Američka administracija odbacila proces univerzalnog periodičnog pregleda, navodeći pristrasnost Saveta i neuspeh u zaštiti ljudskih prava.

Sjedinjene Američke Države će, prema zvaničnim izjavama, postati prva zemlja koja u potpunosti odbija učešće u redovnom pregledu svog stanja ljudskih prava u okviru Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Ova odluka biće primenjena u utorak u Ženevi, gde se održava sledeći ciklus univerzalnog periodičnog pregleda.

Odluka o povlačenju iz procesa

Prema saopštenju američke administracije, razlog za ovakvu odluku je nepoverenje u nepristrasnost Saveta. Američki predstavnici tvrde da telo ne štiti vrednosti koje promoviše i da se, kako navode, uporno izbegava osuda najtežih kršenja ljudskih prava od strane pojedinih država. Takođe, istaknuto je da je Savet, prema mišljenju američke strane, pristrasan protiv Sjedinjenih Država i Izraela.

Reakcije i međunarodni značaj

Savet za ljudska prava UN sprovodi redovne preglede stanja ljudskih prava u svih 193 države članice na svake četiri do pet godina. Učestvovanje države u ovom procesu smatra se ključnim za očuvanje univerzalnih standarda ljudskih prava. Sjedinjene Države su, kako je objavljeno, već preskočile svoj prethodni termin za pregled, a novi je bio zakazan za novembar naredne godine. Međutim, američka strana ostaje pri stavu da neće učestvovati ni sada.

Stavovi administracije i posledice

“Ne pridajemo kredibilitet toj agenciji”, navedeno je u izjavi portparola američkog Stejt departmenta. Dodaje se da Savet, kako tvrdi administracija, “čini parodiju od ljudskih prava kroz stalne neuspehe da održi svoja ‘vrednovanja'” i da se bavi retorikom protiv SAD. Ovime Sjedinjene Američke Države postaju prva država koja u potpunosti odbacuje univerzalni periodični pregled od uspostavljanja ovog procesa pre skoro dve decenije.

Proces univerzalnog periodičnog pregleda

Univerzalni periodični pregled je mehanizam koji zahteva aktivno učešće svake države, a u slučaju izostanka predstavnika, pregled se ne može sprovesti. Savet naglašava važnost ovog procesa za sve članice, uključujući i velike sile kao što je Sjedinjene Američke Države. Međutim, američka administracija ostaje pri odluci o neparticipiranju, uprkos međunarodnim apelima na transparentnost i odgovornost.

Šira perspektiva i kritike

Odluka SAD izazvala je kritike među onima koji podržavaju rad Saveta, posebno zbog aktuelnih pitanja vezanih za imigraciju i mere bezbednosti. Kritičari navode da je učešće svih država, bez izuzetka, ključno zbog poverenja u međunarodni sistem zaštite ljudskih prava. S druge strane, američka administracija smatra da je ovakva odluka u skladu sa zaštitom svojih interesa i radnika. Proces univerzalnog periodičnog pregleda tako ostaje bez presedana, dok se čeka mogući odgovor drugih članica i budući razvoj događaja.

U udesu na autoputu na jugoistoku Bugarske učestvovalo je oko 70 vozila, a spasilačke ekipe su još na terenu.

Najmanje 11 osoba izgubilo je život u teškom lančanom sudaru na autoputu u jugoistočnoj Bugarskoj, gde je prema saopštenju regionalnog guvernera Jambola učestvovalo oko 70 vozila. Nesreća se dogodila jutros, a magla je dodatno otežala uslove na putu sa obe strane kolovoza.

U saobraćajnoj nesreći, kako je potvrđeno, učestvovale su i cisterne, što je povećalo rizik i komplikovalo spasilačke aktivnosti. Prema rečima glavnog inspektora Todora Mišineva iz regionalne direkcije Ministarstva unutrašnjih poslova Jambola, deo učesnika nesreće i dalje je zarobljen u svojim vozilima.

Lančani sudar u Bugarskoj: Spasilačke ekipe na terenu

Trenutno je prioritet spasavanje povređenih i izvlačenje osoba koje su ostale blokirane u automobilima. Zbog velikog broja vozila, spasilačke ekipe rade u složenim uslovima. U međuvremenu, nadležne službe saopštile su da će po završetku spasilačke akcije biti sprovedene proceduralne i istražne radnje kako bi se utvrdio uzrok nesreće.

Osim toga, guverner regiona Jambol, Georgi Čalakovi, izjavio je da se radi o jednoj od najtežih saobraćajnih nesreća u poslednje vreme na ovom delu autoputa. Zvaničnici su naglasili da je magla u trenutku nesreće bila izuzetno gusta i da je to verovatno doprinelo sudaru velikog broja vozila.

Istraga o uzrocima i posledicama nesreće

Prema informacijama iz policijskih izvora, tek nakon završetka spasilačke akcije biće poznato više detalja o okolnostima pod kojima je došlo do lančanog sudara u Bugarskoj. Takođe, istražioci će ispitati ulogu vremenskih uslova i vidljivosti na ovom delu autoputa.

Zbog udesa je saobraćaj u oba smera obustavljen, a vozačima se savetuje da koriste alternativne pravce dok traje istraga i raščišćavanje mesta nesreće. Očekuje se da će nakon okončanja spasilačke operacije biti saopšteni novi podaci o broju povređenih i materijalnoj šteti.

Na kraju, nadležne institucije apeluju na građane da prate uputstva saobraćajne policije i izbegavaju rizične deonice, naročito u uslovima smanjene vidljivosti.

U Abu Dabiju održava se dvodnevni sastanak predstavnika SAD, Rusije i Ukrajine sa ciljem prekida rata

Sjedinjene Države, Rusija i Ukrajina započele su pregovore u Abu Dabiju u utorak, sa ciljem okončanja rata koji traje od 2022. godine. Ovi razgovori predstavljaju prvi takav susret od februara i fokusirani su na pitanje sigurnosnih garancija, što je dugogodišnji zahtev predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Detalji pregovora i zahtevi strana

Prema saopštenju, dvodnevni sastanak u Abu Dabiju deo je nastojanja da se pronađe rešenje koje bi omogućilo trajan mir i stvorilo uslove za suverenu, sigurnu i prosperitetnu Ukrajinu, unutar stabilnijeg evropskog bezbednosnog okvira. Jared Kushner, savetnik i specijalni izaslanik, istakao je da su aktuelni razgovori samo početni korak, ali mogu poslužiti kao osnova za buduće pregovore. On je naveo da bi eventualni dogovor mogao uključiti bezbednosne aranžmane sa evropskim državama i Rusijom.

Pozicije Rusije i Ukrajine u pregovorima

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je zahtevao da Ukrajina povuče svoje snage iz Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona – četiri oblasti koje je Moskva anektirala u septembru 2022. godine, ali nikada u potpunosti nije zauzela. Osim toga, Putin je tražio da Ukrajina odustane od članstva u NATO, da prihvati ograničenja u svom vojnom kapacitetu i ukine restrikcije prema ruskom jeziku i Moskovskoj pravoslavnoj crkvi u zemlji. S druge strane, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio je da pristane na bilo kakvo ustupanje teritorije koju Rusija nije zauzela na bojnom polju. Takođe, Zelenski je odbacio sve zahteve koji bi ograničili vojni potencijal Ukrajine ili saradnju sa zapadnim partnerima, smatrajući ih ključnim za sprečavanje ponovnog napada iz Rusije.

Dosadašnji tok pregovora i potencijalni razvoj događaja

Ukrajinska strana naglašava da je prekid vatre neophodan prvi korak ka postizanju šireg dogovora i smatra da se pitanja teritorijalnog integriteta mogu rešiti samo direktnim sastankom između Putina i Zelenskog. Do sada su tokom ove godine održana još tri trilateralna susreta, u januaru i februaru, ali su diplomatski napori uglavnom usporeni nakon što su Sjedinjene Države pokrenule vojne akcije u Iranu. U međuvremenu su specijalni izaslanici održavali pojedinačne susrete sa liderima Rusije i Ukrajine. Prema saopštenju iz oktobra, kancelarija Melanije Tramp navela je da je tom prilikom postignuto privremeno primirje na terenu.

Fokus pregovora: sigurnosne garancije i evropska bezbednost

Analitičari ističu da su ključna pitanja tokom pregovora sigurnosne garancije za Ukrajinu i uključenost evropskih država u buduće bezbednosne aranžmane. Iako su trenutni pregovori u ranoj fazi, predstavnici svih strana izrazili su nadu da bi ovi razgovori mogli doprineti stabilizaciji situacije i otvoriti put za nove runde pregovora. Time bi se, prema navodima učesnika, stvorili uslovi za trajno rešenje sukoba koji je značajno izmenio bezbednosnu arhitekturu Evrope.