Vaučeri od 10.000 dinara namenjeni najstarijim građanima dostupni su od ponedeljka, uz pojednostavljenu proceduru.

Raspodela 30.000 turističkih vaučera za penzionere počinje od ponedeljka, prema saopštenju Ministarstva turizma i omladine. Vaučeri, u iznosu od 10.000 dinara, namenjeni su isključivo najstarijim građanima i mogu se koristiti za odmor u Srbiji do 1. novembra. Ministar turizma i omladine Husein Memić istakao je da je ovogodišnja procedura za dobijanje vaučera dodatno pojednostavljena kako bi se olakšalo penzionerima.

Prema rečima ministra Memića, penzioneri su i prethodnih godina činili oko 70 odsto korisnika ovih vaučera. Ove godine pravo na vaučer imaju oni čija mesečna penzija ne prelazi osamdeset hiljada dinara. Potrebno je da podnosioci prijave prilože dokaz o visini penzije, odnosno penzioni ček.

Interesovanje penzionera i smeštajnih kapaciteta

Ministar Husein Memić napominje da su penzioneri već navikli na sistem turističkih vaučera, jer se ova praksa primenjuje od 2015. godine. On je naglasio da postoji veliko interesovanje među pružaocima usluga smeštaja za učešće u programu. „Očekujem da će se još do dve i po hiljade, možda i tri hiljade dodatnih pružalaca smeštaja prijaviti za korišćenje vaučera“, rekao je Memić u svojoj izjavi.

Kao rezultat toga, očekuje se da će ponuda smeštajnih kapaciteta biti šira i raznovrsnija nego prethodnih godina. To omogućava većem broju penzionera da iskoristi vaučere za odmor širom Srbije.

Popularne destinacije za odmor i razvoj seoskog turizma

Kada je reč o destinacijama koje penzioneri biraju, ministar je podsetio da je Sokobanja tradicionalno najtraženija. „Ono što smo videli prošle godine, uvek je bila Sokobanja. Sokobanja je bila za jednu trećinu, zapravo su penzioneri koristili vaučere za odlazak u Sokobanju“, naveo je Memić.

Međutim, sve više građana odlučuje se za odmor u prirodi, koristeći registrovana seoska turistička domaćinstva. Ministar je izrazio zadovoljstvo razvojem seoskog turizma u Srbiji poslednje tri godine. „To me raduje jer smo za tri godine uspeli da podignemo ovaj razvoj seoskog turizma i on daje neku svoju meru. Jako mi je drago zbog toga“, izjavio je Memić i preporučio da građani posete Staru planinu.

Pored tradicionalnih banjskih destinacija, poput Vrnjačke Banje i Zlatibora, ministar je istakao važnost seoskih domaćinstava, kojih u Srbiji ima blizu dve hiljade. „Moja topla preporuka jeste da idu u neko dobro seosko turističko domaćinstvo“, zaključio je ministar turizma i omladine.

Ova inicijativa ima za cilj da podigne kvalitet života najstarijih građana i dodatno podstakne razvoj domaćeg turizma. Penzioneri koji ispunjavaju uslove mogu se prijaviti za vaučere i iskoristiti priliku za pristupačan odmor u najlepšim delovima Srbije.

Internet prevare postale su svakodnevna opasnost, a meta više nisu samo oni koji se slabije snalaze sa tehnologijom. Prevaranti danas koriste sve uverljivije metode – lažne poruke banaka, kopirane sajtove, telefonske pozive i poruke koje izgledaju kao da dolaze od poznatih kompanija.

Cilj je gotovo uvek isti – da dođu do ličnih podataka, lozinki ili pristupa novcu.

Stručnjaci upozoravaju da građani često reaguju tek kada je šteta već napravljena, a postoje znakovi koji mogu ukazati da je neko pokušao da zloupotrebi njihove podatke.

1. Stižu vam poruke koje niste očekivali

Jedan od najčešćih znakova prevare jeste poruka u kojoj se od vas traži da kliknete na link, potvrdite podatke ili „rešite problem“ sa nalogom.

Poruke često izgledaju hitno i stvaraju paniku – na primer, tvrde da će račun biti blokiran, paket vraćen ili kartica ugašena ukoliko odmah ne reagujete.

2. Neko traži vaše šifre i sigurnosne kodove

Banke, državne institucije i ozbiljne kompanije nikada ne traže od korisnika da putem poruke ili telefona saopštavaju lozinke, PIN kodove ili jednokratne sigurnosne kodove.

Ako neko insistira na ovim informacijama, velika je verovatnoća da je reč o pokušaju prevare.

3. Primećujete nepoznate prijave na naloge

Ako dobijete obaveštenje o prijavi sa uređaja ili lokacije koju ne poznajete, to može biti znak da neko pokušava da pristupi vašem nalogu.

Posebno obratite pažnju na elektronsku poštu, društvene mreže i aplikacije povezane sa plaćanjem.

4. Telefon ili računar počinju da se ponašaju neobično

Usporavanje uređaja, nepoznate aplikacije, iskačući prozori i promene podešavanja koje sami niste napravili mogu biti znak da je bezbednost uređaja narušena.

To ne mora uvek značiti krađu podataka, ali zahteva proveru.

5. Dobijate pozive sa „sumnjivim“ ponudama

Prevaranti često pozivaju predstavljajući se kao zaposleni banaka, dostavnih službi ili velikih kompanija.

Najčešći cilj je da izvuku podatke pod izgovorom provere identiteta ili rešavanja navodnog problema.

6. Prijatelji dobijaju čudne poruke sa vašeg naloga

Ako vam neko kaže da je od vas dobio neobičnu poruku, link ili zahtev za novac, moguće je da je vaš nalog kompromitovan.

U tom slučaju odmah promenite lozinku i proverite podešavanja bezbednosti.

7. Pojavljuju se nepoznate transakcije

Najozbiljniji znak upozorenja jeste kada primetite plaćanja ili pokušaje naplate koje niste odobrili.

Tada treba odmah kontaktirati banku i preduzeti korake za zaštitu računa.

Kako da se zaštitite?

Stručnjaci savetuju nekoliko osnovnih pravila:

• koristite različite lozinke za različite naloge,
• uključite dvostruku autentifikaciju gde god je moguće,
• ne otvarajte sumnjive linkove,
• proverite adresu sajta pre nego što unesete podatke,
• redovno ažurirajte telefon i računar,
• ne delite fotografije ličnih dokumenata nepoznatim osobama.

Najveća greška – reakcija iz straha

Prevaranti se najčešće oslanjaju na brzinu i paniku. Poruke poput „odmah potvrdite podatke“, „poslednja opomena“ ili „račun će biti ugašen“ napravljene su upravo da bi osoba reagovala bez razmišljanja.

Najbolja zaštita je jednostavno pravilo: kada nešto deluje hitno i sumnjivo – zastanite, proverite informaciju preko zvaničnih kanala i nikome ne šaljite svoje poverljive podatke.

U digitalnom svetu informacije su postale vredne gotovo kao novac. Zato je zaštita ličnih podataka danas jedna od najvažnijih navika svakog korisnika interneta.

Nakon današnje drame na plaži u grčkom letovalištu Hanioti, gde je dečak iz Srbije izvučen iz mora bez svesti, a zahvaljujući brzoj reakciji spasilaca i prisutnih lekara uspešno reanimiran, ponovo je otvoreno važno pitanje – kako pravilno reagovati kada primetite da se neko davi. Brza i prisebna reakcija može napraviti razliku između života i smrti.

Davljenje često nije onakvo kakvim ga prikazuju filmovi

Za razliku od scena iz filmova, osoba koja se davi najčešće ne viče i ne maše rukama. U mnogim slučajevima pokušava da održi glavu iznad vode, ne može da dozove pomoć i vrlo brzo ostaje bez snage.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na osobu koja deluje dezorijentisano, uspravno je u vodi, ne napreduje ka obali ili iznenada nestaje ispod površine.

Odmah pozovite pomoć

Ako na plaži postoji spasilačka služba, odmah upozorite spasioce. Istovremeno pozovite hitne službe ili zamolite nekoga u blizini da to učini, kako bi pomoć stigla što pre.

Ne ulazite u vodu ako niste obučeni za spasavanje

U želji da pomognu, mnogi ljudi ulaze u more i sami postaju žrtve. Ako niste dobar plivač ili nemate iskustva u spasavanju iz vode, ne rizikujte sopstveni život.

Ukoliko je moguće, osobi dobacite pojas za spasavanje, dušek, bovu, uže ili drugi plutajući predmet kako bi mogla da se održi na površini do dolaska spasilaca.

Kada je osoba izvučena na obalu

Proverite da li reaguje i da li normalno diše.

Ako ne diše ili ne daje znake života, potrebno je odmah započeti mere oživljavanja (kardiopulmonalnu reanimaciju) ako ste za to obučeni, dok neko drugi poziva hitnu pomoć ili donosi automatski eksterni defibrilator (AED), ukoliko je dostupan.

Ako osoba diše, postavite je u bočni položaj i pratite njeno stanje do dolaska medicinske ekipe.

Ne pretpostavljajte da je opasnost prošla

Čak i kada se osoba oporavi nakon što je izvučena iz vode, neophodan je lekarski pregled. Udisanje vode može izazvati ozbiljne komplikacije koje se ne moraju ispoljiti odmah.

Kako smanjiti rizik od davljenja?

• Ne ostavljajte decu bez nadzora ni na nekoliko sekundi, čak ni u plićaku.
• Kupajte se na plažama gde postoje spasioci.
• Ne ulazite u vodu pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.
• Poštujte upozorenja i zastave koje označavaju stanje mora.
• Izbegavajte plivanje odmah nakon obilnog obroka ili kada ste iscrpljeni.

Današnji srećan epilog u Grčkoj još jednom pokazuje koliko su važni prisebnost, brza reakcija i prisustvo obučenih spasilaca. U hitnim situacijama svaki minut može biti presudan, a pravovremena pomoć može spasiti nečiji život.