Vernici često doživljavaju gašenje sveće kao loš znak, ali zvanično tumačenje crkve odbacuje ovo verovanje

Mnogi vernici u Srbiji nailaze na trenutak kada se sveća, tek upaljena u crkvi, iznenada ugasi, što često izaziva osećaj straha i nedoumice. Ovakvi slučajevi su, prema narodnom verovanju, tumačeni kao loš znak ili nagoveštaj nesreće. Zvanični predstavnici pravoslavne crkve, međutim, ističu da ovakva tumačenja nemaju uporište u verskom učenju.

Prema objašnjenju iz pravoslavne tradicije, gašenje sveće odmah nakon paljenja nema posebno značenje niti se smatra porukom ili znakom više sile. Sveća je pre svega simbol molitve i prisustva u crkvi, dok njeno gašenje najčešće nastaje zbog promaje, vlage ili lošeg voska.

“Ugašena sveća odmah nakon paljenja često kod vernika izaziva nedoumicu. Mnogi takve trenutke povezuju sa znacima ili posebnim značenjem. U pravoslavnom učenju to se ne tumači kao poruka ili predznak. Sveća je pre svega simbol molitve i vere u trenutku prisustva u hramu”, navodi se u crkvenom objašnjenju.

Crkva kategorički odbacuje ovakva sujeverja i podseća da vera treba da se temelji na unutrašnjem miru i razumevanju, a ne na tumačenju slučajnih događaja. “Gašenje sveće obično je posledica vetra, promaje, vlage ili lošeg voska. Vera se ne oslanja na sujeverje, već na unutrašnji mir i razumevanje”, dodaje se u zvaničnoj izjavi.

Zvanično, crkva savetuje vernike da ovakve situacije ne shvataju kao znakove, već kao svakodnevne pojave koje nemaju uticaj na duhovni život.

Stručnjaci navode da su otrovnice prisutne širom Srbije, osim u Beogradu i Vojvodini

Na području Zlatibora nedavno je primećen primerak poskoka, najveće zmije otrovnice u Evropi, navode stručnjaci za gmizavce. Poskok je fotografisan u klisuri Griža potoka, a prema dostupnim informacijama, u pitanju je ženka ovog opasnog gmizavca.

Stručnjaci objašnjavaju da se ženke i mužjaci poskoka razlikuju po boji, šarama i veličini. Mužjaci su svetlosivi do pepeljasti sa izraženom cik-cak šarom, dok su ženke braonkasto-smeđe ili narandžaste nijanse, sa svetlijom i manje izraženom šarom. Mužjaci su u proseku nešto veći i duži od ženki.

Iskusni hvatač zmija naveo je da su otrovnice prisutne u seoskim domaćinstvima i vikendicama širom Srbije, najčešće tamo gde ljudi retko borave. “Zmije se često pojavljuju na mestima gde ima hrane, vode i mira, koristeći kanale koje su napravili glodari,” izjavio je stručnjak.

Kako je istaknuto, poskoci borave na nadmorskim visinama od 200 do 2.200 metara, a mogu se naći u različitim delovima Srbije, osim u Beogradu i Vojvodini. Osim poskoka, u Srbiji su prisutne još dve vrste otrovnica: šarka, koja se sreće iznad 600 metara nadmorske visine, i planinski šargan, koji je veoma redak i živi na visokim planinama poput Šare i Prokletija.

“Poskok je najpoznatija i najjača otrovnica u Srbiji i Evropi. U proseku naraste od 70 do 80 centimetara, ali u pojedinim kanjonima mogu se naći i krupniji primerci,” objašnjava stručnjak za zmije. On dodaje da u Srbiji nema tačno određenih područja sa najvećim brojem otrovnica, već da se njihova pojava vezuje za uslove sredine.

Zvanične službe sprovele tajnu operaciju 8. maja 1980. godine zbog bezbednosnih razloga

Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, sahranjen je 8. maja 1980. godine u Beogradu, što je bio jedan od najvećih medijskih događaja u istoriji glavnog grada. Sahrani su prisustvovale 124 državne delegacije iz celog sveta, uključujući kraljeve, prinčeve i predsednike. Iako je televizijski prenos pratio milionski auditorijum, kasnije je otkriveno da je ceremonija bila pažljivo iscenirana.

Prema svedočenju inženjera Dragomira Gavrilovića iz 2002. godine, Tito je zapravo bio sahranjen dva puta. Prva, javna sahrana, uključivala je postavljanje lagane mermerne maske umesto teške ploče od devet tona, dok su agenti državne bezbednosti zaklanjali kameru tokom ključnog trenutka. Prava, tehnički zahtevna sahrana izvršena je kasno uveče, nakon odlaska kamera i gostiju, uz upotrebu dizalice i u prisustvu najbliže porodice i odabranih funkcionera.

Zvanične službe su, prema navodima bivšeg obaveštajca, sprovele stroge mere zaštite zbog straha od pokušaja krađe posmrtnih ostataka, što je bilo inspirisano ranijim slučajem sa Čarlijem Čaplinom. Tajna operacija nosila je šifru “Jedinstvo”, dok je Tito kodno nazivan “Goran”. Bezbednosne mere uključivale su i ograničenja za strane delegacije i medije.

Dodatno, Jovanka Broz je ispratila supruga na večni počinak uprkos prvobitnoj zabrani, uz podršku nekih stranih državnika. Televizijski prenos je pažljivo planiran na osnovu prethodnih sahrana svetskih lidera.

“Bilo je jasno da se mermerna ploča teška devet tona može postaviti samo pomoću dizalice, a tako dugotrajan i neizvestan čin pred svetskim kamerama ne bi bio prikladan”, izjavio je inženjer Gavrilović.

Istraga o detaljima sahrane otvorena je tek nakon što su učesnici i svedoci izneli svoja saznanja dve decenije kasnije. Slučaj ostaje primer kako su bezbednosni razlozi uticali na tok jednog od najznačajnijih državnih događaja u Jugoslaviji.