U zemlji je aktivno 45 požara, a najteža situacija je u Deliblatskoj peščari i na Stolovima, gde su vatrogasci i dalje na terenu.

Uprkos očekivanjima da će kiša pomoći u gašenju požara u Srbiji, problemi i dalje traju. Prema poslednjem izveštaju, požari u Srbiji i dalje predstavljaju ozbiljan izazov, posebno u oblastima Deliblatske peščare i na planini Stolovi. Kiša koja je pala tokom noći nije uspela da umanji vatrenu stihiju, dok je jak vetar dodatno otežao stanje na terenu.

Zabeleženo je ukupno 45 aktivnih požara širom zemlje. Međutim, prema najnovijim informacijama, vatra je lokalizovana ili potpuno ugašena na nekoliko lokacija — kod Bujanovca, Bojnika, Bovanskog jezera i na Ubu. Ipak, najveću opasnost i dalje predstavljaju požari u Deliblatskoj peščari, gde je vatrom zahvaćeno više od 3.500 hektara, kao i na Stolovima kod Kraljeva, gde nepristupačan i kameni teren dodatno otežava intervenciju.

Stanje na terenu: Deliblatska peščara i Stolovi pod najvećim pritiskom

Požari u Srbiji posebno su izraženi u Deliblatskoj peščari, gde vatrogasno-spasilačke ekipe i pripadnici drugih nadležnih službi ulažu velike napore kako bi sprečili dalje širenje vatre. Jak vetar i nepovoljan reljef znatno komplikuju gašenje. S druge strane, na Stolovima kod Kraljeva, zbog izuzetno kamenitog i nepristupačnog terena, intervencija je dodatno otežana, a požar još uvek nije lokalizovan.

Više od 330 ljudi, uključujući profesionalce iz različitih službi, angažovano je kako bi se požari u Srbiji stavili pod kontrolu. Tokom prethodne noći, padavine nisu donele očekivano olakšanje, a jutro je donelo novi izazov u vidu pojačanog vetra, koji je razgoreo postojeća žarišta.

Aktivnosti nadležnih službi i dalji koraci

Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije zajedno sa drugim relevantnim organima nastavljaju aktivnosti na terenu. Pre svega, prioritet je gašenje i suzbijanje požara u Deliblatskoj peščari, s obzirom na veličinu zahvaćene površine i rizik od daljeg širenja. Pored toga, ekipe su i dalje prisutne na Stolovima, gde je potrebna dodatna oprema i ljudstvo zbog težine terena.

Pored intenzivnih napora, situacija se prati iz sata u sat, a građanima se savetuje oprez i praćenje zvaničnih obaveštenja. U međuvremenu, lokalizacija požara u drugim delovima zemlje predstavlja pozitivan pomak, ali se glavni izazovi i dalje nalaze u oblastima sa nepristupačnim terenima i jakim vetrom.

Ukoliko dođe do promene u situaciji, nadležne službe će odmah obavestiti javnost. Požari u Srbiji ostaju prioritet za sve angažovane snage, dok se očekuje da će naredni dani doneti jasniju sliku o daljem razvoju događaja.

Država sada pokriva do 70% troškova za lekove protiv zgrušavanja krvi i srčane slabosti.

Građani Srbije od sada mogu da računaju na značajno niže izdatke za lekove, jer je stupila na snagu trajna mera pojeftinjenja 18 lekova na recept. Nova pravila podrazumevaju da država preuzima do 70% troškova za lekove iz dve ključne grupe, čime se ostvaruje velika ušteda za hronične bolesnike i penzionere. Prema zvaničnom saopštenju, mera je deo paketa pomoći građanima, a iz republičkog budžeta izdvojeno je 3,7 milijardi dinara.

Za lekove iz ove dve kategorije pacijenti moraju imati lekarski recept kako bi ostvarili pravo na nižu cenu. Nova doplata za antikoagulanse sada iznosi od 600 do 1.100 dinara, dok je ranije bila između 1.700 i 6.000 dinara. Za lekove za srčanu slabost, doplata je smanjena na oko 2.200 dinara, umesto dosadašnjih 2.500 do 4.500 dinara.

Spisak lekova na recept koji su pojeftinili

Na spisku lekova koji su sada dostupni po nižim cenama nalazi se 16 antikoagulanasa i 2 leka za lečenje srčane slabosti. Država pokriva 70% cene leka za antikoagulanse, dok pacijent plaća 30%. Kod lekova za srčanu slabost, država pokriva polovinu troškova.

Konkretno, za lečenje srčane slabosti:
– FORXIGA (dapagliflozin): pacijent plaća 2.228 RSD
– JARDIANCE (empagliflozin): pacijent plaća 2.228 RSD

Za lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulansi), pacijenti sada plaćaju:
– BEREVIN (dabigatraneteksilat): 782,50 – 840,10 RSD
– DAXANLO (dabigatraneteksilat): 782,50 – 840,10 RSD
– ELIQUIS (apiksaban): 183,70 – 1.102 RSD
– ENGAP (rivaroksaban): 592,10 RSD
– PRADAXA (dabigatraneteksilat): 391,30 – 840,10 RSD
– RISAGAL (rivaroksaban): 592,10 RSD
– RIVAROKSABAN SK (rivaroksaban): 592,10 RSD
– RIVAROX (rivaroksaban): 263,50 – 592,10 RSD
– ROTEAS (edoksaban): 1.108,80 RSD
– ROXELANA (rivaroksaban): 592,10 RSD
– RUFIXALO (rivaroksaban): 592,10 RSD
– RUNAPLAX (rivaroksaban): 592,10 RSD
– TROMBOCEN (rivaroksaban): 634,40 RSD
– XANIRVA (rivaroksaban): 263,50 – 592,10 RSD
– XARELTO (rivaroksaban): 592,10 RSD
– XERDOXO (rivaroksaban): 592,10 RSD

Kako funkcionišu nova pravila za lekove na recept

Važno je naglasiti da se lekovi sa smanjenom cenom mogu dobiti isključivo uz recept izabranog lekara. Prema izjavama zvaničnika, ova mera je uvedena kako bi se olakšalo lečenje hroničnih bolesti i omogućile veće uštede za građane.

„Kao što smo obećali, lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi, pre svega lekovi protiv izliva krvi u mozak i šloga, biće znatno jeftiniji. Učešće građana iznosiće samo 30%, a države 70%. Tako će lekovi koji su koštali između 1.700 i 6.000 dinara biti dostupni za 600 do 1.100 dinara“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Takođe, za terapije srčane slabosti, Forxiga i Jardiance su sada pristupačniji. „Za ove lekove doplata je sada oko 2.200 dinara, a ranije je bila i do 4.500 dinara. Bitno je da građani u apoteku dođu sa receptom“, naglašeno je u zvaničnoj izjavi.

Trajna mera i preporuke zvaničnika

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, istakao je da je pojeftinjenje lekova trajna mera i da nema vremenskog ograničenja. „Ovo je trajna odluka, uvedena u pravilnik. Nema potrebe da građani prave zalihe jer će lekovi stalno biti dostupni. Takođe, važno je obratiti pažnju na rok trajanja lekova“, poručio je ministar.

Na kraju, prema zvaničnim informacijama, očekuje se da će ova mera omogućiti značajne finansijske uštede za stotine hiljada građana, posebno za penzionere i hronične bolesnike. Na ovaj način, država nastoji da unapredi kvalitet života i omogući dostupnost terapije svima kojima je ona neophodna.

Stručnjaci upozoravaju da kupanje u moru za vreme grmljavine nosi ozbiljan rizik zbog širenja elektriciteta.

Snimak na kojem se vidi kako grom udara u more na Jadranu nedavno je postao viralan, a snimila ga je turistkinja u Hrvatskoj. Ovaj prizor ponovo je otvorio pitanje bezbednosti na plaži, naročito kada počne grmljavina. Prema objavi na Instagram stranici Nikana.gr, kada se čuje grmljavina, čak i iz daljine, važno je odmah izaći iz vode.

Grom udario u more na Jadranu: zašto je posebno opasno

Električno pražnjenje koje nastaje kada grom pogodi more širi se neverovatnom brzinom po površini vode. Voda je odličan provodnik elektriciteta, što znači da svako ko se tada zatekne u vodi može biti ozbiljno ugrožen. Na Instagram stranici Nikana.gr navodi se: „Munja može udariti kilometrima daleko od samog nevremena, a električno pražnjenje se u vodi širi naročito po površini. Videli smo juče da se ljudi kupaju u moru za vreme grmljavine pa čak i kiše. Iako može biti zabavno i zanimljivo iskustvo, to zaista nije bezbedno.”

Kako prepoznati opasnost i zaštititi se

Letovanje, kupanje i sunčanje često se vezuju za uživanje, ali vreme na otvorenim vodenim površinama može se brzo promeniti. Oluje sa grmljavinom i munjama predstavljaju ozbiljan rizik za kupače. Zbog toga stručnjaci savetuju da, čim se začuje prvi znak grmljavine ili munje, treba odmah napustiti vodu i potražiti sklonište.

Pored toga, važno je znati da munja može udariti i kada nije u neposrednoj blizini oluje. Na taj način, opasnost ne prestaje čim nestanu tamni oblaci iznad plaže. Tokom grmljavinskih oluja, ljudsko telo u vodi postaje izuzetno ranjivo, jer elektricitet može lako da prođe kroz vodu i ozbiljno ugrozi zdravlje.

Preporuke za bezbedno ponašanje tokom oluje

Stranica Grčka info podelila je preporuke Svetske zdravstvene organizacije (WHO) o ponašanju tokom nevremena na moru. Pre svega, savetuje se da se voda napusti čim se primete prvi znaci oluje. Takođe, boravak na otvorenom, posebno na vodi, treba izbegavati za vreme grmljavine. Na kraju, preporučuje se da se prati lokalna prognoza vremena i da se uvek ima na umu da je bezbednost na prvom mestu.

Grom udario u more na Jadranu i izazvao brojne reakcije na društvenim mrežama. Ovaj događaj još jednom podseća koliko je važno pridržavati se preporuka i izbegavati kupanje tokom oluja.