Država trajno snizila cene 18 lekova za 50 do 70 odsto, pacijenti ostvaruju velike uštede

Pojeftinjenje lekova na recept u Srbiji donosi značajne pogodnosti za hronične pacijente, jer su cene 18 medikamenata sada trajno niže za 50 do 70 odsto. Prema zvaničnoj izjavi, maksimalna cena ovih lekova iznosi 1.700 dinara, dok pojedini građani mogu uštedeti i do 10.000 dinara. Ova mera, koja je od juče na snazi, ima za cilj da olakša pristup terapiji i poboljša kvalitet lečenja građana.

Prof. dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, objasnio je da je država izdvojila 37,3 milijarde dinara (oko 32 miliona evra) na godišnjem nivou kako bi omogućila trajno niže cene lekova. On je naglasio da će lekova biti dovoljno i da nema potrebe za stvaranjem zaliha, jer je ovo trajna mera, a ne privremena akcija.

Kako funkcioniše pojeftinjenje lekova na recept

Đerlek je istakao da je pojeftinjenje lekova na recept u Srbiji revolucionarna mera koja direktno utiče na spasavanje života i unapređuje kvalitet zdravstvene zaštite. On je podsetio građane da lekovi ostaju dostupni isključivo uz recept, pa je važno da se o proceduri informišu kod svojih izabranih lekara ili specijalista.

„Vidim povećane gužve i zainteresovanost građana. Želim da naglasim da će lekova biti dovoljno u svim apotekama, nema potrebe za panikom. Ova mera je trajna i ispunjeno je obećanje dato pre nekoliko meseci“, rekao je Đerlek. On je apelovao na direktore zdravstvenih ustanova i lekare da dodatno informišu javnost o načinu ostvarivanja prava na jeftiniju terapiju.

Ko najviše dobija ovom merom

Ova odluka posebno znači starijoj populaciji i građanima sa nižim primanjima, koji često brinu o troškovima dugotrajne terapije. Đerlek je naglasio da su cene sada znatno pristupačnije, što predstavlja veliko olakšanje za one kojima je neophodna kontinuirana terapija.

„Ovo predstavlja veliku uštedu, posebno za stanovništvo koje je siromašnije i koje nije u situaciji da raspolaže sa dovoljno novca i za život i za lečenje. Najčešće je reč o starijoj populaciji, odnosno ljudima od 65, 70 i više godina“, objasnio je Đerlek.

Planovi za proširenje liste lekova

Đerlek je dodatno pojasnio da država planira da nastavi sa unapređenjem zdravstvenog sistema. Potpisani su ugovori sa velikim farmaceutskim kompanijama za nove lekove, posebno u oblasti onkologije, poput terapija za karcinom dojke i debelog creva. „Država će non-stop ubacivati nove lekove na liste, vodeći računa o zdravlju pacijenata i ekonomskoj stabilnosti“, zaključio je Đerlek.

Na kraju, građanima se savetuje da se o detaljima pojeftinjenja lekova na recept u Srbiji informišu kod svojih lekara, kako bi na pravi način iskoristili pogodnosti ove trajne mere.

Ministarka Sara Pavkov najavila ciljanu podršku za Deliblatsku peščaru, Staru planinu, Radan planinu i Stolove.

Ciljana pomoć za područja zahvaćena požarima u Srbiji biće obezbeđena kroz novi konkurs Ministarstva zaštite životne sredine, najavila je ministarka Sara Pavkov. Konkretno, sredstva će biti usmerena upravljačima zaštićenih područja, kao što su Deliblatska peščara, Stara planina, Radan planina i Stolovi, prema zvaničnoj izjavi. Odluka je doneta nakon što su požari u ovim oblastima prouzrokovali značajnu štetu, a prioritet je oporavak i očuvanje prirode.

Po rečima ministarke Pavkov, požar u Deliblatskoj peščari traje već nekoliko nedelja. Iako su stigle informacije o delimičnoj lokalizaciji, vatrogasci i dalje ulažu napore da ga potpuno stave pod kontrolu. „Okupili su se svi nadležni organi, republički i pokrajinski, pokazali smo jedinstvo. Tu je bila i struka. Operativno smo definisali korake i dogovor je da do sledećeg ponedeljka imamo prvi predlog plana sanacije i obnove“, navela je Sara Pavkov.

Ciljana pomoć za upravljače zaštićenih područja

Prema njenim rečima, novi konkurs biće raspisan koristeći sredstva koja su preostala za subvencionisanje zaštićenih područja. Cilj je da se pomoć usmeri upravo onim upravljačima koji su najviše pogođeni požarima. Ministarka je navela da su upravljači preduzeli konkretne mere, kao što su pravljenje protivpožarnih pruga i seča određenih deonica šuma. „Juče smo dobili informacije da su neke šišarke letele preko 400 metara. Kiša koja je padala noćas nije ništa pomogla“, dodala je Pavkov.

Vatrogasci i pripadnici Vojske Srbije, kako je posebno istakla, pokazali su izuzetnu hrabrost tokom intervencija. Ministarstvo je obezbedilo 44 naprtnjače za gašenje požara, kao i gorivo za potrebe na terenu. Iako je prioritet očuvanje autohtonih vrsta, stručnjaci razmatraju mogućnost uvođenja alohtonih vrsta drveća u segmentima gde su požari najviše oštetili staništa, zbog njihove otpornosti na visoke temperature.

Plan sanacije i strategija zaštite prirode

Tokom sastanka sa svim relevantnim organima, dogovoreno je da do sledećeg ponedeljka bude izrađen prvi predlog plana sanacije i obnove za područja zahvaćena požarima. Ministarka Pavkov je naglasila da Ministarstvo ne može na teren dok Sektor za vanredne situacije zvanično ne proglasi potpuni prestanak požara. „Mi ćemo se uz konsultaciju struke truditi da nađemo kompromis, da određene segmente tamo gde je bilo požara obnavljamo i sa alohtonim vrstama. Ali, priroda će stvari uraditi sama, to je naše stepsko najvažnije stanište. To je raritet koji poseduje Srbija“, istakla je Pavkov.

Strategija zaštite životne sredine do 2033. godine, kako je navela, predstavlja najkompleksniji okvir koji je Srbija do sada donela. „Intenzivno smo krenuli sa našom strategijom 2020. godine. Ovo će biti dodatni zamajac da budemo brži u implementaciji. Tu je oblast dekarbonizacije, zaštite biodiverziteta, unapređenja kvaliteta vazduha i održive poljoprivrede“, rekla je ministarka.

Jedinstvo institucija i važnost zajedničkog delovanja

Ministarka je podvukla važnost jedinstva svih institucija i stručnjaka u reagovanju na požare i obnovi zaštićenih područja. Takođe, naglasila je da Srbija ima sisteme za ranu detekciju požara, uprkos pojedinim kritikama u javnosti, te da Ministarstvo planira dodatno unapređenje kapaciteta. „Biće važno da radimo zajedno“, zaključila je Pavkov, ističući da je očuvanje prirode zajednički prioritet svih aktera uključenih u ovaj proces.

Gradovi se menjaju zajedno sa ljudima koji u njima žive.

Ono što je nekada bilo sasvim obično danas može izgledati gotovo nestvarno. Beograd je tokom decenija promenio način kupovine, komunikacije, prevoza i provođenja slobodnog vremena.

Neke stvari su potpuno nestale, dok su druge preživele samo u sećanjima starijih generacija.

Prodavnice u kojima se kupovalo „na meru“

Nekada je bilo uobičajeno da se mnoge namirnice kupuju u količini koja je potrebna tog dana.

Prodavac bi odmerio proizvod, upakovao ga i naplatio.

Danas je veliki deo takve kupovine zamenjen fabričkim pakovanjima i velikim prodajnim objektima.

Komšije koje su se zaista poznavale

U starijim delovima grada komšijski odnosi često su bili mnogo intenzivniji.

Ljudi su poznavali porodice iz okolnih kuća, znali ko je kome rođak i često provodili vreme ispred zgrade ili u dvorištu.

Naravno, dobri komšijski odnosi postoje i danas, ali savremeni način života doneo je više privatnosti i manje spontanih susreta.

Telefonske govornice

Danas je gotovo nezamislivo tražiti javni telefon kada želimo nekoga da pozovemo.

Mobilni telefoni potpuno su promenili način komunikacije.

Nekada je, međutim, javna telefonska govornica bila sasvim normalan deo gradskog pejzaža.

Zanati koji su bili deo svakodnevice

Obućari, krojači, časovničari i drugi mali zanati nekada su imali veoma važno mesto u svakodnevnom životu.

Ljudi su popravljali stvari koje danas često jednostavno zamene novim.

Zato je i odnos prema predmetima bio drugačiji.

Više vremena provodilo se napolju

Deca su provodila mnogo vremena u dvorištima, ispred zgrada i na ulicama.

Igra nije uvek imala precizno pravilo, a komšiluk je često bio prirodno mesto okupljanja.

Danas su telefoni, računari i organizovane aktivnosti promenili način na koji deca provode slobodno vreme.

Grad se menja, ali sećanja ostaju

Ne treba idealizovati prošlost. Svako vreme ima svoje dobre i loše strane.

Ali upravo male stvari najbolje pokazuju koliko se Beograd promenio.

Neke navike su nestale jer su ih zamenile praktičnije tehnologije, neke prodavnice su ustupile mesto novim oblicima kupovine, a neke ulice potpuno su promenile izgled.

Ipak, sećanja na takav Beograd ostala su važan deo priče o gradu.