Granica temperature vlažnog termometra zavisi od vlažnosti vazduha i stanja organizma
Ekstremne vrućine postaju sve češće širom sveta, a pitanje najviša temperatura koju čovek može da podnese dobija na značaju. Prema stručnim analizama, sposobnost organizma da izdrži visoke temperature zavisi od više faktora. Najvažniji je nivo vlažnosti vazduha, jer što je ona viša, to je telu teže da se rashladi znojenjem.
Temperatura vlažnog termometra razlikuje se od obične temperature vazduha. Ova vrednost uzima u obzir i toplotu i količinu vode u vazduhu. Kada su i temperatura i vlažnost visoke, temperatura vlažnog termometra može dostići opasne granice za ljudsko zdravlje.
Najviša temperatura koju čovek može da podnese
Stručnjaci ističu da ako je relativna vlažnost niska, opasnost je manja čak i pri visokim temperaturama. Kada je, međutim, vlažnost visoka, a temperatura vazduha oko 38,9 stepeni Celzijusa, temperatura vlažnog termometra može biti 35 stepeni. To se smatra „opasnom zonom“ za čoveka.
Kada temperatura vlažnog termometra pređe 37 stepeni, telo gubi mogućnost rashlađivanja znojenjem. U tom trenutku dolazi do pregrevanja organizma. Posledice su ubrzan puls, konfuzija, nesvestica i moguć toplotni udar. Prema rečima istraživača Kolina Rejmonda, smrt ne nastupa odmah, već nakon nekoliko sati izlaganja takvim uslovima. Precizna granica iznosi između 34 i 36,5 stepeni Celzijusa temperature vlažnog termometra.
Temperatura vlažnog termometra u različitim regionima
Pojedini regioni sveta, poput doline reke Ind u Pakistanu, severne Indije i južne obale Persijskog zaliva, već povremeno beleže temperaturu vlažnog termometra od 35 stepeni. Grad Džejkobabad u Pakistanu, koji je poznat kao najtopliji, zabeležio je ove vrednosti više puta. Ipak, izmerene su i u Meksiku, Australiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Stručnjaci upozoravaju da će najviša temperatura koju čovek može da podnese biti sve češći izazov zbog klimatskih promena. U narednih nekoliko decenija, posebno su ugroženi regioni kao što su severozapad Meksika, jugoistočna Azija i zapadna Afrika.
Faktori rizika i zdravstvene posledice
Iako prag od 35 stepeni vlažnog termometra predstavlja maksimum za mlade i zdrave osobe, realnost je kompleksnija. Starost, zdravstveno stanje, lekovi i hronične bolesti dodatno smanjuju otpornost na visoke temperature. Vežbanje i izlaganje suncu takođe povećavaju rizik pregrevanja.
Poup Mosli, naučnik sa Državnog univerziteta Arizone, ističe da toplotni talasi često pogoršavaju postojeće bolesti i dovode do komplikacija, čak i pri nižim temperaturama od zvaničnog praga. Toplota dodatno opterećuje srce, bubrege i mentalno zdravlje, što može biti opasno za rizične grupe.
Kao rezultat, najviša temperatura koju čovek može da podnese nije ista za sve, a klima u regionu i zdravstveno stanje presudno utiču na toleranciju organizma. Stručnjaci preporučuju oprez i praćenje uslova, posebno tokom talasa velikih vrućina.
