Nakon Đurđevdana, tokom maja se obeležavaju Markovdan, Sveti Vasilije Ostroški, Spasovdan i letnji Nikoljdan
Pravoslavni vernici u Srbiji tokom maja obeležavaju niz značajnih praznika, koji okupljaju porodice i zajednice širom zemlje. Nakon Đurđevdana, jednog od najrasprostranjenijih praznika, slede brojne slave i datumi od posebnog značaja za srpsku tradiciju.
Već 8. maja obeležava se Markovdan, praznik Svetog Marka, koji pojedine porodice slave kao svoju krsnu slavu. Sledeći važan datum je 12. maj, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Vasilija Ostroškog, jednog od najpoštovanijih svetaca među Srbima. Tog dana hiljade vernika posećuju manastire i crkve, a mnoge porodice ga slave kao svog zaštitnika.
Letnji Nikoljdan, koji se proslavlja 22. maja, ima posebno mesto u kalendaru. Iako većina porodica Svetog Nikolu slavi u decembru, ovaj datum se u nekim domaćinstvima obeležava kao preslava ili glavna slava.
Spasovdan, koji ove godine pada 21. maja, obeležava se kao zavetna slava Beograda, ali i brojnih gradova i mesta širom Srbije. U pitanju je praznik koji okuplja čitave zajednice i ima veliki značaj u narodnoj tradiciji.
Kraj meseca donosi i Duhove, odnosno Svetu Trojicu, koji se ove godine obeležavaju 31. maja. U mnogim krajevima Srbije ovaj praznik se slavi kao crkvena ili seoska slava.
Pored ovih, 24. maja obeležava se praznik Svetih Ćirila i Metodija, koji je značajan ne samo verski, već i kao simbol pismenosti i kulture kod slovenskih naroda.
Prema dostupnim podacima, iako maj nema veliki broj praznika kao zimski meseci, slavlja u ovom periodu imaju poseban značaj za srpske porodice, koje tada neguju tradiciju, okupljaju se i obnavljaju običaje.
“Maj je vreme kada se posebno oseća značaj porodice i tradicije, kroz slavsku trpezu, običaje i okupljanja”, navodi se u zvaničnoj izjavi.
