Naučna istraživanja pokazuju da pomeranje sata može uzrokovati umor, pad koncentracije i probleme sa snom kod većine ljudi
U noći između 28. i 29. marta građani Srbije prelaze na letnje računanje vremena, pomeranjem kazaljki jedan sat unapred. Ova praksa, koja traje do kraja oktobra, i dalje izaziva rasprave zbog uticaja na svakodnevni život i zdravlje. Prema naučnim istraživanjima, većina ljudi teže podnosi prolećno pomeranje sata, kada se sat pomera unapred i gubi se jedan sat sna.
Takva promena često dovodi do umora, dnevne pospanosti, pada koncentracije, razdražljivosti i privremenih problema sa snom. Stručnjaci napominju da organizmu treba vremena da se prilagodi novom ritmu, jer unutrašnji biološki sat (cirkadijalni ritam) prirodno traje nešto duže od 24 sata, što otežava ranije uspavljivanje i buđenje. Jutarnja svetlost, koja dolazi kasnije po biološkom vremenu nakon pomeranja sata, dodatno otežava prilagođavanje.
Sa druge strane, prilikom prelaska na zimsko računanje vremena, kada se sat vraća unazad, dobijamo sat više sna, ali može doći do ranijeg buđenja i blage zbunjenosti u ritmu kod pojedinaca.
Naučnici upozoravaju da su ove promene povezane ne samo sa društvenim, već i sa psihološkim efektima na ponašanje i opšte zdravlje. Istraživanja i dalje traju, a polemike o ukidanju pomeranja sata aktuelne su u mnogim državama.
