Zaposleni koji rade 11. novembra, na Dan primirja, imaju pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110 odsto.

Zaposleni koji obavljaju radne obaveze na Dan primirja 11. novembra, imaju pravo na uvećanu dnevnicu, prema važećem Zakonu o radu. Poslodavac je dužan da im isplati najmanje 110 odsto osnovne zarade za taj dan, a iznos može biti veći ukoliko je to predviđeno kolektivnim ugovorom ili internim aktima kompanije. Ovo pravilo odnosi se isključivo na dane kada je praznik proglašen za neradni, kao što je slučaj sa Danom primirja.

Prema važećim propisima, Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik i obeležava se neradno. Ipak, mnogi radnici iz sektora zdravstva, policije, medija i drugih dežurnih službi i dalje su na radnom mestu. Za njih postoji posebna zakonska regulativa koja štiti njihova prava i garantuje dodatnu naknadu za rad tokom praznika.

Kako se obračunava uvećana dnevnica na Dan primirja

Poslodavac je u obavezi da zaposlenima koji rade na Dan primirja isplati uvećanu zaradu. Zakon jasno navodi da je minimalno povećanje 110 odsto u odnosu na osnovnu zaradu, dok neki ugovori mogu predvideti i veći procenat. Na taj način, zaposleni koji rade za vreme praznika ostvaruju dodatnu finansijsku korist, dok oni koji ne rade imaju pravo da odsustvuju bez gubitka zarade.

S obzirom na to da Dan primirja ove godine pada na radni dan, a praznik traje jedan dan, zaposleni koji rade tog datuma imaju pravo na ovu beneficiju samo za 11. novembar. Ova pravila važe isključivo za praznik koji se praznuje neradno, pa je važno da radnici i poslodavci budu upoznati sa svojim pravima i obavezama.

Ko ima pravo na uvećanu zaradu i kako se ostvaruje

Svi zaposleni koji su angažovani na poslu tokom državnog praznika, odnosno na Dan primirja, ostvaruju pravo na uvećanu zaradu. Prema Zakonu o radu, to pravo važi samo za dane koje država proglasi za neradne. Poslodavac može isplatiti i veći procenat uvećanja ukoliko je to definisano internim aktima ili individualnim ugovorima o radu.

Zaposleni koji su radili na Dan primirja treba da provere svoja prava kroz uvid u ugovor o radu ili kolektivni ugovor. Ukoliko poslodavac ne isplati uvećanu dnevnicu, zaposleni ima pravo da se obrati inspekciji rada i traži zaštitu svojih prava.

Praktični primer za zaposlene i poslodavce

Dodatna naknada za rad na Dan primirja ima za cilj da nadoknadi zaposlenima vreme provedeno na poslu tokom praznika. To je posebno važno za one koji nisu u mogućnosti da iskoriste slobodan dan, kao i za sektore gde je rad neophodan bez obzira na državne praznike. Kao rezultat, zakon štiti prava zaposlenih i reguliše obaveze poslodavaca u ovakvim situacijama.

Na kraju, poznavanje prava vezanih za rad na Dan primirja doprinosi boljem radnom okruženju i smanjuje mogućnost nesporazuma između zaposlenih i poslodavaca. Pre svega, jasno definisana pravila olakšavaju obračun zarada i omogućavaju zaposlenima da planiraju svoje vreme i finansije tokom praznika.

Fond je obezbedio kapnometar i uređaje za respiratornu poligrafiju Institutu za majku i dete u Beogradu.

Novac vernika sa Časnog pojasa Presvete Bogorodice usmeren je za lečenje dece u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” u Beogradu. Ovu odluku je blagoslovio patrijarh Porfirije, glavni staratelj Fonda “Časni Pojas Presvete Bogorodice”, prema zvaničnom saopštenju.

Prema navodima, deo sredstava Fonda iskorišćen je za kupovinu kapnometra, uređaja za kontinuirano praćenje vrednosti respiracijskih gasova u krvi, čija je vrednost 3.027.501,60 dinara. Takođe, obezbeđeni su i uređaji za respiratornu poligrafiju vredni 1.512.000,00 dinara, što će unaprediti dijagnostiku i lečenje bolesti respiratornog sistema kod dece.

Kako je nastao Fond “Časni Pojas Presvete Bogorodice”

Fond “Časni Pojas Presvete Bogorodice” osnovan je u junu tekuće godine, odmah nakon što je ova velika svetinja vraćena iz prestonog Beograda u manastir Vatoped na Svetoj Gori. Prilozi vernika prikupljeni su prilikom poklonjenja Časnom Pojasu Presvete Bogorodice u Vaznesenjskom hramu i Spomen-hramu Svetog Save u periodu od 19. maja do 6. juna 2026. godine.

Sredstva su, kako se navodi, poverena na raspolaganje patrijarhu Porfiriju od strane igumana Vatopeda, arhimandrita Jefrema. Ova odluka omogućila je da donacije budu usmerene tamo gde je pomoć najpotrebnija, u ovom slučaju za decu sa bolestima respiratornog sistema.

Ko čini upravu Fonda i kako se raspolaže sredstvima

Upravu Fonda čine arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, protonamesnik Miroslav Čolaković, sekretar Eparhijskog upravnog odbora Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, Živojin Rakočević, književnik iz Kosovske Mitrovice, dr Miloš Ković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Milena Vrućinić, sekretar Zadužbine Sime A. Igumanova.

Kako je istaknuto, uprava očekuje da će Fond “Časni Pojas Presvete Bogorodice” nastaviti da se dopunjava prilozima vernika i u budućnosti. Takođe, sredstva će biti raspoređivana transparentno, sa ciljem podrške zdravlju dece i unapređenju medicinske opreme.

Na taj način, novac vernika sa Časnog pojasa Presvete Bogorodice već donosi konkretne koristi najmlađima u Srbiji. Fond nastavlja da prati potrebe zdravstvenih ustanova i planira nova ulaganja u skladu sa prikupljenim donacijama.

Registracija firme u Srbiji podrazumeva takse, procedure kod notara i zahteve banaka koje često iznenade buduće preduzetnike.

Pokretanje sopstvenog biznisa često zvuči jednostavno, ali otvaranje firme u Srbiji donosi brojne administrativne izazove. Iako mnogima deluje da je dovoljno popuniti formular na sajtu Agencije za privredne registre, u praksi se susreću sa nizom skrivenih troškova i procedura koje proces čine znatno zahtevnijim.

Otvaranje firme u Srbiji počinje prijavom u Agenciji za privredne registre. Preduzetnici plaćaju osnovnu taksu od 2.500 dinara za registraciju. Za DOO, elektronska registracija podrazumeva višu taksu, a konačan iznos zavisi i od vrste osnivačkog kapitala. Osim toga, neophodno je pripremiti i overiti određena dokumenta.

Obavezna poseta notaru i troškovi overe

Nakon registracije, sledeći korak često podrazumeva obaveznu posetu javnom beležniku. Kod osnivanja DOO-a, kod notara se overavaju ključni dokumenti, kao što su osnivački akt i OP obrazac, bez kojeg nije moguće otvoriti poslovni račun u banci. Troškovi overe kod notara variraju, ali mogu iznositi od nekoliko hiljada do preko 5.000 dinara, u zavisnosti od broja osnivača i količine dokumenata.

Pored toga, važno je znati da se notarske takse i procedure razlikuju u zavisnosti od vrste firme, kao i od mesta registracije. Na primer, za preduzetnike proces može biti jednostavniji, ali i tu postoje određeni administrativni zahtevi koje je potrebno zadovoljiti.

Otvaranje poslovnog računa: šta očekivati u banci

Završni korak za otvaranje firme u Srbiji je otvaranje poslovnog računa u banci. Iako mnogi očekuju brz proces, banke danas imaju stroge procedure i zahtevaju detaljnu identifikaciju klijenata. Bez overenog OP obrasca nije moguće otvoriti račun, a ceo proces može potrajati duže od očekivanog.

Banke često traže dodatne informacije, a procedura “Upoznaj svog klijenta” uključuje i provere koje mogu usporiti otvaranje računa. Zbog toga je preporučljivo unapred prikupiti svu potrebnu dokumentaciju, kako bi proces tekao što efikasnije.

Na šta obratiti pažnju tokom celog procesa

Otvaranje firme u Srbiji zahteva pažljivo planiranje i informisanje o svim koracima. Pored osnovnih taksi i troškova overe kod notara, treba računati i na vreme potrebno za prikupljanje i pripremu dokumenata. Štaviše, proces otvaranja poslovnog računa može doneti dodatne izazove zbog strožih bankarskih procedura.

Uprkos svemu, detaljno informisanje i dobra priprema mogu značajno olakšati otvaranje firme u Srbiji. Preporučuje se da budući preduzetnici prate promene u zakonodavstvu i konsultuju se sa stručnjacima kako bi izbegli nepotrebna iznenađenja.