Kotao na struju, bojler, klima uređaji i sušilica prednjače po mesečnoj potrošnji električne energije, a pametno korišćenje donosi značajne uštede.
Visoki računi za struju tema su koja svakog meseca zabrinjava mnoga domaćinstva u Srbiji. Mnogi se pitaju koji su to najveći potrošači struje u domaćinstvu i kako izbor uređaja može značajno uticati na kućni budžet. Prema saopštenju stručnjaka, upravo svakodnevni aparati koje koristimo često i nesvesno predstavljaju ključne „krivce“ za velike iznose na računima.
Najveći potrošači struje u domaćinstvu – ko prednjači?
Na vrhu liste nalazi se kotao na struju. U domaćinstvima koja koriste električni kotao za grejanje, ovaj uređaj je ubedljivo najveći potrošač. Njegova snaga iznosi od 6 do 12 kW, a tokom grejne sezone može potrošiti i više od 1.500 kWh mesečno. Kao rezultat, računi za struju mogu drastično porasti. Da biste uštedeli, savetuje se upotreba programatora i termostata, kao i dobra termoizolacija prostora.
Odmah iza kotla, često zaboravljeni ali stalno uključeni bojler troši i do 500 kWh mesečno. Bojler radi tokom cele godine, što može predstavljati značajan deo ukupne potrošnje. Zbog toga je preporuka da se njegov rad optimizuje, odnosno da se koristi racionalno i isključuje kada nije neophodan.
Klima uređaji, grejalice i sušilica – praktični, ali skupi
Klima uređaji i grejalice često se koriste tokom letnjih i zimskih meseci. Standardna klima snage 3,5 kW troši oko 1 kWh po satu. Ako radi 8 sati dnevno, mesečna potrošnja može biti 240 kWh. Inverter klime su efikasnije i troše 0,6 do 1 kWh po satu, a uređaji viših energetskih klasa mogu smanjiti potrošnju i do 40%.
Mašina za sušenje veša je sve popularnija u domaćinstvima, ali spada među luksuznije potrošače. Klasične sušilice troše između 2 i 4 kWh po ciklusu, što mesečno može preći 50 kWh. Sušilice sa toplotnom pumpom su dvostruko štedljivije, a dodatnu uštedu omogućava dobro centrifugiranje veša i redovno čišćenje filtera.
Frižider, zamrzivač i „manji“ potrošači: značaj svakodnevnih navika
Frižideri i zamrzivači su aparati koji rade 24 sata. Stariji modeli i loše dihtovanje vrata znatno povećavaju potrošnju. Takođe, često kuvanje na električnom šporetu dodatno opterećuje mesečne troškove.
Što se tiče manjih potrošača, televizor standardne veličine (LED, 40-50 inča) troši između 0,05 i 0,1 kWh po satu, što za 6 sati rada dnevno iznosi 9 do 18 kWh mesečno. Veći modeli i stari plazma televizori troše više, i do 45 kWh mesečno. Veoma je važno potpuno isključiti TV iz struje, jer i u „standby“ režimu troši energiju.
Veš-mašina troši od 0,5 do 2 kWh po pranju, a efikasniji modeli sa oznakom A+++ mogu prepoloviti ovu potrošnju. Preporučuje se korišćenje punog bubnja i eko-programa.
Punjači za mobilne telefone imaju zanemarljivu potrošnju (2 do 6 Wh po satu tokom punjenja). Ipak, preporučuje se njihovo isključivanje kada nisu u upotrebi, kako zbog male uštede, tako i zbog bezbednosti.
Kako smanjiti potrošnju i uštedeti na računu za struju
Najveće uštede možete ostvariti ako pažnju usmerite na najvažnije potrošače struje u domaćinstvu – kotao, bojler, klima uređaje i sušilicu. Pametne navike, kao što su racionalno korišćenje aparata, korišćenje programatora, redovno održavanje i ulaganje u energetski efikasnije modele, mogu doneti vidljive rezultate već u prvom mesecu.
Osim toga, redovno proveravajte stanje frižidera i zamrzivača, čistite filtere na sušilicama i izbegavajte nepotrebno ostavljanje aparata u „standby“ režimu. Na taj način, kućni budžet će biti manje opterećen, a potrošnja struje znatno manja. Fokus na najveće potrošače struje u domaćinstvu ključan je za ostvarivanje ušteda i bolju kontrolu mesečnih troškova.
