Nekada imamo utisak da je dan tek počeo, a već je veče.
Satima smo bili zauzeti, ali kada se osvrnemo, čini nam se da je vreme prošlo neverovatno brzo.
Na to utiče način na koji naš mozak doživljava vreme.
1. Stalno proveravanje telefona
Kratko gledanje telefona može se pretvoriti u desetine malih prekida tokom dana.
Poruka, video, vest ili društvene mreže prebacuju pažnju sa jedne stvari na drugu.
Kada dan ispunimo takvim sitnim prekidima, vreme može da deluje kao da prolazi mnogo brže.
2. Radimo više stvari odjednom
Multitasking zvuči kao način da uštedimo vreme, ali stalno prebacivanje pažnje između zadataka može učiniti dan veoma rascepkanim.
Radimo malo jednog, malo drugog, odgovaramo na poruke i istovremeno razmišljamo o sledećoj obavezi.
Na kraju dana teško je izdvojiti jasne trenutke koji su ga obeležili.
3. Svaki dan izgleda isto
Rutina nam olakšava život, ali može uticati i na osećaj protoka vremena.
Kada su dani veoma slični, mozak ima manje novih događaja koje će posebno registrovati.
Zato period proveden u novom gradu ili na putovanju često deluje duže od nekoliko nedelja provedenih u istoj rutini.
4. Stalno smo zauzeti
Kada smo potpuno fokusirani na obavezu, vreme može proći neprimetno.
To nije nužno loše. Problem nastaje kada prođe ceo dan, a nemamo nijedan trenutak u kojem smo stvarno zastali.
Pauza, šetnja ili razgovor bez gledanja na sat mogu promeniti taj osećaj.
5. Ne ostavljamo prostor za dosadu
Dosada ima lošu reputaciju, ali može biti korisna.
Kada nemamo šta da radimo, pažnja počinje da luta. Razmišljamo, primećujemo okolinu i pravimo mentalne veze između različitih stvari.
Ako svaki trenutak dosade popunimo telefonom, dan postaje niz kratkih sadržaja koji se brzo smenjuju.
Zato možda nije potrebno pronaći način da dan traje duže.
Ponekad je dovoljno samo usporiti.
