Kompanija ostvarila 9. mesto po ukupnom prihodu i plasirala robu domaćih proizvođača vrednu 22 miliona evra

Lidl Srbija zauzeo je prvo mesto po dobiti u sektoru maloprodaje, dok je otkup od domaćih dobavljača porastao 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Zvanični podaci o poslovanju privrede u Srbiji potvrđuju snažnu poziciju ove kompanije na tržištu. Lidl Srbija je na rang listi najuspešnijih preduzeća u zemlji zauzeo 9. mesto po poslovnom prihodu i 29. mesto po dobiti. Istovremeno, u sektoru trgovine na malo kompanija je ostvarila 1. mesto po dobiti i 2. mesto po ukupnom poslovnom prihodu, saopšteno je iz Uprave kompanije.

Finansijski rezultati i pozicija na tržištu maloprodaje

Ovi rezultati predstavljaju potvrdu uspešne dugoročne strategije i poslovnog modela. Ivan Kostadinović, direktor za finansije i član Uprave kompanije, istakao je da je Lidl Srbija tokom godine dostigao prvo mesto po tržišnom udelu. To je značajan uspeh, naročito s obzirom na izazove koje je donela prethodna godina i povećane tržišne pritiske. Kompanija je uspela da zadrži rezilijentnost i visoku efikasnost čitavog sistema zahvaljujući jednostavnom poslovnom modelu, optimizaciji procesa i pažljivom odabiru asortimana.

Otkup od domaćih dobavljača i podrška privredi

Ključni deo poslovanja kompanije čini saradnja sa lokalnim proizvođačima. Ove godine, vrednost otkupa od domaćih dobavljača porasla je za 16 procenata u poređenju sa ranijim periodom. Na policama Lidl Srbija nalazi se više od 700 artikala domaćih proizvođača. Kompanija je domaćim proizvođačima omogućila i plasman robe u inostranstvu kroz svoju prodajnu mrežu, sa ukupnom vrednošću od 22 miliona evra tokom 2025. godine. Takva podrška ne samo da donosi finansijske benefite lokalnoj privredi, već doprinosi podizanju standarda proizvodnje, pakovanja i bezbednosti hrane u Srbiji.

Efikasnost poslovanja i strategija za naredni period

U uslovima inflacije i promena potrošačkih navika, Lidl Srbija očuvao je profitabilnost zahvaljujući preciznom upravljanju troškovima i kontinuiranim investicijama u optimizaciju logističkih lanaca i digitalizaciju procesa. “Efikasnost nije nešto što se sprovodi povremeno, već predstavlja svakodnevni standard u Lidlu”, naglasio je Ivan Kostadinović. Uštede ostvarene na operativnim troškovima kompanija prenosi na finalnu cenu proizvoda, što kupci prepoznaju kroz stabilan kvalitet i fer politiku cena.

Planovi za ekspanziju i održivi rast

Lidl Srbija najavio je nastavak širenja prodajne mreže, uz poseban fokus na održivo poslovanje, društvenu odgovornost i digitalizaciju. Cilj kompanije ostaje očuvanje stabilnog rasta i liderske pozicije, kao i dalji razvoj tima. “Naš cilj ostaje jasan – nastaviti stabilan rast, sačuvati lidersku poziciju i ostati prvi izbor potrošača za svakodnevnu kupovinu”, zaključio je Ivan Kostadinović.

Uprkos rekordnim bioskopskim prihodima, Dizni i Netfliks najavljuju smanjenje troškova i talas otkaza, dok Veliki Los Anđeles gubi 54.000 stanovnika

Holivudska industrija prolazi kroz period velikih promena, iako bioskopski prihodi u Severnoj Americi dostižu 4,765 milijardi dolara tokom letnje sezone 2026. godine. Uprkos uspešnim filmovima, talas otkaza pogađa kompanije poput Diznija i Netfliksa, a ključni razlog su zahtevi za smanjenje troškova i spajanja velikih studija.

Otpuštanja i smanjenje troškova u Dizniju i Netfliksu

Dizni planira da ukine hiljade radnih mesta, nastavljajući trend započet 2023. kada je bez posla ostalo 7.000 ljudi. Tokom 2025. godine došlo je do novih otpuštanja, a u aprilu 2026. kompanija je ukinula još oko 1.000 radnih mesta. Prema najnovijim izveštajima, rukovodstvo traži od pojedinih sektora smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto. Zvaničan broj novih otkaza još nije objavljen. S druge strane, Netfliks je sredinom oktobra otpustio oko 1.000 zaposlenih, što čini približno šest odsto radne snage kompanije. Istovremeno su došle i promene u rukovodstvu — kompaniju je napustila direktorka za sadržaj Bela Badžarija, a nekoliko dana kasnije i Den Lin, koji je vodio filmski sektor.

Spajanja studija i posledice na zapošljavanje

Pored pojedinačnih rezova, tržište potresa završetak spajanja Worner Bros. Diskaverija i Paramounta u novu grupaciju pod imenom Skajdens, sa vrednošću transakcije od oko 111 milijardi dolara. Rukovodstvo Skajdensa najavilo je teške odluke koje će uticati na zaposlene, uključujući integraciju striming servisa, kancelarija i poslovnih sektora. Očekuje se smanjenje dupliranih timova za prodaju, marketing i odnose s javnošću, što će dodatno uticati na broj radnih mesta. Otpuštanja su potvrđena kao deo procesa integracije.

Gubitak produkcija i demografski pad u Los Anđelesu

Filmska industrija u Los Anđelesu trpi posledice pandemije i štrajkova iz 2023. godine, što je rezultiralo povećanim troškovima produkcije. Zbog toga produkcije sele snimanja izvan Kalifornije, tražeći povoljnije poreske olakšice i niže troškove. Pre dve godine pokrenuta je platforma Stay In LA, ali rezultati za zadržavanje produkcija za sada izostaju. Prema istraživanju Ernst & Young, udeo budžeta velikih filmskih produkcija koji se troši u SAD opao je sa 74 na 42 odsto između 1999. i 2024. godine. Istovremeno, udeo troškova u inostranstvu porastao je sa 26 na 58 odsto. Kod televizijskih serija, udeo budžeta za snimanje u SAD smanjen je sa 94 na 64 odsto. Pored toga, prema podacima Američkog biroa za popis stanovništva, okrug Los Anđeles je između jula 2024. i jula 2025. izgubio 54.000 stanovnika, što je najveći pad među američkim okruzima. Broj stanovnika smanjen je sa 9,75 miliona na 9,69 miliona.

Rekordni bioskopski prihodi ne znače oporavak industrije

Letnja sezona 2026. donela je rekordan prihod od 4,765 milijardi dolara od prodatih ulaznica u Severnoj Americi, čime je nadmašen rekord iz 2013. godine. Najveći hitovi su „Spajdermen: Potpuno novi dan“, „Odiseja“ i „Priča o igračkama 5“. Na globalnom nivou, pet filmova premašilo je milijardu dolara zarade prvi put od 2019. godine. Međutim, rast prihoda od bioskopskih ulaznica ne znači i oporavak cele industrije. Talas otkaza i preseljenje produkcija ukazuju na duboke strukturne promene u sektoru. Kao rezultat toga, zaposleni u filmskoj industriji suočavaju se sa sve većom neizvesnošću. Štaviše, gubitak produkcija iz Los Anđelesa ima i šire posledice na ekonomiju grada i regiona.

Šest vodećih banaka izdvojilo je transparentnost, bezbednost i zaštitu podataka kao ključne izazove za kupovinu putem AI agenata

Šest velikih banaka upozorilo je da agentna trgovina, odnosno kupovina koju obavljaju AI agenti, nosi značajne rizike za korisnike. U zajedničkom dokumentu istaknuto je da agenti mogu naručivati proizvode, porediti ponude i obavljati plaćanja, ali se postavlja ključno pitanje — da li agentna trgovina zaista štiti interes potrošača. Ovi rizici uključuju mogućnost pogrešnih narudžbina, prekomerne potrošnje, prevara i zloupotrebe podataka, što povećava potrebu za jasnom regulativom.

Rizici agentne trgovine i zabrinutost korisnika

ASB Bank, Bank of America, Capital One, Commonwealth Bank of Australia, ING i NatWest Group posebno su naglasile važnost transparentnosti, bezbednosti i privatnosti podataka. Prema izveštaju banaka, korisnici nisu sigurni da li će agenti birati proizvode u njihovom interesu ili prema komercijalnim podsticajima. Kao rezultat, potrošači strahuju od pogrešnih narudžbina i mogućeg izlaganja prevarama. Takođe, postoji zabrinutost da bi AI agenti mogli favorizovati načine plaćanja sa višim provizijama umesto onih koji su najpovoljniji za korisnika. Osim toga, eventualno curenje podataka može imati ozbiljne posledice, jer agentni sistemi upravljaju finansijskim i ličnim informacijama kupaca i trgovaca.

Transparentnost i kontrola ključne za bezbednu agentnu trgovinu

U trenutku kad tehnološke kompanije i trgovci razvijaju alate za automatizovanu kupovinu, banke ističu da ovakvi sistemi moraju omogućiti korisnicima potpunu kontrolu nad odlukama. Zbog toga je važno jasno definisati šta korisnik ovlašćuje AI agenta da radi, kao i kako agent bira proizvode i usluge. S druge strane, neophodna je interoperabilnost — mogućnost povezivanja različitih sistema — kako bi se sprečila zloupotreba i obezbedila zaštita korisnika. Kao rezultat, banke predlažu da se regulatorni okvir uskladi sa razvojem agentne trgovine, uz prioritet na zaštiti potrošača i sigurnosti transakcija.

Tehnologija ne može zameniti fizičko iskustvo kupovine

Ron Džonson, bivši rukovodilac kompanije Apple, ocenio je da će agentna trgovina unaprediti online kupovinu, ali ne može u potpunosti zameniti fizički kontakt sa proizvodom. Kupci će uz pomoć AI alata dolaziti bolje informisani, ali će i dalje želeti da vide ili isprobaju proizvod pre kupovine. Ovakva ograničenja dodatno ukazuju na potrebu za obazrivim uvođenjem agentnih sistema u svakodnevnu trgovinu. Zbog toga banke zaključuju da agentna trgovina može doneti olakšice, ali i dalje zahteva strogu kontrolu, transparentnost i zaštitu korisnika od potencijalnih zloupotreba.