Nadležni upozoravaju građane da voda nije za piće dok se ne dobiju rezultati analize Zavoda za javno zdravlje

Kvar na magistralnom cevovodu vodosistema „Rzav”, koji je izazvao potpuni prekid vodosnabdevanja u Čačku, Arilju, Požegi, Lučanima i Gornjem Milanovcu, uspešno je saniran tokom noći, saopštili su nadležni organi. Punjenje cevovoda i normalizacija sistema su u toku, a voda se u slavinama očekuje već u ranim jutarnjim časovima.

Prema zvaničnoj izjavi, voda koja će biti dostupna u početku biće isključivo za tehničku upotrebu. Zamenik gradonačelnika Čačka i rukovodilac gradskog Štaba za vanredne situacije, Vladan Milić, naglasio je da se preduzimaju sve neophodne mere kako bi se osigurala bezbednost građana. “Čim Zavod za javno zdravlje grada Čačka izvrši uzorkovanje vode i potvrdi njenu hemijsku i bakteriološku ispravnost, voda će biti ispravna i sigurna za piće. O svemu tome blagovremeno ćemo obavestiti javnost”, izjavio je Milić.

Radnici su danonoćno radili na sanaciji kvara, a nadležni su izrazili zahvalnost na njihovom angažovanju na terenu. Do dobijanja potvrde o zdravstvenoj ispravnosti, voda iz slavina koristiće se samo za tehničke potrebe.

Dalje informacije i obaveštenja o statusu vodosnabdevanja biće objavljeni po završetku analiza Zavoda za javno zdravlje.

Prema crkvenom kalendaru, 27. maja se preporučuje izbegavanje svađa i paljenje sveće u znak poštovanja

Pravoslavni vernici danas, 27. maja, obeležavaju praznik posvećen Svetom mučeniku Isidoru Hioskom, poznatom po istrajnosti u veri tokom progona hrišćana u trećem veku. Prema crkvenim izvorima, ovaj dan se smatra posebnim za molitvu i mirno ponašanje, dok se preporučuje izbegavanje svađa i teških reči.

Sveti Isidor Hioski živeo je u vreme cara Dekija i poznat je po tome što nije odustao od svoje vere ni pod pretnjom mučenja. Njegova postojanost i mirnoća ostali su uzor pravoslavnim vernicima, a dan posvećen njemu se koristi za pojačanu molitvu i unutrašnje smirenje.

Kako je navedeno u crkvenim izvorima, tradicija nalaže da se na ovaj praznik upali sveća i dan provede u tišini, bez konflikata i rasprava, kako bi se odala počast istrajnosti i veri Svetog Isidora.

“Ovaj dan je prilika da se podsetimo na snagu duhovnosti i značaj ličnog mira. Vernici se ohrabruju da izbegavaju svađe i da u domu vlada sloga”, navodi se u zvaničnim crkvenim preporukama.

Praznik Svetog Isidora među vernicima izaziva posebno poštovanje, a njegova priča i dalje inspiriše na istrajnost i očuvanje vere, uprkos izazovima svakodnevnog života.

Jedna od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija povezana sa Srbijom, čuva se kao dragocenost manastira

Pojas Presvete Bogorodice, prema drevnom predanju, isplela je sama Bogorodica od kamilje dlake i nosila tokom života. Nakon njenog Uspenja, relikvija je predata apostolu Tomi, a potom je putovala kroz Jerusalim i Carigrad, gde je vekovima bila jedna od najvažnijih svetinja hrišćanskog sveta.

U Carigradu su vizantijski carevi smatrali Pojas simbolom zaštite carstva, a istorijski zapisi navode da su pred njim služene molitve u vreme bolesti, ratova i velikih kriza. Jedna od poznatijih priča odnosi se na caricu Zoju, suprugu cara Lava VI, za koju se veruje da je ozdravila nakon što je pojas položen na nju. Relikvija je tada ukrašena zlatnim nitima, koje su delimično sačuvane do danas.

Nakon pada Vizantije i nestanka mnogih svetinja, Pojas Presvete Bogorodice je sačuvan i prenet u manastir Vatoped na Svetoj Gori, gde se i danas čuva kao najveća dragocenost ovog manastira.

Relikvija ima i posebnu vezu sa Srbijom – prema srednjovekovnim zapisima, knez Lazar je pomagao manastir Vatoped i darivao svetinje povezane sa pojasom, zbog čega se ova relikvija i danas posebno poštuje među vernicima iz Srbije.

Za pravoslavne vernike, Pojas Presvete Bogorodice nije samo istorijski predmet, već simbol vere, zaštite i kontinuiteta hrišćanske tradicije koji je preživeo brojne istorijske promene i ostao među najcenjenijim svetinjama.