Šest vodećih banaka izdvojilo je transparentnost, bezbednost i zaštitu podataka kao ključne izazove za kupovinu putem AI agenata

Šest velikih banaka upozorilo je da agentna trgovina, odnosno kupovina koju obavljaju AI agenti, nosi značajne rizike za korisnike. U zajedničkom dokumentu istaknuto je da agenti mogu naručivati proizvode, porediti ponude i obavljati plaćanja, ali se postavlja ključno pitanje — da li agentna trgovina zaista štiti interes potrošača. Ovi rizici uključuju mogućnost pogrešnih narudžbina, prekomerne potrošnje, prevara i zloupotrebe podataka, što povećava potrebu za jasnom regulativom.

Rizici agentne trgovine i zabrinutost korisnika

ASB Bank, Bank of America, Capital One, Commonwealth Bank of Australia, ING i NatWest Group posebno su naglasile važnost transparentnosti, bezbednosti i privatnosti podataka. Prema izveštaju banaka, korisnici nisu sigurni da li će agenti birati proizvode u njihovom interesu ili prema komercijalnim podsticajima. Kao rezultat, potrošači strahuju od pogrešnih narudžbina i mogućeg izlaganja prevarama. Takođe, postoji zabrinutost da bi AI agenti mogli favorizovati načine plaćanja sa višim provizijama umesto onih koji su najpovoljniji za korisnika. Osim toga, eventualno curenje podataka može imati ozbiljne posledice, jer agentni sistemi upravljaju finansijskim i ličnim informacijama kupaca i trgovaca.

Transparentnost i kontrola ključne za bezbednu agentnu trgovinu

U trenutku kad tehnološke kompanije i trgovci razvijaju alate za automatizovanu kupovinu, banke ističu da ovakvi sistemi moraju omogućiti korisnicima potpunu kontrolu nad odlukama. Zbog toga je važno jasno definisati šta korisnik ovlašćuje AI agenta da radi, kao i kako agent bira proizvode i usluge. S druge strane, neophodna je interoperabilnost — mogućnost povezivanja različitih sistema — kako bi se sprečila zloupotreba i obezbedila zaštita korisnika. Kao rezultat, banke predlažu da se regulatorni okvir uskladi sa razvojem agentne trgovine, uz prioritet na zaštiti potrošača i sigurnosti transakcija.

Tehnologija ne može zameniti fizičko iskustvo kupovine

Ron Džonson, bivši rukovodilac kompanije Apple, ocenio je da će agentna trgovina unaprediti online kupovinu, ali ne može u potpunosti zameniti fizički kontakt sa proizvodom. Kupci će uz pomoć AI alata dolaziti bolje informisani, ali će i dalje želeti da vide ili isprobaju proizvod pre kupovine. Ovakva ograničenja dodatno ukazuju na potrebu za obazrivim uvođenjem agentnih sistema u svakodnevnu trgovinu. Zbog toga banke zaključuju da agentna trgovina može doneti olakšice, ali i dalje zahteva strogu kontrolu, transparentnost i zaštitu korisnika od potencijalnih zloupotreba.

Jedini sačuvani dokument osiguranja čeličnog trupa Titanika biće ponuđen na aukciji 21. novembra, preko veka nakon isplate štete

Originalna polisa osiguranja Titanika biće ponuđena na aukciji 21. novembra u Devizesu, u engleskoj grofoviji Viltšir. Ova osiguravajuća polisa jedina je poznata koja je pokrivala čelični trup Titanika tokom probnih plovidbi. Polisa je izdata 27. marta 1912. godine, svega 19 dana pre čuvenog potonuća broda na putu od Sautemptona do Njujorka, kada je život izgubilo oko 1.500 ljudi. Osiguranje je tada pokrivalo vrednost trupa od 100.000 dolara, a suma je isplaćena u roku od 30 dana nakon nesreće, potvrdila je Atlantic Mutual Insurance Company, jedan od glavnih osiguravača broda.

Vrednost polise i istorijski značaj

Prema procenama, današnja vrednost ove polise iznosi oko 3,5 miliona dolara. Polisa je važila godinu dana počev od 30. marta 1912. godine i uključivala je osiguranje za probne plovidbe od Belfasta do Sautemptona. Posebno je zanimljivo to što je u dokumentu rukom dopisana klauzula kojom su probne plovidbe eksplicitno obuhvaćene. Na taj način, pokriće se protezalo na period isporuke broda, pre nego što je Titanik počeo da prevozi putnike. Ovaj detalj doprinosi izuzetnoj retkosti i istorijskoj vrednosti dokumenta.

Atlantic Mutual: od osiguranja Titanika do finansijskog sloma

Atlantic Mutual Insurance Company osnovana je 1838. godine u Sjedinjenim Državama i tokom 19. veka postala je najveća pomorska osiguravajuća kuća u Severnoj Americi. Njihov klijent bila je Oceanic Steam Navigation Company, matična kompanija Titanika. Osim pomorskog, Atlantic Mutual se bavio i osiguranjem imovine, automobila i odgovornosti preduzeća. Kompanija je učestvovala u isplatama šteta i nakon napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku. Međutim, zbog rasta budućih odštetnih zahteva iz “long-tail” osiguranja, posebno onih vezanih za odgovornost i povrede na radu, finansijski položaj firme se pogoršao. Troškovi su rasli brže od kapitala. Do 2009. godine, obaveze su premašile raspoloživi kapital za 25,1 milion dolara. Regulatori u Ohaju i Arkanzasu suspendovali su dozvole za rad 2010. godine, a kompanija je ušla u likvidaciju 2011. godine.

Aukcija i značaj za kolekcionare i istoriju

Prodaja ove polise na aukciji privlači pažnju kako kolekcionara, tako i istoričara pomorstva i osiguranja. Dokument nosi jedinstvenu vrednost jer svedoči o jednom od najpoznatijih slučajeva isplate osiguranja u istoriji. Kao rezultat, aukcija predstavlja priliku da se jedan od najređih dokaza o finansijskoj pozadini Titanika nađe u rukama privatnih ili javnih kolekcija. Originalna polisa osiguranja Titanika, sa svojom procenjenom vrednošću od 3,5 miliona dolara, simbolizuje vezu između globalne industrije osiguranja i velikih istorijskih događaja.

Rast BDP-a pokreće potrošnja i javne investicije, dok strane investicije i industrija beleže pad u 2026. godini

EY, globalna revizorska i konsultantska kuća, procenila je da će privredni rast Srbije iznositi 3,2 odsto u 2026. godini. Prema izveštaju “Makroekonomski puls”, na privredu najviše utiču potrošnja i javne investicije, dok strani kapital i privatne investicije beleže pad. Neizvesnost u vezi sa politikom nove vlade i realizacijom nasleđenih projekata ocenjena je kao ključni rizik za budući rast.

Detaljni pokazatelji privrednog rasta Srbije

Prema EY, očekuje se da rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ostane na približno 3 odsto i u 2027. godini. Ovaj rast pretežno podstiče rast potrošnje domaćinstava, zahvaljujući povećanju plata, penzija i transfera iz budžeta. Fiksne investicije su takođe porasle, što se najviše pripisuje aktivnostima u vezi sa pripremama za predstojeći EKSPO i povećanim izdvajanjima za odbranu.

U prvoj polovini 2026. godine privredni rast ubrzao je na 3,5 odsto, dok je privatna potrošnja realno povećana za 4,5 odsto. Javna potrošnja nastavila je da podstiče širi rast, uz povećanje od oko 1,2 milijarde evra međugodišnje. Vlada je snažno oslonjena na deficitno finansiranje, što je omogućilo rast od gotovo četiri odsto međugodišnje u tom periodu.

Neizvesnost oko politike i investicija

Međutim, EY upozorava da su izgledi za privredni rast Srbije izloženi brojnim domaćim i međunarodnim neizvesnostima. Najveći izazovi su vezani za buduće ekonomske politike nove vlade i sprovođenje nasleđenih projekata, posebno u svetlu političkih promena nakon izbora u oktobru 2026. godine. Intenzitet javnih investicija, naročito onih povezanih sa EKSPO, ima značajan uticaj na rast investicija, potrošnje i izvoza usluga.

Spoljno okruženje takođe ostaje nestabilno. Ključne centralne banke podižu kamatne stope zbog inflatornih pritisaka, dok je privredni rast kod glavnih partnera Srbije, Italije i Nemačke, slab. Politička neizvesnost u evropskim zemljama dodatno komplikuje prognoze, jer se očekuje niz izbornih ciklusa u članicama Evropske unije.

Strane investicije i struktura sektora

Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji stagniraju. Novi prilivi stranog kapitala su tokom 2025. i početkom 2026. godine značajno usporili, a učešće SDI je palo na četiri odsto BDP-a u 2025. godini i 2,8 odsto BDP-a u prvih osam meseci 2026. godine. To je najniži nivo SDI u poslednjih deset godina.

Rast bruto dodate vrednosti najviše generišu trgovina, finansijski sektor i informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Trgovina je glavni pokretač rasta zahvaljujući većoj potrošnji domaćinstava, dok finansijski sektor beleži rast zbog povećane tražnje za potrošačkim kreditima. IKT sektor nastavlja pozitivan doprinos, podstaknut spoljnom tražnjom. Građevinarstvo je zabeležilo snažan rast u drugom kvartalu 2026. godine, pre svega zbog investicija uoči EXPO-a 2027.

Industrija, poljoprivreda i zaposlenost

Poljoprivredna proizvodnja se oporavlja u odnosu na lošu sezonu 2025. godine, posebno zbog obilnog roda voća i povrća. S druge strane, industrijska proizvodnja pokazuje umereni oporavak, ali njen rast zavisi najviše od automobilske industrije. Zatvaranje i smanjenje obima rada u fabrikama prerađivačke industrije dovelo je do smanjenja zaposlenosti, dok rast zaposlenosti u IKT sektoru stagnira.

“Pogođeni slabijim porudžbinama evropske automobilske industrije i slabljenjem troškovne konkurentnosti, pojedini dobavljači automobilske industrije zatvorili su pogone ili smanjili broj zaposlenih”, navodi se u izveštaju EY. Istovremeno, minimalna zarada je realno porasla za 17 odsto sredinom 2026. godine.

Zaključak i budući izgledi

Kao rezultat trenutnih trendova, EY očekuje da će potrošnja ostati glavni pokretač privrednog rasta do kraja ove i tokom naredne godine. Rizici povezani sa veštačkom inteligencijom deluju u oba smera: preispitivanje profitabilnosti može ograničiti investicije, dok bi ubrzan rast produktivnosti mogao podstaći razvoj IKT i drugih sektora. Ukupna ekonomska slika Srbije u 2026. godini ostaje pozitivna, ali pod snažnim uticajem neizvesnosti u vezi sa politikom nove vlade i globalnim ekonomskim kretanjima.