Porodice koje brinu o deci sa najtežim invaliditetom dobijaju novo pravo, prema izjavi ministarke Milice Đurđević Stamenkovski.

Novi zakon o roditeljima negovateljima donosi značajne promene za porodice koje se svakodnevno suočavaju sa izazovima brige o deci sa najtežim oblicima invaliditeta. Prema saopštenju, zakon stupa na snagu 1. oktobra i predviđa mesečnu naknadu od 65.000 dinara, kao i uvođenje radnog staža za roditelje koji su do sada bili nevidljivi za sistem.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakla je da će novi zakon omogućiti roditeljima negovateljima da postanu deo sistema socijalne zaštite. Dosad su ove porodice bile u nezavidnom položaju, jer su često morale da napuste tržište rada zbog potrebe za celodnevnom negom svoje dece.

Šta donosi zakon o roditeljima negovateljima

Roditelji koji su zbog brige o deci sa najtežim invaliditetom ostali bez posla, primanja i osiguranja, sada će, prema novom zakonu, imati pravo na mesečni iznos od 65.000 dinara, kao i na evidentiranje radnog staža. Ministarka je naglasila da je ovo prvi put da država jasno prepoznaje njihovu ulogu i doprinos.

„To su roditelji koji zbog specifičnih okolnosti, odnosno činjenice da moraju 24 časa da brinu o svojoj deci i da ih neguju, nisu mogli da budu na tržištu rada, nisu bili zaposleni, nisu imali primanja i samim tim nizali su godine bez staža, bez sigurnosti, bez zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja. Ovaj zakon ne može rešiti njihov primarni problem, s obzirom na to da bi svi oni dali sva sredstva ovoga sveta da njihova deca budu zdrava, ali šalje poruku da ih država vidi, čuje, prepoznaje i da ih štiti“, izjavila je Milica Đurđević Stamenkovski.

Značaj za porodice i buduće korake

Na ovaj način, država šalje jasnu poruku da brine o roditeljima negovateljima i da prepoznaje njihov trud. Takođe, uvođenje radnog staža znači i sticanje prava na penziju, kao i na zdravstveno i invalidsko osiguranje. To može imati dugoročne pozitivne posledice za sve porodice koje su do sada bile izostavljene iz sistema.

Pored toga, novi zakon je deo šire strategije unapređenja socijalne zaštite i pokazuje spremnost institucija da ponude konkretna rešenja za najugroženije građane. Na kraju, ministarka je naglasila da je ovo samo jedan korak ka pravednijem društvu, u kojem su roditelji negovatelji vidljivi i zaštićeni.

Država trajno snizila cene 18 lekova za 50 do 70 odsto, pacijenti ostvaruju velike uštede

Pojeftinjenje lekova na recept u Srbiji donosi značajne pogodnosti za hronične pacijente, jer su cene 18 medikamenata sada trajno niže za 50 do 70 odsto. Prema zvaničnoj izjavi, maksimalna cena ovih lekova iznosi 1.700 dinara, dok pojedini građani mogu uštedeti i do 10.000 dinara. Ova mera, koja je od juče na snazi, ima za cilj da olakša pristup terapiji i poboljša kvalitet lečenja građana.

Prof. dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, objasnio je da je država izdvojila 37,3 milijarde dinara (oko 32 miliona evra) na godišnjem nivou kako bi omogućila trajno niže cene lekova. On je naglasio da će lekova biti dovoljno i da nema potrebe za stvaranjem zaliha, jer je ovo trajna mera, a ne privremena akcija.

Kako funkcioniše pojeftinjenje lekova na recept

Đerlek je istakao da je pojeftinjenje lekova na recept u Srbiji revolucionarna mera koja direktno utiče na spasavanje života i unapređuje kvalitet zdravstvene zaštite. On je podsetio građane da lekovi ostaju dostupni isključivo uz recept, pa je važno da se o proceduri informišu kod svojih izabranih lekara ili specijalista.

„Vidim povećane gužve i zainteresovanost građana. Želim da naglasim da će lekova biti dovoljno u svim apotekama, nema potrebe za panikom. Ova mera je trajna i ispunjeno je obećanje dato pre nekoliko meseci“, rekao je Đerlek. On je apelovao na direktore zdravstvenih ustanova i lekare da dodatno informišu javnost o načinu ostvarivanja prava na jeftiniju terapiju.

Ko najviše dobija ovom merom

Ova odluka posebno znači starijoj populaciji i građanima sa nižim primanjima, koji često brinu o troškovima dugotrajne terapije. Đerlek je naglasio da su cene sada znatno pristupačnije, što predstavlja veliko olakšanje za one kojima je neophodna kontinuirana terapija.

„Ovo predstavlja veliku uštedu, posebno za stanovništvo koje je siromašnije i koje nije u situaciji da raspolaže sa dovoljno novca i za život i za lečenje. Najčešće je reč o starijoj populaciji, odnosno ljudima od 65, 70 i više godina“, objasnio je Đerlek.

Planovi za proširenje liste lekova

Đerlek je dodatno pojasnio da država planira da nastavi sa unapređenjem zdravstvenog sistema. Potpisani su ugovori sa velikim farmaceutskim kompanijama za nove lekove, posebno u oblasti onkologije, poput terapija za karcinom dojke i debelog creva. „Država će non-stop ubacivati nove lekove na liste, vodeći računa o zdravlju pacijenata i ekonomskoj stabilnosti“, zaključio je Đerlek.

Na kraju, građanima se savetuje da se o detaljima pojeftinjenja lekova na recept u Srbiji informišu kod svojih lekara, kako bi na pravi način iskoristili pogodnosti ove trajne mere.

Gradovi se menjaju zajedno sa ljudima koji u njima žive.

Ono što je nekada bilo sasvim obično danas može izgledati gotovo nestvarno. Beograd je tokom decenija promenio način kupovine, komunikacije, prevoza i provođenja slobodnog vremena.

Neke stvari su potpuno nestale, dok su druge preživele samo u sećanjima starijih generacija.

Prodavnice u kojima se kupovalo „na meru“

Nekada je bilo uobičajeno da se mnoge namirnice kupuju u količini koja je potrebna tog dana.

Prodavac bi odmerio proizvod, upakovao ga i naplatio.

Danas je veliki deo takve kupovine zamenjen fabričkim pakovanjima i velikim prodajnim objektima.

Komšije koje su se zaista poznavale

U starijim delovima grada komšijski odnosi često su bili mnogo intenzivniji.

Ljudi su poznavali porodice iz okolnih kuća, znali ko je kome rođak i često provodili vreme ispred zgrade ili u dvorištu.

Naravno, dobri komšijski odnosi postoje i danas, ali savremeni način života doneo je više privatnosti i manje spontanih susreta.

Telefonske govornice

Danas je gotovo nezamislivo tražiti javni telefon kada želimo nekoga da pozovemo.

Mobilni telefoni potpuno su promenili način komunikacije.

Nekada je, međutim, javna telefonska govornica bila sasvim normalan deo gradskog pejzaža.

Zanati koji su bili deo svakodnevice

Obućari, krojači, časovničari i drugi mali zanati nekada su imali veoma važno mesto u svakodnevnom životu.

Ljudi su popravljali stvari koje danas često jednostavno zamene novim.

Zato je i odnos prema predmetima bio drugačiji.

Više vremena provodilo se napolju

Deca su provodila mnogo vremena u dvorištima, ispred zgrada i na ulicama.

Igra nije uvek imala precizno pravilo, a komšiluk je često bio prirodno mesto okupljanja.

Danas su telefoni, računari i organizovane aktivnosti promenili način na koji deca provode slobodno vreme.

Grad se menja, ali sećanja ostaju

Ne treba idealizovati prošlost. Svako vreme ima svoje dobre i loše strane.

Ali upravo male stvari najbolje pokazuju koliko se Beograd promenio.

Neke navike su nestale jer su ih zamenile praktičnije tehnologije, neke prodavnice su ustupile mesto novim oblicima kupovine, a neke ulice potpuno su promenile izgled.

Ipak, sećanja na takav Beograd ostala su važan deo priče o gradu.