci neće imati nastavu od srede, 11. novembra, pa do ponedeljka, 16. novembra, kada se vraćaju u školske klupe. Ovakav raspored omogućava učenicima da uživaju u produženom odmoru, jer je prvi dan raspusta spojen sa državnim praznikom – Danom primirja u Prvom svetskom ratu, koji je neradan za sve zaposlene.

Tokom ovog perioda, učenici iz svih krajeva Srbije, od Subotice do Leskovca, imaće priliku za predah od školskih obaveza. Što se tiče temperatura, danas se u Subotici i Novom Sadu beleži 2°C, u Beogradu 8°C, dok Niš i Čačak imaju 4°C, a Leskovac 1°C. Tako najmlađi mogu da iskoriste slobodne dane za opuštanje u svojim gradovima i uživanje u jesenjem vremenu.

Jesenji raspust u Srbiji: spoj praznika i vikenda

Jesenji raspust u Srbiji svake godine predstavlja period kada đaci mogu da se odmore i posvete drugim aktivnostima. Ove godine, prema školskom kalendaru za 2026/2027. godinu, raspust zvanično traje od srede do petka (11. do 13. novembra). Uz predstojeći vikend, učenici imaju ukupno pet vezanih dana odmora.

Praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra, tradicionalno je neradan za sve zaposlene i spaja se sa raspustom. Zbog toga su i đaci i nastavnici u prilici da uživaju u dužem odmoru, što je mnogima važno za obnovu energije pred nastavak prvog polugodišta.

Kalendar narednih raspusta u školskoj 2026/2027. godini

Nakon jesenje pauze, učenike očekuje intenzivan rad do kraja prvog polugodišta. Prema kalendaru, zimski raspust za osnovce počinje posle završetka nastave 30. decembra, dok srednjoškolci nastavu završavaju 31. decembra. Povratak u školske klupe nakon novogodišnjih i božićnih praznika planiran je za ponedeljak, 18. januar 2027. godine.

Sledeći je sretenjski raspust, predviđen od 15. do 19. februara 2027. godine. Prolećni raspust i uskršnji praznici planirani su od 30. aprila do 4. maja 2027. godine. Na taj način, raspored odmora omogućava učenicima da tokom školske godine imaju više kraćih pauza, što doprinosi boljem balansu između školskih obaveza i slobodnog vremena.

Za više informacija o svim narednim raspustima u Srbiji, preporučuje se praćenje zvaničnih saopštenja škole ili Ministarstva prosvete. Tako učenici i roditelji mogu na vreme planirati aktivnosti i koristiti slobodne dane na najbolji način.

Neutralan izraz lica na fotografiji za pasoš olakšava identifikaciju i omogućava preciznije prepoznavanje identiteta.

Fotografije za pasoš često izazivaju komentare zbog ozbiljnog izraza lica koji svi moraju da imaju. Mnogi se pitaju zašto je osmeh nepoželjan i da li zaista postoji važan razlog zbog kojeg na slici za pasoš ne smete da se smejete. Prema zvaničnim uputstvima, neutralan izraz lica je ključan za lakše i preciznije prepoznavanje identiteta. Ovo pravilo nije samo zahtev fotografa, već ima praktičnu primenu pri kontroli putnih dokumenata.

Kada se fotografišete za pasoš, dobijate jasna uputstva: gledajte pravo u kameru, držite glavu uspravno i izbegavajte osmehivanje. Iako bi fotografija sa osmehom izgledala prijatnije, za pasoš je najvažnije da sve crte lica budu jasno i prepoznatljivo prikazane. Na taj način se sprečava mogućnost zabune tokom kontrole dokumenata, posebno na granicama i u situacijama kada se koristi tehnologija za prepoznavanje lica.

Zašto osmeh otežava prepoznavanje na slici za pasoš?

Osmeh na fotografiji menja pojedine karakteristike lica. Kada se smejete, obrazi se podižu, usne se razvlače, a oči mogu delovati manje nego obično. Zbog toga lice na slici može izgledati znatno drugačije u odnosu na svakodnevni, opušteni izraz. Upravo to otežava upoređivanje lica sa osobom koja pokazuje dokument, naročito kod automatskih sistema za prepoznavanje identiteta.

Zbog toga se u mnogim zemljama zahteva neutralan izraz lica na svim zvaničnim fotografijama. Takođe, važno je da nema dodatnih ukrasa, kao što su šeširi ili naočare sa tamnim staklima, koji bi mogli da zaklone deo lica. Na taj način se smanjuje mogućnost zloupotrebe i olakšava rad službenicima prilikom provere identiteta.

Kako treba da izgledate na fotografiji za pasoš?

Iako osmeh nije dozvoljen, to ne znači da na slici za pasoš treba da izgledate namršteno ili ljutito. Dovoljno je da mišići lica budu opušteni, usta zatvorena, a pogled usmeren pravo u objektiv. Pored toga, bitno je i dobro osvetljenje, kao i da nema zasenčenja ili refleksija na licu. Sve ove smernice služe da bi svaki detalj lica bio jasno vidljiv i prepoznatljiv.

Osim toga, fotografisanje za pasoš podrazumeva i određene tehničke zahteve: pozadina mora biti svetla i jednobojna, bez senki, a lice mora biti potpuno otkriveno. Na ovaj način se omogućava da svi putnici imaju fotografije koje će služiti svojoj svrsi – pouzdanoj identifikaciji tokom putovanja.

Značaj neutralnog izraza lica u savremenim sistemima provere

Danas se pasoške fotografije često koriste u savremenim sistemima za prepoznavanje lica, koji zahtevaju jasne i standardizovane slike. Neutralan izraz lica omogućava softveru da bolje uoči karakteristične crte i uporedi ih sa osobom koja pokazuje dokument. Na taj način se poboljšava bezbednost i smanjuje mogućnost zloupotrebe pasoša.

Zaključak je da pravilo zbog kojeg na slici za pasoš ne smete da se smejete ima praktičnu i bezbednosnu svrhu. Na fotografiji treba da izgledate prirodno, ali bez izraženih emocija, kako bi nadležni organi i sistemi za prepoznavanje mogli lako i precizno da potvrde vaš identitet.

Zaposleni koji rade 11. novembra, na Dan primirja, imaju pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110 odsto.

Zaposleni koji obavljaju radne obaveze na Dan primirja 11. novembra, imaju pravo na uvećanu dnevnicu, prema važećem Zakonu o radu. Poslodavac je dužan da im isplati najmanje 110 odsto osnovne zarade za taj dan, a iznos može biti veći ukoliko je to predviđeno kolektivnim ugovorom ili internim aktima kompanije. Ovo pravilo odnosi se isključivo na dane kada je praznik proglašen za neradni, kao što je slučaj sa Danom primirja.

Prema važećim propisima, Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik i obeležava se neradno. Ipak, mnogi radnici iz sektora zdravstva, policije, medija i drugih dežurnih službi i dalje su na radnom mestu. Za njih postoji posebna zakonska regulativa koja štiti njihova prava i garantuje dodatnu naknadu za rad tokom praznika.

Kako se obračunava uvećana dnevnica na Dan primirja

Poslodavac je u obavezi da zaposlenima koji rade na Dan primirja isplati uvećanu zaradu. Zakon jasno navodi da je minimalno povećanje 110 odsto u odnosu na osnovnu zaradu, dok neki ugovori mogu predvideti i veći procenat. Na taj način, zaposleni koji rade za vreme praznika ostvaruju dodatnu finansijsku korist, dok oni koji ne rade imaju pravo da odsustvuju bez gubitka zarade.

S obzirom na to da Dan primirja ove godine pada na radni dan, a praznik traje jedan dan, zaposleni koji rade tog datuma imaju pravo na ovu beneficiju samo za 11. novembar. Ova pravila važe isključivo za praznik koji se praznuje neradno, pa je važno da radnici i poslodavci budu upoznati sa svojim pravima i obavezama.

Ko ima pravo na uvećanu zaradu i kako se ostvaruje

Svi zaposleni koji su angažovani na poslu tokom državnog praznika, odnosno na Dan primirja, ostvaruju pravo na uvećanu zaradu. Prema Zakonu o radu, to pravo važi samo za dane koje država proglasi za neradne. Poslodavac može isplatiti i veći procenat uvećanja ukoliko je to definisano internim aktima ili individualnim ugovorima o radu.

Zaposleni koji su radili na Dan primirja treba da provere svoja prava kroz uvid u ugovor o radu ili kolektivni ugovor. Ukoliko poslodavac ne isplati uvećanu dnevnicu, zaposleni ima pravo da se obrati inspekciji rada i traži zaštitu svojih prava.

Praktični primer za zaposlene i poslodavce

Dodatna naknada za rad na Dan primirja ima za cilj da nadoknadi zaposlenima vreme provedeno na poslu tokom praznika. To je posebno važno za one koji nisu u mogućnosti da iskoriste slobodan dan, kao i za sektore gde je rad neophodan bez obzira na državne praznike. Kao rezultat, zakon štiti prava zaposlenih i reguliše obaveze poslodavaca u ovakvim situacijama.

Na kraju, poznavanje prava vezanih za rad na Dan primirja doprinosi boljem radnom okruženju i smanjuje mogućnost nesporazuma između zaposlenih i poslodavaca. Pre svega, jasno definisana pravila olakšavaju obračun zarada i omogućavaju zaposlenima da planiraju svoje vreme i finansije tokom praznika.