Rast BDP-a pokreće potrošnja i javne investicije, dok strane investicije i industrija beleže pad u 2026. godini

EY, globalna revizorska i konsultantska kuća, procenila je da će privredni rast Srbije iznositi 3,2 odsto u 2026. godini. Prema izveštaju “Makroekonomski puls”, na privredu najviše utiču potrošnja i javne investicije, dok strani kapital i privatne investicije beleže pad. Neizvesnost u vezi sa politikom nove vlade i realizacijom nasleđenih projekata ocenjena je kao ključni rizik za budući rast.

Detaljni pokazatelji privrednog rasta Srbije

Prema EY, očekuje se da rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ostane na približno 3 odsto i u 2027. godini. Ovaj rast pretežno podstiče rast potrošnje domaćinstava, zahvaljujući povećanju plata, penzija i transfera iz budžeta. Fiksne investicije su takođe porasle, što se najviše pripisuje aktivnostima u vezi sa pripremama za predstojeći EKSPO i povećanim izdvajanjima za odbranu.

U prvoj polovini 2026. godine privredni rast ubrzao je na 3,5 odsto, dok je privatna potrošnja realno povećana za 4,5 odsto. Javna potrošnja nastavila je da podstiče širi rast, uz povećanje od oko 1,2 milijarde evra međugodišnje. Vlada je snažno oslonjena na deficitno finansiranje, što je omogućilo rast od gotovo četiri odsto međugodišnje u tom periodu.

Neizvesnost oko politike i investicija

Međutim, EY upozorava da su izgledi za privredni rast Srbije izloženi brojnim domaćim i međunarodnim neizvesnostima. Najveći izazovi su vezani za buduće ekonomske politike nove vlade i sprovođenje nasleđenih projekata, posebno u svetlu političkih promena nakon izbora u oktobru 2026. godine. Intenzitet javnih investicija, naročito onih povezanih sa EKSPO, ima značajan uticaj na rast investicija, potrošnje i izvoza usluga.

Spoljno okruženje takođe ostaje nestabilno. Ključne centralne banke podižu kamatne stope zbog inflatornih pritisaka, dok je privredni rast kod glavnih partnera Srbije, Italije i Nemačke, slab. Politička neizvesnost u evropskim zemljama dodatno komplikuje prognoze, jer se očekuje niz izbornih ciklusa u članicama Evropske unije.

Strane investicije i struktura sektora

Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji stagniraju. Novi prilivi stranog kapitala su tokom 2025. i početkom 2026. godine značajno usporili, a učešće SDI je palo na četiri odsto BDP-a u 2025. godini i 2,8 odsto BDP-a u prvih osam meseci 2026. godine. To je najniži nivo SDI u poslednjih deset godina.

Rast bruto dodate vrednosti najviše generišu trgovina, finansijski sektor i informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Trgovina je glavni pokretač rasta zahvaljujući većoj potrošnji domaćinstava, dok finansijski sektor beleži rast zbog povećane tražnje za potrošačkim kreditima. IKT sektor nastavlja pozitivan doprinos, podstaknut spoljnom tražnjom. Građevinarstvo je zabeležilo snažan rast u drugom kvartalu 2026. godine, pre svega zbog investicija uoči EXPO-a 2027.

Industrija, poljoprivreda i zaposlenost

Poljoprivredna proizvodnja se oporavlja u odnosu na lošu sezonu 2025. godine, posebno zbog obilnog roda voća i povrća. S druge strane, industrijska proizvodnja pokazuje umereni oporavak, ali njen rast zavisi najviše od automobilske industrije. Zatvaranje i smanjenje obima rada u fabrikama prerađivačke industrije dovelo je do smanjenja zaposlenosti, dok rast zaposlenosti u IKT sektoru stagnira.

“Pogođeni slabijim porudžbinama evropske automobilske industrije i slabljenjem troškovne konkurentnosti, pojedini dobavljači automobilske industrije zatvorili su pogone ili smanjili broj zaposlenih”, navodi se u izveštaju EY. Istovremeno, minimalna zarada je realno porasla za 17 odsto sredinom 2026. godine.

Zaključak i budući izgledi

Kao rezultat trenutnih trendova, EY očekuje da će potrošnja ostati glavni pokretač privrednog rasta do kraja ove i tokom naredne godine. Rizici povezani sa veštačkom inteligencijom deluju u oba smera: preispitivanje profitabilnosti može ograničiti investicije, dok bi ubrzan rast produktivnosti mogao podstaći razvoj IKT i drugih sektora. Ukupna ekonomska slika Srbije u 2026. godini ostaje pozitivna, ali pod snažnim uticajem neizvesnosti u vezi sa politikom nove vlade i globalnim ekonomskim kretanjima.

Evropska banka beleži rast neto dobiti od 24 odsto i rekordne prihode, RoTE iznosi 25,5 odsto

UniCredit Grupa zabeležila je neto profit od 3,3 milijarde evra u trećem kvartalu 2026. godine. Ovaj rezultat, koji predstavlja rast od 24 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema zvaničnom izveštaju, stavlja UniCredit Grupu među najuspešnije evropske banke. Ukupni neto profit Grupe za prvih devet meseci 2026. dostigao je 9,4 milijarde evra, što potvrđuje snažan trend rasta.

Prihodi porasli 12 odsto, snažan prinos na kapital

Prihodi Grupe u trećem kvartalu iznosili su 6,9 milijardi evra. To je povećanje od 12 odsto na godišnjem nivou. Prinos na kapital (RoTE – povraćaj na materijalni kapital) iznosio je 25,5 odsto u trećem kvartalu i 24,3 odsto za prvih devet meseci. Čak 90 odsto ukupnih prihoda dolazi iz osnovnog poslovanja, što osigurava održivost modela. Prihodi od naknada i neto osiguranja porasli su za 11 odsto. Neto prihod od kamata (NII) povećan je za 8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, kao i za 5 odsto u odnosu na prošli kvartal.

Rast kredita i depozita, stabilan odnos rizika i marži

Snažan rast poslovanja zabeležen je na svim tržištima. Krediti su porasli za 9 odsto, a depoziti za 7 odsto, dok je odnos kredita i depozita dostigao 88 odsto. Važno je istaći da nije došlo do smanjenja margina niti povećanja rizika. Ovi pokazatelji potvrđuju stabilnost bilansa i efikasnu kontrolu rizika.

Izjave menadžmenta i strateški potezi

„UniCredit je ostvario svoj najbolji kvartal ikada i najbolji u evropskom bankarskom sektoru, nadmašivši sve ključne pokazatelje poslovanja: najveći rast neto dobiti, najbolji RoTE i odnos troškova i prihoda, kao i organsko generisanje kapitala, što je doprinelo prinosima za akcionare koji su najbolji u industriji uz istovremeno povećanje kapitala“, izjavio je Andrea Orcel, CEO UniCredit Grupe. On je dodao da je strategija Unlimited omogućila održivi profitabilan rast i strukturalnu efikasnost troškova.

Planirana integracija Commerzbank i buduće perspektive

Osim snažnih finansijskih rezultata, UniCredit Grupa nastavlja jačanje svoje panevropske pozicije kroz planiranu integraciju jedne od najvećih nemačkih banaka – Commerzbank. Preostala regulatorna odobrenja očekuju se do kraja novembra, nakon čega sledi finalizacija akvizicije. Ova transakcija biće značajna za rast zarade po akciji i dugoročne koristi za akcionare. Kao rezultat toga, očekuje se dodatno jačanje prisustva na evropskom tržištu i proširenje sektorskog uticaja banke. Snažni pokazatelji UniCredit Grupe potvrđuju sposobnost povećanja tržišnog udela bez kompromisa po pitanju profitabilnosti i kvaliteta portfolija rizika.

Srpska privreda beleži drugi najbolji rast BDP-a u regionu, ali uz deficit, pad izvoza struje i izazove u sektoru rada

Srbija je u 2026. godini zabeležila privredni rast od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u centralnoj i istočnoj Evropi, odmah iza Poljske. Ovaj podatak iz godišnje edicije BIZNIS TOP 2025/26 pokazuje da privredni rast Srbije dolazi uz visoke ekonomske troškove i duboke strukturne probleme, što predstavlja izazovno nasleđe za novu vlast. Istovremeno, makroekonomski rezultati ukazuju na prividnu stabilnost, dok se u pozadini odvijaju nepovoljni trendovi na tržištu rada i energetskom sektoru.

Struktura rasta i zavisnost od javne potrošnje

Analize konsultantskih kuća pokazuju da model privrednog rasta Srbije previše zavisi od javne potrošnje i velikih projekata poput Expo 27. Ovakav pristup, prema procenama, prevazilazi domaće kapacitete i produbljuje strukturne slabosti. S druge strane, srpska ekonomija beleži „dva koloseka” – snažan uticaj stranog kapitala, naročito nemačkog i kineskog, potiskuje domaće investitore. Domaća preduzeća u velikoj meri zavise od kretanja u evrozoni, dok Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom preti povećanjem spoljnotrgovinskog deficita zbog uvoza skupe tehnologije i izvoza sirovina. Plate su porasle i izjednačile se sa onima u Bugarskoj i Rumuniji, ali troškovi fluktuacije radne snage značajno utiču na profitabilnost domaćih firmi.

Izazovi na tržištu rada i regionalni disbalansi

Prema podacima BIZNIS TOP 2025/26, nezaposlenost u Srbiji je pala na 7,2 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Istovremeno, broj zaposlenih je smanjen, a 62.000 ljudi je napustilo tržište rada. Ovaj trend ukazuje da se smanjenje nezaposlenosti ne događa isključivo zbog novih radnih mesta, već i zbog emigracije, penzionisanja i odustajanja od traženja posla. Beograd i Novi Sad nastavili su da privlače radnu snagu, dok je ostatak zemlje suočen sa depopulacijom i manjkom radnika. Zvanično zaposlena lica su sve češće angažovana u nesigurnim poslovima, što stvara dodatnu nestabilnost.

Energetika i poljoprivreda pod pritiskom

Energetski sektor beleži pad proizvodnje od 4,8 odsto, a izvoz električne energije doneo je gubitak od skoro 270 miliona evra. Istovremeno, rudarstvo je ostvarilo rast izvoza za skoro trećinu. Automobilska industrija, predvođena proizvodnjom modela Fiat Grande Panda u Kragujevcu, i dalje ostvaruje pozitivan rezultat, ali domaći proizvođači auto-delova osećaju posledice rasta troškova i pada narudžbina iz Nemačke. Najteže je pogođen sektor metaloprerade, gde je u poslednje dve godine ugašeno 260 preduzeća.

Deficit, pad poljoprivrede i pritisak na standard

Poljoprivreda beleži pad bruto dodate vrednosti, a njen udeo u BDP-u smanjen je na 3,7 odsto. Slabljenje sirovinske baze ima negativan efekat na prehrambenu industriju i dodatno podiže cene namirnica. U trgovinskom sektoru dogodila su se velika vlasnička preuzimanja, dok je pad dobiti posledica državnog ograničenja maloprodajnih marži. Zarade u maloprodaji zaostaju za trećinu u odnosu na nacionalni prosek, a promet raste sporije zbog pada kupovne moći. BIZNIS TOP 2025/26 zaključuje da će glavni test za privlačenje novih investicija biti stabilizacija institucija, jačanje pravne sigurnosti i smanjenje društvenih tenzija. Bez ovih promena, privredni rast Srbije od 3,2 odsto može ostati kratkotrajan i nedovoljno održiv.