Letnja škola u Vrdniku okupila polaznike Akademije mladih lidera, uz podršku Ministarstva za rad i NOOIS.

Letnja škola u Vrdniku, koja se održava od 24. do 28. avgusta 2026. godine, ponovo je okupila polaznike Akademije mladih lidera. Prema saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ovaj događaj ima za cilj osnaživanje mladih sa invaliditetom i razvijanje njihovih liderskih sposobnosti.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, otvorila je letnju školu. Ona je istakla značaj okupljanja i naglasila da letnja škola nije samo prostor za sticanje novih znanja, već i prilika za razvijanje samopouzdanja kod mladih sa invaliditetom. Prema njenim rečima, učesnici su invaliditet prihvatili kao dodatni motiv za upornost, a ne kao prepreku.

Podrška institucija i značaj zajedništva

Na otvaranju su prisustvovali i Biljana Barošević, pomoćnik ministra u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom, sa saradnicima, kao i Tatjana Stojšić Petković, predsednica NOOIS-a, Ivanka Jovanović, izvršna direktorka NOOIS-a i mentorka Akademije, kao i Tina Dragićević. Svi su istakli važnost kontinuirane podrške mladima sa invaliditetom, kao i značaj zajedničkog rada na izgradnji društva koje poštuje različitost.

„Rezultati su vidljivi, nastavljamo da stvaramo društvo u kome se poštuje različitost”, navela je Ivanka Jovanović. Ona je napomenula da je osnaživanje mladih sa invaliditetom ključno za njihovo aktivno učešće u društvenom životu i istakla da ovakve inicijative doprinose njihovom ličnom i profesionalnom razvoju.

Letnja škola u Vrdniku kao prilika za lični rast

Letnja škola u Vrdniku već tradicionalno pruža mladima sa invaliditetom mogućnost da se druže, razmenjuju iskustva i stiču nova znanja. Osim toga, poseban akcenat stavljen je na razvijanje liderskih veština i podsticanje samostalnosti, što doprinosi njihovoj inkluziji u širu zajednicu.

Učesnici Akademije mladih lidera kroz interaktivne radionice i predavanja razvijaju veštine koje im pomažu da se lakše izbore sa izazovima svakodnevice. Takođe, tokom trajanja škole, mladi imaju priliku da se povežu sa vršnjacima i stručnjacima iz različitih oblasti, što dodatno osnažuje njihovu motivaciju i doprinosi izgradnji samopouzdanja.

Poruke sa otvaranja i planovi za budućnost

Na otvaranju letnje škole u Vrdniku, svi govornici su se saglasili da je osnaživanje mladih sa invaliditetom proces koji zahteva kontinuiran rad i posvećenost. Pre svega, istaknuto je da je zajednička odgovornost institucija i organizacija da stvaraju uslove za ravnopravno učešće svih građana.

Kroz ovakve inicijative, kao što je letnja škola, šalje se poruka o važnosti poštovanja različitosti i jačanju društvene solidarnosti. Na kraju, organizatori su izrazili uverenje da će polaznici Akademije mladih lidera, uz stečena znanja i podršku, nastaviti da doprinose razvoju inkluzivnog društva.

RHMZ najavljuje toplotni talas širom zemlje, dok se tokom vikenda očekuje nagli preokret sa olujnim vetrom i grmljavinom.

Ekstremne temperature u Srbiji najavljene su za naredna tri dana, upozorava Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ). Prema poslednjem saopštenju, građane očekuje period izrazite toplote širom zemlje, dok se tokom vikenda prognozira nagli preokret uz olujne udare vetra i grmljavinu.

Danas, u četvrtak, vreme će biti pretežno sunčano i veoma toplo. Jutarnje temperature kretaće se od 15 do 20 stepeni, dok će maksimalne dnevne dostići između 32 i 35 stepeni Celzijusa. Vetar će biti slab i promenljiv u najvećem delu Srbije. Takođe, prema RHMZ-u, pojedini gradovi već beleže visoke temperature — u Subotici i Novom Sadu izmerena su 2 stepena, u Beogradu 8, dok su Niš i Čačak na 4 stepena, a Leskovac na 1 stepen.

Vikend donosi nagli preokret vremena

Tokom petka, prema prognozi RHMZ-a, očekuje se još topliji dan sa jutarnjim vrednostima od 17 do 22 stepena, a maksimalne temperature mogu dostići i do 39 stepeni Celzijusa u pojedinim mestima. Ova ekstremna toplota može uzrokovati neugodne uslove za sve građane, posebno za starije i hronične bolesnike. Ipak, kraj nedelje i početak vikenda doneće naglu promenu vremena.

U subotu i nedelju prognozira se pad temperature, uz povećanu oblačnost i pojavu grmljavinskih nepogoda. Prema RHMZ-u, očekuju se olujni udari vetra, a lokalno su mogući intenzivni pljuskovi praćeni grmljavinom. Ovakvi uslovi mogu privremeno uticati na svakodnevne aktivnosti i planove građana.

Preporuke i upozorenja RHMZ-a

Zbog najavljenih ekstremnih temperatura u Srbiji i mogućih olujnih udara, RHMZ savetuje oprez, posebno u najtoplijem delu dana. Preporučuje se izbegavanje boravka na suncu od 11 do 17 časova, kao i unos dovoljno tečnosti. Osim toga, građani treba da obrate pažnju na potencijalne nagle promene vremena tokom vikenda.

Zaključno, naredni dani donose značajne temperaturne oscilacije, pa je preporučljivo pratiti aktuelne informacije i savete zvaničnih institucija. Prelazak sa visokih temperatura na olujne udare može predstavljati izazov kako za zdravlje, tako i za svakodnevnicu.

U narodu se veruje da branje biljke na Veliku Gospojinu donosi zdravlje i sreću porodici, a običaji ovog praznika imaju posebno mesto.

Običaji za Veliku Gospojinu imaju posebno mesto u narodnom kalendaru, gde se ističe i verovanje da branje određene biljke na ovaj dan donosi zdravlje u kuću. Ovaj praznik, poznat i kao Uspenje Presvete Bogorodice, prema narodnom predanju, predstavlja susret vere, porodičnog života i odnosa prema prirodi. Velika Gospojina se obeležava 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru svake godine.

Običaji za Veliku Gospojinu povezani su sa periodom između Velike i Male Gospojine, poznatim kao međudnevnica. Prema rečima Saše Srećkovića, muzejskog savetnika Etnografskog muzeja u Beogradu, praznik se nalazi na granici između dva godišnja perioda, pa su se uz njega razvili običaji vezani za zdravlje, plodnost, domaćinstvo i pripremu za naredno vreme. Na ovaj dan, vernici posebno poštuju zaštitnicu majki i porodica, što daje prazniku dodatnu simboliku u porodičnom i društvenom životu.

Vreme održavanja i značenje praznika

Velika Gospojina je nepokretan praznik u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i obeležena je crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Običaji za Veliku Gospojinu podrazumevaju i dvonedeljni post koji joj prethodi, ali i poseban odnos prema prirodi i biljkama koje se beru tog dana. Smatra se da biljka ubrana na Veliku Gospojinu ima posebnu moć da donese zdravlje i blagostanje porodici, što je deo narodnog verovanja koje traje vekovima.

Praznik je poznat kao vreme kada se završava jedan godišnji ciklus i priprema za novi. U prošlosti su mnoge porodice upravo na Veliku Gospojinu započinjale važne poslove u kući ili na imanju, uverene da će ih blagodat i zaštita praznika pratiti tokom cele godine. Osim toga, žene su imale poseban značaj u obeležavanju praznika, jer je Velika Gospojina bila i dan kada se okupljala porodica i molilo za zdravlje dece i majki.

Simbolika i poruka običaja

Običaji za Veliku Gospojinu ističu važnost prirode i njenog ciklusa, kao i povezanost porodice i vere. Biljka koja se bere na ovaj praznik simbolizuje zdravlje, a njeno prisustvo u domu ima ulogu zaštitnika. Na taj način, običaji za Veliku Gospojinu nisu samo deo tradicije, već i način da se zajednica okupi, sačuva porodično jedinstvo i očuva narodna verovanja.

Međutim, u savremenom društvu, običaji za Veliku Gospojinu podsećaju na značaj zajedništva i poštovanja prirodnih ciklusa. Zbog toga mnogi i dalje poštuju tradiciju branja biljke i okupljanja porodice, verujući da na taj način čuvaju zdravlje i sreću doma.